ША ЋЕ БИТИ СА СРБИМА ВАН СРБСКИХ ГРАНИЦА

Пророчанство Јакова Игњатовића, се обистинило...

„Тако се радујем што сам се родио у Сент Андреји, у овој малој српској оази”, писао је знаменити књижевник српског реализма Јаша Игњатовић, рођен 1822. године, а који је оставио најупечатљивија сведочанства о суграђанима у овом граду на југу Мађарске. Писац „Вечитог младожење” и „Васе Респекта”, као и многих других дела, сматрао је да је „Сент Андреја, комад српске повеснице и културе, заслужила вечити спомен у Српству”. Пристигли у време Велике сеобе 1690, с патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем, Срби су овде пустили корене и прославили Сент Андреју, али је вртлог историјских околности учинио своје. Показало се да је дивни писац био и прави пророк:

„И кад у Сент Андреји једном нестане Срба, а једаред ће их нестати, онда ће им обронци дивних планина бити гроб, мирисно зеленило покров, звук звона њихових храмова пратиће их у вечност...”

шта ће бити са данашњом србском расејаном масом по целом свету?као има неке организације, црква, неки ликови се намећу као вође, да их не набрајам, знате их са телевизије све глумац до глумца, или мој до мојега.ово кажем зато што ни у једном нисам видео, ни зерицу, националне свести, сви имају један једини моти-новац, шта би друго.оно што је мени интересантно за ову господу од преко гране је да су велики лажови и да у том лагању највише лажу себе..

класика од дијаспорске породице, на мали број другачијих нећу да се осврћем, изгледа овако..мушкарац некако првих година практикује неке обичаје, док је његова породица тотално незаинтересована, на моменте чак и непријатељски расположена према њему и свему србском...жена по обичају почне да се кондири, меша два језика, деца прихватају овај други, србски се запоставља и заборавља, србска традиција, историја, књижевност, им је непозната....таља се тако, печали, деца се утапају у ново друштво, а наш Србин никако да укапира да је себе живог сахранио, не само себе, него и све остале које је повео са собом на овај пут без повратка. чује се понекад овај наш јунак у цркви, неком клубу, некој кафанчуги, да србује, најчешће кад је пијан...реците ми какаве користи од овог нашег галамџије, кога у његовој кући нико од чељади не третира, ни под разно? редке су породице које дишу истим срцем, број скоро да им је занемарљив.

сви се сећате случаја једног рођеног аустралијанца србског порекла, кога су тамошње власти протерале у Србију....момак је данима штрајковао поред аустралиске амбасаде са речима на уснама:-ја сам аустралиско ђубре, вратите ме кући!којој групи дијаспораца припада овај мутант?

вратимо ли се на Арсенијеве Србе, код којих се знало ко пије и ко плаћа, и на нјихову трагичну судбину, не треба ни да се питамо шта ће бити са овим данашњим. иза њих осташе крстови, иза данашњих емиграната ће остати шта? ништа, чак ни крстови!

о господи из расејанја бих могао надугачко и нашироко, али мислим да је довољно и овако, кратко и јасно.уколико неко не верује да ће данашњих четири милиона Срба у дијаспори да нестане, нека наведе зашто тако мисли, наравно да можете и постављање питања, која год желите, од авиона милиона, до милиона јеврића који улазе у Србију, црквама по белом свету, па и оним познатим Србима који су били туђа срећа...

дата о здрављу Срба/киња у матици имамо, какво је здравље србске дијаспоре?кажу да се на западу живи здравије и дуже, дали је ова тврдња тачна, каква су ваша искуства, имате ли каквих тегоба, или је све "БО" здраво тело и здрав дух?



пошто је душа старија, по чину, од тела, заменимо онда, у здравом телу - здрав дух, са, у здравом духу - здраво тело...осећања могу да изазову различите болести и код јаких - довољно је само да ударе на најосетљивије место у организму и ето бољке.



све бољке која су настале због одређеног психичког стања су на релацији душа - тело....нпр, чим човеку страда јетра прогласе га алкосом, незнајући да јетра рикњава од кљукања таблетама као и од страха-пребледео од страха.



и љубав, и мучнина, и страх, и мржња, ударају по души, и чим се она рани долази до тегоба у дисанју, метаболизму, срцу, кожи, леђима, рукама...жене су угроженије од мушкараца, ваљда зато што међу мушкима има више дрвењака и што се брже празне. често можете чути, боле ме леђа, нешто ме гуши, хладан зној ме облива, искочиће ми срце из груди, срце ми сишло у пете, свега ми је доста, нисам ишао у клозет данима, хебе ме чир, не осећам се пријатно у својој кожи хоћу из ње да изађем... разлози за овакав осећај је деловањем/неделовање, неких људи, ситуација, проблем у комуникацији са окружењем и ви који све то примате к срцу итд



неке студије, рађене од научника, су показале да, свако ко се удаљи неколико хилјадарке километара од места рођења, скраћује свој живот за десетак година, док они који се никада нису мицали из свог села доживљавају пуну старост....лажу ли ови научници, или су дошли до истине?



ово је само пример како је лако пророковати, само ако располажете одређеним подацима, без хокуса покуса и светлосних ефеката које вам упорно неки јебиветри сервирају.чак је врло лако прорећи судбину Срба у Србији, но отом потом;)