ПАТРИОТИЗАМ И НАЦИОНАЛИЗАМ

Основна идеја је љубав према нечему и некоме, нека пројектована љубав према »богом изабраном« народу. Зашто се нама, Србима, преко Библије и других космополит књига, као и са мас медија намећу проучавање туђе историје, уместо да проучавамо своју сопствену, Србску историју? Зашто нас терају да копамо по тој одвратној туђој историји? Зашто нам забрањују проучавање сопствене историје? Зашто нам одузимају националну свест и намећу проучавање туђе религије, туђих правила понашања, туђе економије, туђег језика......? Зато што се у томе и садржи један од главних задатака хришћана, комуниста, демократа, либерала: срушити националну свест, срушити везу са националним урођеним Србским, учинити људе слепим и беспомоћним, а даље је лако управљати тим слепцима. Ето зашто је смишљена идеја општечовечанства.

Сви ови »спашавају« ЧИТАВО човечанство помоћу сведских пролетерских, демократских, религиозних ртеволуција и граде општечовечански концентрациони логор под називом комунизам, демократија, хришћанство а све некакво опште добро, а добра ни за лек.

Уствари здрав национални егоизам, здрав патриотизам – то је добро. Данас за Србију главни државни принцип треба да постане не општечовечански принцип, већ ПРИНЦИП ЗДРАВОГ СРБСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ЕГОИЗМА.Иначе ће се Србија угушити у »пријатељским« загрљајима својих заклетих западних пријатеља.

Идеја општечовечанских вредности је глупа, али нимало није безопасна.Погледајте поступке Америке. У било којој тачци света она је спреман да примени силу и оружје. Убити, згазити, смрвити све оне, који сметају њеним националним интересима. И Америка пљује на све хришћанске принципе: не убијај; љуби ближњег свог као самог себе; сви људи су браћа; општељудске вредности; људска права и т.д. То су све мање вредни принципи. Национални интерси су изнад свега, и политика са позиције силе – то су њихови главни принципи. На крају крајева, све горе декларисане принципе Америка разматра само у односу према грађанима своје државе, што се тиче свих других народа, онда се сви ти принципи на њих односе колико-толико.

Идеја људских права, иако су је измислили масони, веома је прогресивна. Ипак добру идеју људских права САД пропагира само зато, што она дозвољава САД да се мешају у суверене послове других држава. Али покушајте да искористите Ваше људско право на добијање и ширење информације и почните са ширењем истине. Одмах ћете реално видети, колико вреде та људска права.

Србија треба да постане јака и да научи здрав национални егоизам, не заборављајући, наравно, ни општечовечанске задатке.Здрав егоизам не предвиђа да треба мислити само о себи. То је неправилно и није допустиво у савременом свету. Треба умети мислити о општем, али не заборављајући и на себе....

Колико блата су бацила средства масовног заглупљивања на национализам, сво време га сводећи на шовинизам. Све је то лаж. Не треба бркати национализам и шовинизам, то су различите ствари.

ШОВИНИЗАМ – ТО ЈЕ УВЕК ЛОШЕ!НАЦИОНАЛИЗАМ – ТО ЈЕ УВЕК ДОБРО!

Шта је то национализам? То је само љубав према својој нацији, према своме језику, култури, традицијама, историји, према својој држави, способност да се заштите интереси своје нације. И то је све. Шта ту може бити лоше? Ништа.

У шовинизму је мржња и презир према туђим народима, распиривање непријатељства међу народима, тежња према доминацији сопствене нације, тежња да се други угуше, тежња ка самоизолацији. Тога у национализму нема.

Може ли национализам да прерасте у шовинизам? Наравно, може, и шта из тога следи? Све што је добро може да прерасте у лоше, ако излази из одређених оквира. Значи, треба одсецати шовинизам од национализма, а не притискати национализам.

Модерно је говорити о општечовечанском и наднационалном. Али како може бити наднационално уколико не постоји национално? Изнад чега се гради наднационално? Над празним местом? Тако нешто не постоји. Не постоји кров без темеља. Национализам ни у ком случају не противречи општечовечанском. То су различити нивои, који треба да обогаћују један другог. Национална култура треба да допуњује општечовечанску, а из општечовечанске културе нације позајмљују највредније и оно што одговара за своју нацију, дајући јој тиме импулсе за даљи развој.

Шта је то нација и шта она даје личности? Сада на Западу нема модерније идеје од ЉУДСКИХ ПРАВА. Идеја људских права, иако су је предложили масони, јесте прогресивна и перспективна идеја, али не треба мислити да је у данашњем виду она истинита у последњој инстанци. Њу још треба развијати, додати људским правима и људске обавезе и права и обавезе нације.

Они који схватају људска права као апсолут, уствари постављају примат личности изнад друштва и чак изнад нације. Наводно, личност је изнад нације. То је апсолутно погрешно.

Личност не само да није изнад нације, личност уопште не може да се формира ИЗВАН НАЦИЈЕ. То није могуће, и ето зашто. Нација даје личности феноменална богатства, која има само она и само она их може дати личности.!!!!

Та богатства почињу од ФЕНОМЕНА ЈЕЗИКА. Језик не припада никаквој личности, језик је – атрибут нације. Док личност живи негде око 70 година, нација је далеко дуговечнија и може да живи десетине и стотине хиљада година. Национални језик формирају хиљадама година многе генерације људи дате нације и он се стално развија. Он је универзалан и најмоћнији инструмент спознаје и сопственог изражавања. Језик је – основни елеманат колективне свести народа. Узевши од нације језик, личност заједно са језиком аутоматски узима од нације огромна богатства, која није створила личност, већ многе хиљаде генерација људи који су живели раније. Књижевност, поезија, традиција, знања, искуство, религија, систем васпитања, менталитет – све су то богатства нације. Огромне наслаге вредности, ван њих личносет се не може формирати.

Наравно, узевши од од нације таква богатства, талентована личност може сама даље да обогаћује и нацију и преко нације читаво човечанство у целини. Али све то иде само преко нације. И улаз и излаз. Нација – то је контекст личности. А личност – то је део дуготрајног историјског процеса живота нације. Ми, који данас живимо, представљамо само једну трећину нације, и то најмању. Први необухватни део (наших предака) је – у прошлости, трећи (наших потомака) је – у будућности. И сва три времена активно делују узајамно. Нема садашњости без прошлости. Нема будућности без прошлости и садашњости. Тако су и сва три дела нације такође узајамно повезана, постоје и живе заједнички духовни живот. Стварају јединствену духовну и генетску целину – нацију.

А шта је то општечовечанска култура? Где се она налази? Само у националном, у многим националним културама, више нема где да се налази. Код општечовечанског слика је иста, као и код човека, само са разликом у једнини и множини. Човек има једну нацију, општечовечанско – много нација. Националне културе напајају општечовечанску и из ње узимају богатства других нација и интегришу их опет у своју нацију. Ван нација општечовечанско не постоји.Банкари, трговци и други преваранти, тежећи ка господарству над светом, увек су настојали да УЈЕДИНЕ И СТАНУ НА ЧЕЛО читавог човечанства, а даље да одржавају власт по принципу «завади па владај». А да би се ујединило сво човечанство, треба сломити нације, националне државе и направити заједничку светску државу са заједничком светском владом, где ће на врху седети светски неки квалификовани, а доле међународни квалификовани. Без јединственог језика веома је тешко је направити ту заједничку јединствену светску државу, а читаво човечанство нема јединствен језик...