КУМ НА ЗЕМЉИ, БОГ НА НЕБУ...НЕК ВАС КРАСИ СРБСКО ИМЕ, НАДИМАК ДА ВАС ЧУВА ОД ЗЛИХ

Кум je духовни родитељ деци коју кртштава. Он је главни сведок пред Богом и људима на венчању, Он крштава младенцима децу, венчава децу и тако редом до своје смрти, када га наслеђује његов син.

За Кума се каже да је род рођени, важнији од сваког побратима и пријатеља, Он прискаче на сваки позив да помогне. Са Њим се саветује о важним питањима и животним проблемима и оставља му се на чување кућа са читавом породицом када се одлази на пут, или у рат.

Одбити нечији позив на кумство, сматра се великим грехом и не одбија се без великог разлога.



Код наших старих, име није било тек пуки знак, оно је имало магична својства и много дубље значење него данас. Име и личност били су једно, представљали су неодвојиву целину. Веровало се, да се у новорођеном детету увек рађа неки предак. Новорођенчету је давано име онога претка за кога би Кум - као мистични посредник између детета и његовог рода - установио да се у детету отелотворио, или пак, онога славног претка чије су се особине, космичком везом успостављеном преко истоветног имена, желеле детету обезбедити.



Ступањем на сцену хришћанство убацује попа у церемонију крштења, а Куму се даје споредна улога, док се деци уместо имена из рода, надењују хришћанска, по апостолима, мученицима и светитељима.

Код нас Срба се не дају, измишљена имена и имена страних народа која су ретка и која је тешко изговорити, него УВЕК народна СРБСКА имена .



Поред имена, сви знамо за обичај давања надимака. У наше време они су нарочито уобичајени међу децом, друговима у школи, итд. Некада је то био у народу широко распрострањен обичај, тако да скоро није било човека без надимка. У многим нашим крајевима и данас људе зову претежно по надимцима. Код старих, постојало је веровање да је лично име важан, неодвојиви део човека. Детету се у то време давао надимак зато да би се његово право име сакрило. Веровало се да му непријатељи, или зле силе могу магијским путем нашкодити само уколико им је познато његово право, стварно име.

Хришћани не користе надимке, али зато црквени службеници узимају туђа имена..