понедељак, 20. децембар 2010.

ГРЕШАН САМ

Давно једном, на палуби брода, док сам гледао у плаветнило, приђе ми човек и без пардона упита:-јеси ли ти хришћанин? Шта би друго, него му рекох да јесам. Он, десницом замахну према мојој глави....рефлексно подигох руке у гард, човек поче грохотом да се смеје и додаде:-ниси, зашто лажеш себе?! И тако то би са незнанцем, седох на клупу, ставих прст на слепочницу, а мисли се роје, од прве, да сам грешан, ме обузе страх....друге ме обрадоваше.....



Хришћанин не може да буде поносан. а ја поносни Србин, знате да је гордост један од највећих хришћанских грехова. Хришћанин треба да буде смирен и стрпљив. Смирено да трпи сва иживљавања над собом.....неће моће док ми срце у грудима куца.



Хришћански херој не може да буде весео и срећан. Такав живот није хришћанска врлина. Човек треба да пати и да се мучи. И што више, то боље. ...док ја рујно вино пијем, песму певам и жене љубим....



О интелектуално и духовном потенцијалу хришћанина пише у књизи, "Блажени УБОГИ ДУХОМ, јер њима припада царство небеско"....мислим се нешто и мрштим се нешто, нисам бре ја малоуман, а и воља ми је јака ....немам намеру да неком гољи из прашине дам своје примутство...У хришћанству човек се никада не цени према снази интелекта, већ се цени према снази његове вере. Ко има јачу веру, тај је и бољи. Са таквим успехом се могу тестирати људи помоћу удараца цепаницом по глави. Ко има јачу главу, тај је и бољи хришћанин. Хришћанин не треба да буде сувише смео. Његова смелост се веома жестоко ограничава. Најважније је да он не сме бити смео у односу на неке тзв вишестојеће, попови, хммм, почему је иједан из данашње цркве, било које хришћанске, вишестојећи, или ко је то интелектуално из данашнег политичког света интелектуално јачи од мене...знам, свако ће рећи препотентно, брее, јесте слажем се, само што мени баш прија моја препотенција, далеко било да сам импотентан



Библија и Јеванђеље су проткани системом застрашивања човека и богом и ђаволом, труде се да у души човека посеју неодољив страх да не сме да уради ништа, што му одозго није дозвољено. Он треба да буде смео само онда, када извршава команду шефова:))) е па да видим тог шефа који ће мени да наређује;) Хришћанство у првом реду васпитава страх од мишљења и на рачун страха чини хришћанина умно паралисаним....ко жели умну парализу, нека му је, мени је свака нова вијуга драга, баш као и сваки ожиљак на срцу...



Добар хришћанин не може да буде сексуалан, секс – то је наводно основни грех. Најбољи хришћанин – то је импотент и кастрирани или, у најгорем случају, човак који једанпут годишње има однос са својом женом ради продужетка рода, наравно, без свакаквих тамо оргазама и других полних "настраности"....е ово је било превише за мене, Србина, па зар да на свом Белом двору, не мазим моју Верну Љубу, да јој не љубим усне румене, додирнем груди беле....не, не, у овом животу!



Велики сам грешник, само не очекујте од мене покајање, уживам у сваком од својих грехова и знам да ме чека пакао:)

Нема коментара:

Постави коментар