ПРИЧА ЗА ОДАБРАНЕ

Цар Радован је цар царева, владар судбине, господар свемира. Он носи златну секиру на рамену, јаше коња који је бео и висок као брдо под снегом, и на руци држи буљину са огњеним очима како би могао ноћу видети пред собом. О њему говоре у мојој земљи само људи који су полудели. Али су затим у њега поверовали и сви мудраци. Цар Радован има круну од хартије и по плашту лудачке прапорце. Има ноге и руке зелене као трава, јер живи на копну и у води. Нико не памти његово порекло, ни име његове породице, нити зна за његове пријатеље и непријатеље. Он пролази кроз небески простор као црни облак пун грмљавине, и по водама као брод који гори. Нико не зна његове битке ни тријумфе, јер његова моћ није над војскама, ни његова слава у бојним подвизима. Он царствује у миру своје величине и сунча се на сунцу своје снаге и лепоте. Он се крије од сваког, а ипак свако има његову слику у очима и његов глас у ушима. Где су његове палате и његови вртови? И где су његове беле жене, и његови брзи коњи, и његова свилена стада, и његови љути пси за стадима? Чувају ли његова врата људи или змајеви? Само лудаци, чији је он једини цар и господар, самодржац и покровитељ, знају путеве који воде у његово царство, и знају где су мостови преко којих се прелази и његове покрајине пуне сјаја и пуне музике. Јер је људски ум ограничен на оно што је видео и чуо, а лудило је једино безгранично и слободно од свих ледених закона свести и сазнања. Слобода, то је лудило; и само лудаци су слободни.

Цар Радован је цар лудака који су увек добри. Он зато плива у људској крви само кад је отрован, и пребива у њиховом уму тек кад је већ помрчао, и зато су га само они који су изгубили све путеве нашли на својим тамним беспућима. Њега познају само лудаци који више никог другог не препознају; и с њим говоре само они чије речи више нико не разуме; и за њим вапе једино они који су се већ одрекли свега земаљског и људског. – Сви људи имају истоветне среће и несреће откад су постали, а само лудаци имају сваки сопствену срећу. Само они нису једнаки самом себи, него се обнављају увек нови. Сви људи виде ствари скоро подједнако, а само лудаци имају своја лична мишљења. Велика мудрост се налази по дну мрачног понора; и само су најлуђи људи говорили најдубље речи. Цар Радован није постојао другде него у очима које су изгубиле свој поглед. Само лудаци говоре о благу тог цара, и зато копају ноћу и на припеци, пробијају лед, буше студену земљину кору. Сву су земљу безброј пута испреметали. По самотним виноградима, заборављеним црквинама, по дворцима порушеним и пуним трња, свуд су копали, бушили, обарали, превртали. Безбројне војске лудих копали су с краја до накрај по мојој земљи. Свуда су прошле те црне чете изгубљених за живот, бивши људи који су се одрекли сваког додира са нама. Они од памтивека траже благо цара Радована; копају железом и каменом, и грањем, и ноктима, и зубима; копају док не попадају мртви! Читава покољења полуделих људи тражили су благо царево, закопано негде неизмерно дубоко, ко зна где, у нашим пољима. Допирали су често до у саму утробу земље, бушећи без сна и одмора; али је то благо тонуло све дубље, и мамило све свирепије. Тако ће трајати докле буде сунца и месеца.

И увек ће копати, а никад двојица заједно. Јер је царев наследник само онај који буде најдубље копао, и који умре копајући, и који не би казао и када би најзад његов ашов одиста ударио у црна врата подземне палате у којој је благо цара Радована, цара свих царева, и владара свих судбина. Увек копати, док други не дође да копа! Јер само други сметају да нађемо срећу где хоћемо. Лудаци то знају боље од мудрих. – Али знају то и мудри.

Нису само лудаци који копају за благом цара Радована. Сви људи знају да има у животу још увек једно закопано благо за сваког од њих. Сви људи копају: сви људи од акције, људи од полета, од силе, од вере у живот у циљ, и од вере у невероватно и у немогућно. Једни копају у пољу и у шуми; други у идеји, у идеалу, у химери; трећи у интриги и у злочину. Сви траже и вапе за царем тог вечног неспокојства и вечног трагања. Свет би нестао да нема тог цара, и ослепео би да не сја у помрачини његово неслућено благо, и очајавао да нема његове маније ни опсесије. – Јер сваки човек нешто тражи; свако је упро свој поглед безумља и себичности у неко место где мисли да стоји закопано благо цара Радована. Нема никог ко не верује да нема још нешто његово које треба пронаћи. И свако верује да своје благо треба кришом тражити, кришом и од најближих и од најмилијих. Сви су лудаци. Сви су људи омађијани и отровани. Јер цареве палате су високе до изнад сунца дању, и до изнад звезда у мраку када седам влашића пролазе мирно све границе немира и очајања. Сви су људи лудаци.

Царево благо је отров овог света. О њему сањају Песници, који живе у вечном неспокојству да објасне божанство кроз његова дела, и да га посведоче својим сопственим стварањем.

О њему сањају и Хероји, јер мисле како само они треба да себе баце у огањ па да сутрадан буде добро свима, и да затим сви људи нађу своје благо.

О њему сањају и Пророци , који у свом лудилу, проричу увек неку нову срећу и нову обећану земљу. И, најзад, о њему сањају Краљеви, што хоће да владају силом љубави или силом мржње.

О њему је сањао Мојсије кад је ишао за огњеним стубом, и Цезар кад је прешао Рубикон, и Колумбо кад је своје једро поверио ветру који га је водио у земљу о којој није знао ни шта је ни где је. То благо царево тражи и звездар који гледа маглу на звездама; и ботаничар који тражи сву тајну плођења у срцу једног цветића; и свештеник који враћа веру у окорело срце неверних. Сви људи траже јер су сви луди! Крв свију је отровао цар Радован који живи и у трави и у води, силни цар који пролази небом као облак пун грмљавине, и морем као брод који пламти у пожару.

Цар лудака, али и цар свију људи од акције и идеала! Цар оних који у лудилу срца или у лудилу мозга верују у невероватно и остварују немогућно! Цар Радован је цар царева, силнији него херој Агамемнон, богатији него Мидас, дубљи него пророк Језекиљ, и мудрији него цар Соломон. Све очи овог света упрте су у њега.

ДУЧИЋ

ОТКРИВЕНА НОВА ТЕРИТОРИЈА ЈУЖНО ОД БЕОГРАДА

Београдски геолошки институт објавио је јутрос да су њихови истраживачи открили до сада непознату и неистражену копнену масу између Београда и Косова и Метохије. Сходно својој позицији радни назив територије је за сада Централна Србија иако ће то бити предмет расправе у београдским експертским круговима. Овај огромни простор пронађен је сасвим случајно током редовне потраге Геолошког института за трасом која води кроз митолошки предео легализованих парцела јужно од Обреновца. - Сумњали смо дуго да тамо има нечега“ изјавио је Бранимир Крешић, рођени Врачарац и вођа тима од 200 геолога. – Чинило нам се да нечега има и јужније, нарочито када смо летели за Црну Гору. Тих 20 минута смо морали летети изнад нечега зар не? То нам је дало идеју да пошаљемо екипу још јужније од Обреновца. Геолошки истраживачки тим (ГИТ) напустио је познату територију „београдског пашалука“ пре три недеље и упутио се на опасну руту у непознато. Недуго пошто су прешли реку Колубару, тим се нашао у пределу богатом брдима и шумом, ораницама препуним житом и ливадама са овцама. - Тако смо открили земљу коју домороци зову Шумадија. У преводу на београдски то значи Звездара и у нашим списима она је тако и означена. Крешић и остали су били изненађени открићем да Централна Србија, за коју се првих дана веровало да је ненастањена, у ствари врви домородачким животом. - Централносрбијанци су у поређењу са Београђанима на први поглед неотесани и некултивисани, свакако другачије културе услед недостатка асфалта. Живе у једноставним објектима које називају, к-у-ћ-а, увек имам проблем са изговором, које су опремљене примитивним уређајима и празноверним натписима попут „Благословен био онај који пређе овај праг“ и „Добродошли“. Наши стручњаци за старе језике још увек одгонетају шта ови натписи значе, али верујемо да је у питању нека магија за терање вампира или нешто слично одговарајуће њиховом образовању. – без даха нам прича Крешић. - Људи су генерално гостопримљиви и делили су са нама њихова проста јела попут „качамака“ и „пасуља“. Нигде у околини није било МцДоналдса ни кинеских ресторана па смо пристали да учествујемо у оброчном обреду како их не бисмо увредили. Зидови су често накићени сликама које представљају догађаје из њихове, чини се, богате и ратовима одређене историје. Просто је невероватно шта нам се све дешавало тако близу – додала је етно-културолог и члан ГИТ-а, Невена Спасић. Иако је Централна Србија увелико још увек неистражена, делује да је генерално заостала колико је и пространа. – Многи основни аспекти цивилизоване културе нису присутни. – рекла је Јована Караклајић-Бјеговић, главна урбанисткиња-антрополошкиња ГИТ-а. – Њихово познавање фенси ресторана је никакво, једва да су и чули за постојање хиподрома, а мало њих уопште и зна за Београд иако постоје сведочанства да су њихови млади који су се отиснули на север асимиловани од стране наше културе толико да и не знају одакле су дошли у Београд. Њихов агроцентрични живот не дозвољава им да се упознају са високом модом у било ком облику и као резултат углавном су обучени према годишњим добима а не према диктату елите. Често ћете видети жене како су обучене у сукње и мушкарце у панталонама. – завршила је Караклајић-Бјеговић. Упркос очигледној заосталости Централносрбијанаца, неки угледни чланови истраживачког тима тврде да је могуће успоставити односе са њима. - Веровали или не, овај регион има шта да нам понуди – тврди Борјан Грегорович, маркетиншки стручњак и члан под-комитета за експлоатацију. – Могли бисмо тамо да саградимо аеродром како бисмо избегли рудиментарне копнене транспортне везе, и користили га као хаб за преусмеравање летова ка Црној Гори и Грчкој. Можемо их упознати са нашом културом, Нушићем и Домановићем који су стари београдски писци чија дела би они схватили. Можда касније и понеки мјузикл. Једног дана можемо успоставити и трговинске односе где бисмо им нудили електричне уређаје у замену за земљорадничке производе. Други, међутим, нису толико оптимистични што се тиче будућих односа. – Морамо бити свесни да ти људи нису као ми – рекла је Лусила Кејн Миодраговић, старлета и уредник познатог лиценцног магазина за тинејџерке. – Они су тако оут и провинцијални, потпуно би се погубили кад би видели наше високе и стаклене зграде на Новом Београду, наше галерије, књиге и кафиће. За просечног становника Старог града да покуша да конверзира са њима о било чему осим временским приликама, било би јако непријатно искуство. Мислим да не постоји варијанта да се успостави права размена идеја са њима осим ако се не ради о заједничким тачкама интересовања, попут телевизије и „Фарме“. Будуће генерације свакако неће имати више изговор за непостојање комуникације сада када су јужни суседи и коначно откривени. Постоје мишљења да су сами Централносрбијанци решили да буду откривени и покажу се као достојни нови свет култивисаном северу. Какогод, откриће целе једне нове територије овако касно у смислу географских истраживања је предмет интересовања целог света и ГИТ-у су стигле честитке и упутства разних светских организација међу којима су и УН, Организација за односе за домородачким племенима Аустралије и Светски савез фенси ресторана. Ђ.Л

ЦВРЧАК И МРАВ

Лето, мрав сав у послу, жање, сеје, плеви башту. Наилази цврчак и пита мрава:- Је ли мраве, шта радиш?- Ах, ево радим. Треба да прехраним породицу, спремам се за зиму и тако то. А шта ти радиш?- Па, ево, спремам се на море у Грчку да се мало зезам. 'Ајд' па се видимо.
Зима. Цврчак са неком рибом и скијама среће мрава:- Је ли мраве, шта радиш?- Ево склањам снег, правим зимницу, радим по кућама. Деца гладна, жена трудна, итд. А ти?- Идем мало на Копаоник на скијање.

Следеће године. Лето. Цврчак у Тоyоти са три рибе, реy-бан наочарима, даска за једрење на крову. Опет среће мрава:- Је ли мраве, како је?- Па како-тако. Косим траву, прскам воћке, поправљам кућу, копам бунар, спремам зимницу. А где си ти пош'о?- Ја, ево, крен'о мало у Италију на море. Идем и на неке шопинг туре. Ништа посебно.

Зима. Цврчак у бебари са три рибе до јаја, пуши кубанку, сноwбоард у гепеку. Пита мрава:- Како иде, мраве?- Оштра ова зима, морам пуно да радим да платим грејање и остале рачуне. Децу треба обући и нахранити. Стоку товити, воду доносити са извора, јер нам се цеви замрзнуле. Ти, како си?- Није лоше. Управо сам кренуо у Кран монтану, па ћу после на француске Алпе на скијање.

Лето следеће године. Цврчак у Масератију, 10 риба, златни ланац око врата, пуши неку траву, ЦД плејер са звучницима 4x200W, сателитска антена на крову. Опет наилази на мрава.- Како си, мраве?- Ето, дошло лето, па ваља поправљати цеви за водовод, житарице побрати и посејати, децу мало код тече на планину послати. Има посла. Како иде теби?- Управо сам кренуо на једну туру по Европи. Рим, Беч, Париз, Лондон... После ћу да сврнем мало у Монако, чисто ради коцкања. Гура се некако.- 'Ајде, 'леба ти, кад будеш срео негде на свом путовању оног писца ове басне о теби и мени, уби Бога у њему!!

ОБРАЗОВАН ЈЕ ОНАЈ КО ИМА ОБРАЗА

ОБ_РА_З, ОБИКОЉЕНО, ЗАОКРУЖЕНО, ЗАВРШЕНО, ИЗГРАЂЕНО, СВРШЕНО, ЗАВРШЕНО, ОСЛОБОЂЕНО ГРЕХА...ДА БИ СЕ ИМАО ОБРАЗ, ПРВО СЕ МОРА ИМАТИ КА_РА_КТЕР, КОЈИ СЕ ДОБИЈА КЛИЦОМ, ГЕНОМ, ИНФОРМАЦИЈОМ ПРИ РОЂЕЊУ, ДАКЛЕМ КАСВЕТНО И КАБОГУ....

ОБРАЗ УМИВА ОНАЈ КО ГА ИМА, КО ГА НЕМА, НЕ МОЖЕ ДА ГА КУПИ, НЕГО КРМЕЉА ЦЕЛОГ ЖИВОТА...

РАЗУМЕМ ДА СВИ КОЈИ ИМАЈУ ЛАБРЊУ И ЈЕЗИЧИНУ ИМАЈУ НЕКИ УКУС, АЛИ НИКАКО НЕ РАЗУМЕМ ДА НЕКО, А МЛОГОО ИХ ЈЕ, ИМАЈУ МИШЉЕЊЕ, ИАКО НЕМАЈУ МИСАОНИ АПАРАТ...НАЈАДНИЈЕ У СВЕМУ ЈЕ ДА СУ ОВИ ТУТУБАНИ УБЕЂЕНИ ДА ЈЕ ЊИХОВО МИШЉЕЊЕ ИСТИНА...НЕ ЗНА КРДО БЕЗРЕПЕ СТОКЕ ДА ЈЕ ИСТИНА ЈЕДНА И ДА ЈЕ НЕПРОМЕЊЉИВА....

СВАКИМ ДАНОМ, ИАКО ИХ РАЗУМЕМ, ИМАМ СВЕ ВЕЋИ ПРОБЛЕМ ДА РАЗУМЕМ СРБЕ, ЗБОГ КОРИШЋЕЊА МАСЕ ТУЂИЦА КОЈИМА ОВА ГОСПОДА, НАРОЧИТО ШКОЛОВАНА, КЕЊА ДЕБЕЛО У ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, ШКОЛСКОМ ИНФОРМИСАЊУ, ТАКО ДА СЕ СМРАД ОВИХ ДИЖЕ ДО НЕБЕСА...АКО СЕ ОВАКО НАСТАВИ, ПОРЕД ВЕЛИКОГ СМРАДА, ИМАЋЕМО И КОМЕНДИЈУ ГДЕ ЋЕ СВИ ДА ПРИЧАЈУ И НИКО НИКОГА НЕЋЕ РАЗУМЕТИ, КО У ЛУДНИЦИ....

СВИ КОЈИ ЗНАЈУ ДА ПИШУ СУ ПИСМЕНИ, СВИ КОЈИ ПИШУ, ОД ДНЕВНИКА ДО ОБЈАВА НА ФБ СУ ПИСЦИ, СВИ КОЈИ СУ ОБРАДИЛИ НЕКУ МАТЕРИЈУ МОГУ ДА СЕ НАЗОВУ И ДОКТОРИМА, ПО ПРАВИЛИМА ДАНАШЊЕГ ДЕБИЛНОГ ШКОЛСКОГ СИСТЕМА... АЛИ ТО НЕ ЗНАЧИ ДА СУ СВИ УЧЕНИ, КАО ШТО НЕ ЗНАЧИ НИ ДА СУ ОБРАЗОВАНИ.....НИЈЕ ТЕШКО НЕШТО НАУЧИТИ НАПАМЕТ И СМАРАТИ САГОВОРНИКЕ ШВАБАТРАЛАЛА ПЕСМИЦОМ, ФОРА ЈЕ ДА ПРОЧИТАНО РАЗУМЕТЕ, КАСНИЈЕ ДА ВАЉАНО КОРИСТИТЕ, НЕВАЉАШНО БАЦИТЕ, НАЖАЛОСТ ДАНАС СЕ СВЕ РЕЧЕНО ОД НЕКОГ НАМЕТНУТОГ АУТОРИТЕТА ПРИХВАТА ЗА ИСТИНУ, ИАКО ЈЕ ИСТИНА ЈЕДНА ЈЕДИНА И НЕПРОМЕЊЉИВА....ДАНАС СЕ ГОСПОДА ПАМЕТНЕ ГУЗИЦЕ ДРЖЕ ФОРМЕ, ДОК СУШТИНУ НИКО И НЕ ДОТИЧЕ..

 О КЊИГАМА И ЧИТАЊУ:))) ПИТА МЕНЕ ТАКО ПОНЕКИ НЕСРЕЋНИК, ДАЛИ САМ ЧИТАО ОВУ ИЛИ ОНУ КЊИГУ..УВЕК ОДГОВОРИМ ДА НИСАМ, ИАКО ЈЕСАМ, НО ТО НИЈЕ БИТНО ЗА ОВУ ПРИЧУ...
ШТА ЛИ БИ ОВИ ЛИКОВИ ПОМИСЛИЛИ КАДА БИ ИМ РЕКАО ДА САМ ЖИВА КЊИГА, ЕНЦИКЛОПЕДИЈА, ХОДАЈУЋА БИБЛИОТЕКА:)))

ЉУДИ, ОВИ КЊИГОМАНИ, ШТО ЧИТАЈУ КЊИГЕ НА МЕТРЕ И КИЛОМЕТРЕ, НАПРАВЕ ТАКАВ ХАОС У ГЛАВИ ДА ИМА ДЛАКЕ НА ГЛАВИ ИСКАЧУ У ЗНАКУ ПИТАЊА И ЗНАКУ УЗВИКА, ДА БИ НА КРАЈУ КРАЈЕВА СХВАТИЛИ ЈЕДНО, ДА МОРА ДА СЕ ОБРАТЕ ОЧНОМ ЛЕКАРУ, ЈЕР СУ ПОКВАРИЛИ ВИД БУЉЕЋИ У РЕДОВЕ СЛОВА БЕЗ ИКАКВОГ СМИСЛА...

КАДА БИХ ДАО ЗАДАТАК ОВИМ БОЛЕСНИЦИМА, НПР ДА МИ НАЂУ ЈЕДАН СУШТИНСКИ ПАСУС У ДЕБЕЛОЈ КЊИЖУРИНИ, НАРАВНО ДА ЋУ ИМ ГА НАПИСАТИ ДА ГА НЕБИ ИЗГУБИЛИ, УБИЛИ БИ СЕ ЧИТАЈУЋИ КЊИГУ У ТРАЖЕЊУ, ИАКО БИ ОВАЈ ЗАДАТАК ТРЕБАЛИ ДА ЗАВРШЕ ЗА НАЈВИШЕ ПОЛА САТА, УСУТ ДА ПОКУПЕ ПАР ДРУГИХ ВАЉАНИХ РЕЧЕНИЦА.....

ШКОЛА ОБЛИКУЈЕ УСКОУСМЕРЕНУ РАДНУ МАСУ КОЈА НЕМА МОГУЋНОСТ ДА РАЗМИШЉА ВАН ПРОПИСАНЕ ШЕМЕ....РАДНА МАСА, ТЕЛО БЕЗ ГЛАВЕ, ИЛИ ГЛАВА БЕЗ МИСАОНОГ СКЛОПА, ПОСЛЕ СТЕЧЕНЕ ДИПЛОМЕ ГРАЂАНСКЕ ШКОЛЕ ПОНАВЉА ДЕБИЛНЕ ИНФО УСАЂЕНЕ ШКОЛСКИМ ПРОГРАМОМ У ЊЕГОВУ БЛЕЈУ И КАО ТАКАВ НИЈЕ ПРЕТЊА СИСТЕМУ...ПОСЛЕ ШКОЛСКЕ ОБРАДЕ КОРИСНА МАСА ДОБИЈА НЕКИ ПОСАО И УПАДА У СИСТЕМ ВЕЧИТОГ ДУЖНИКА, ПОСТАЈЕ РОБ......НАЈВЕЋИ ОД СВИХ ЗЛОЧИНА ЈЕ ШКОЛОВАЊЕ ДЕЦЕ У ГРАЂАНСКОЈ ШКОЛИ КОЈА НЕ БРИНЕ О КРЕАТИВНОСТИ НИТИ ОХРАБРУЈЕ ТАЛЕНАТ, ВЕЋ ШТАНЦУЈЕ КОРИСНЕ ИДИОТЕ...

СВЕ НАУКЕ СУ НАСТАЛЕ НА СЕЛУ, СВЕ УМЕТНОСТИ СУ НАСТАЛЕ НА СЕЛУ, АСТРОНОМИЈА ЈЕ РОЂЕНА НА СЕЛУ...КАСНИЈЕ СВЕ УКРАДЕНО ОД ГРДОГРАЂАНА И ПОНУЂЕНО У КВАЗИМОДО ФОРМИ МАСАМА....ГРДОГРАЂАНИ СЕ БУСАЈУ У ГРУДИ ДА СУ КУЛТУРНИ И ЦИВИЛИЗОВАНИ, А НЕ ЗНАЈУ НЕСРЕЋЕ ДА ТО НИЈЕ НИ ТЕОРИСКИ МОГУЋЕ....КОД ГРДОГРАЂАНА ЈЕ СВЕ ФОРМА, ДО ДАНА ДАНАШЊЕГ ОВА РУЉА ГРДОГРАДСКА НИЈЕ СТИГЛА НИ БЛУЗУ СУШТИНЕ БИЛО ЧЕГА ПОЗИТИВНОГ, СЛОВЕСНОГ, КАСВЕТНОГ...

СРБИЈИ ЈЕ ПОТРЕБАН СЛОБОДАН УНИВЕРЗИТЕТ НА КОМЕ БИ СЕ УЧИЛА КОРИСНА ЗНАЊА...СТУДЕНТИ БИ ТОКОМ ШКОЛОВАЊА НАУЧИЛИ КАКО СЕ ГРАДИ КРОВ НАД ГЛАВОМ, КАКО СЕ ПРОИЗВОДИ ХРАНА, ТКАНИНЕ...КАСНИЈЕ БИ СЕ ИШЛО НА КРЕАТИВНО СА ПРИМЕЊЕНОМ УМЕТНОШЋУ, ДОМАЋИНСКИМ ПОСЛОВАЊЕМ - ЕКОНОМИЈОМ, АСТРОНОМИЈОМ КАКО БИ СЕ ОРЈЕНТИСАЛИ У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ......И ОБАВЕЗНИМ ВИТЕШКИМ ВЕШТИНАМА.....ТЕЖЕ ДО ДИПЛОМЕ НЕГО ПО БОЛОЊИ, АЛИ СА ДИПЛОМОМ ПРЕСТИЖНОГ СЛОБОДНОГ СРБСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА НЕ МОРАТЕ ДА МАШЕТЕ, СИГУРНО ЈЕ ЈЕДНО, ДОК БОЛОЊЦИ БУДУ БЛЕЈАЛИ ВИ ЋЕТЕ ПРЕЖИВЕТИ И НАЈЕКСТРЕМНИЈЕ СИТУАЦИЈЕ У ЖИВОТУ....

Т Р А Д И Ц И Ј А

Постоји само једно знање - традиција, само један поредак - традиција, само један закон - традиција и само један чувар свега тога - сељак... Све науке су настале на селу, математика са аром и ралом, фармација са лековитим биљем, хемија са вином, комовицом, сапунима... уметност са ткаљама, плетиљама, везиљама, позориште са светковинама итд.
Модерна наука је знање ниског реда, сетите се колико је наука и научника брујало са некаквим глупостима, да би се после неки месец ућутали... Различите науке су само бледе копије традиционалног знања...
Како у науци, тако и у друштву, влада тотални хаос, поделе, свађе, паметовање школованих незналица, никад више доктора и више болесника, измишљање неких нових истина, иако истина не може бити нова, јер она није плод људског духа, истина је независна, а на нама је да је упознамо...
Свака религија је измислила своју истину, истину без логике, пројектовану истину од некога, ко зна кога, или онога ко - дели, завађа, да би владао...
Традиција и сељак који је чува, су алфа и омега, извор, зачетак и почетак сваког духа, древно учење о постојању, о поретку, о човеку, о друштву, о историји, о религији и животу... Ко год изађе из традиције је изгубљен...

ЧОВЕК ЈЕ ЈЕДИНА ВРСТА НА ЗЕМЉИ КОЈА МОРА ДА РАДИ И ДА ПЛАЋА ЗА СВОЈ БОРАВАК НА ЊОЈ

Кажу неки: "Кад се ништа не би радило, свет би стао. Какав би то био свет без развоја?"
Зашло бисмо се развијали? Ако се економски раст попне с пет посто на десет посто, хоће ли се срећа удвостручити?
Шта има лошег у стопи раста од нула посто? Није ли то врло стабилна економија? Има ли ичег бољег од једноставног и спокојног живота?
Људи нешто пронађу, уоче како то делује и искористе природу, мислећи да ће то бити добро за човечанство. Резултат је свега тога, досад, да је планета постала загађена, људи збуњјени, и да смо ушли у хаос модерних времена...


Не волим реч "рад". Људи су једина бића које морају да раде, и мислим да је то најсмешнија појава на свету. Остале врсте живе живот, људи раде као луди, мислећи да тако морају да би преживели. Што је посао тежи, што је изазов већи, то га сматрају чудеснијим. Било би добро оканути се таквог начина размишљања и живети лаганим, удобним животом, с обиљем слободног времена.

Мислим да је диван начин живота тропских животиња, које ујутро и увечер излазеда виде има ли штогод за јело, а после подне се добро наспавају....

Живљење није ништа више него резултат рођења. Што год људи јели да би живели и што год мислили да морају јести да би живели, није ништа друго него нешто што су умислили. Свет је тако уређен да људи немају разлога да очекују глад ако би се ослободили своје воље и пустили природу да их води.

Данашњи пољопривредник, који се бави модерним пољо послом нема времена да напише песму или компонује мелодију, ни времена да размишља....

Све је једноставно, живети овде и сада - то је истински темељ живота. Кад наивно научно знање постане темељ живота, људи почињу да живе као да зависе искључиво о скробу, мастима и беланчевинама....А научници, ма колико истраживали природу, ма како далеко ишли у истраживањима, на крају дођу до тога како је она савршена и стврано тајанствена. Илузија је веровати да се истраживањем и изумима може створити нешто боље од природе. Мислим да је једина поседица људских напрезања на крају да сазнају оно што би се могло назвати огромном несхватљивошћу природе. А што се пољопривредног рада тиче, вреди: служите природу и све ће бити добро. Пољопривреда је некад било свети посао...

Болест се појављује кад се људи одвоје од природе. Озбиљност болести линеарно је пропорционална степену одвојености. Ако се болесник врати у здраву околину, болест често нестаје. Кад отуђење од природе постане екстремно, број болесних људи расте. Тада чежња за повратком природи постаје јачом. Али у тражењу повратка нема јасног разумевања природе, па покушај остаје узалудан.

Људи који живе у градовима суочавају се с огромним потешкоћама у настојању да се здраво хране. Природна храна једноставно није доступна јер је нико више не гаји. Чак ако и ако неком срећом успеју да дођу до здравих намирница, људи морају прилагодити тело на прераду здраве хране, јер је гмо преузела организам....

Ако у таквој ситуацији покушавате са интегралном храном требаће ће вам натприродна средства и моћи расуђивања. Далеко од тога да би значиле повратак природи, компликоване и чудне "природне" дијете које се појављују, само одвлаче човека све даље од природе.

Ако завирите у продаваонице "здраве хране", затећићете збуњујући асортиман свеже и паковане хране, витамина и додатака. У литератури се многи типови исхране представљају као "природни", храњљиви и здрави. Неки кажу да је здраво кувати јела заједно, а неки да су јела која се кувају заједно пут до болести. Неки наглашавају важност соли у прехрани, други кажу да превише соли узрокује болест. Неки тврде да је воће храна за мајмуне, а други да је воће и поврће најбоља храна за дуговечност и добро расположење.Свако од тих мишљења може бити исправно у неко времеи под различитим околностима, и то је оно што збуњује људе, или боље речено, за збуњену особу све те теорије постају материјал за стварање још веће конфузије...
из Револуција једне сламке

--------
 
Поглавица Два Орла је био упитан од америчке владе - "Ви сте посматрали белог човека  деведесет година. Видели сте његове ратове и његова технолошка достигнућа. Видели сте његов прогрес и штету коју је урадио"
Поглавица климну главом у знак потврде. Представник америчке владе је наставио - "С обзиром на све ове догађаје, по вашем мишљењу, где се бели човек погрешио?
Поглавица је гледао владиног званичника неко време, а онда мирно му одговорио - " Када је бели човек "открио" нову земљу, Индијанци су је, без пореза користили, било је много бизона, много даброва, чисте воде, Жене су радиле сав посао, врач је лечио бесплатно, ми мушкарци смо проводили цео дан у лову и риболову, док смо ноћу, и то целе ноћи, водили љубав са нашим женама "
Тада се поглавица наслони на леђа столице, насмеја се и додаде - " Једино су белци довољно глупи да мисле како могу да побољшају систем ратовима, технологијом, прогресом. "

КАКО ДА СЕ БОРИТЕ ПРОТИВ СИСТЕМА.....

На иљаду начина сам покушао да вам отворим окице крмељаве....ајде да покушам јопет, можда неко кроз шкиљаво око буде нешто видео и испеглану сиву масу украсио једном вијугом...

Једна од најјачих метода борбе је, грађанска непослушност. Неиспуњавање никаквих наређења и одлука власти. Сва моћ владе се састоји само у нашој непромишљеној послушности. Ако се већи део становништва, укључујући понижене оружане снаге, не буде потчињавао влади, онда ће се сва моћ и снага владе тренутно претворити у прашину.
Треба почињати од најпростијег и најважнијег облика – ширења идеје здравог србског национализма.

Замислите само када би једног дана, све општине, полициске станице, судови и друге бирокрацке канцеларије, остале без шалтерских редова и тако данима а онда на недељу дана све новине и државне установе добију писмо нас које нико не третира:"Народ који свакодневно малтретирате је исти онај од кога зависите. Ми смо они, који вас перу, пеглају, спремају вашу храну, који вас возе, обезбеђују, сервирају вечеру...чувамо вас док спавате, возимо амбулантна кола, разносимо вашу пошту, уписујемо васе захтеве у судске и општинске књиге, у целом смо вашем животу, контролишемо ваш цели живот, не зајебавајте се са нама!"

Замислите фацу једног режимског полицајца који иде десном страном улице и у моменту сви грађани пређу на леву....замислите Тијанића кад не добије тв месецну претплату, непродата брда безвезних новина итд

Волео сам свој живот, посао, одело од црне свиле, ауто, свој апартман у центру града, сваки комад намештаја у њему. То је био мој цео живот, све, лампе, столице, слике на зиду, теписи, тањири, биљке, телевизор, све то је био ја....док једног дана нисам прошетао градом и видео паметне и јаке момке како, ко пичкице, точе бензин на безинским пумпама, сервирај пића и бришу столове, разносе пошту, чувају туђе банке, возе аутобусе пуне лудака, перу по перионицама...реклама их је натерала да јуре кинту, гардеробу..више генерација се изгубило у пословима које мрзе, само да би могли да задовоље неку раскалашну спонзорушу и да би купили нека срања која им не требају..подизани уз телевизор са веровањем да ће једног дана бити милионери, филмске и рок зведе, али нико није постао ништа, време их је газило, без милона и авиона, пуцала је испред очоји горка истина-мој слуга нашо слугу...е па нећемо тако.

Пролазећи поред ових момака осећао сам да ће тиха ватра да букен, да ће на команду када им се каже да крену, кренути...неће им за овај меч бити потребна спортска опрема....ући ће у борбу и борити се док морају....

А онда, неки дан после, на више адреса медиских кућа стигло је писмо:“Народ који свакодневно шиканирате је исти онај од кога зависите. Ми смо они, који вас перу, пеглају, спремају вашу храну, који вас возе, обезбеђују, сервирају вечеру. чувамо вас док спавате, возимо амбулантна кола, разносимо вашу пошту, уписујемо ваше захтеве у судске и општинске књиге, ми смо у у сваком делу вашег живота, Ми знамо све о вама. Доста сте се курчили, од сутра важе наша правила!!!

СПРЕДА ОДРЕДА ОД ПОЗАДИ РЕДА РАДИ

ПАС ЈЕБО МАТЕР СВИМ КОРУМПИРАНИМ ПОЛИТИЧАРИМА И ЊИХОВИМ ГОРИЛАМА КОЈИ ИМ ЧУВАЈУ БЕЗВРЕДНЕ ЖИВОТЕ...
ПАС ЈЕБО МАТЕР СВИМ ВЕЛЕЧАСНИМ И ВЕЛЕЧАСНЕ, ВЕЛЕНЕЧАСНЕ, СВЕ ПОПОВЕ, СВЕ ОЏЕ, РАБИНЕ, КОЈИ СТАВЉАЈУ СВОЈЕ ПОГАНЕ РУКЕ У ПАНТАЛОНЕ НЕКОГ НЕДУЖНОГ ДЕТЕТА, ПОСЕРЕМ ИМ СЕ НА ЦРКВЕ, КАТЕДРАЛЕ, ЏАМИЈЕ, СИНАГОГЕ КОЈЕ ТО ЗАТАШКАВАЈУ...
ДА СЕ ПАС НАЈБЕ МАЈКЕ СВИМ АМЕРИКАНЦИМА, ЕНГЛЕЗИМА, НЕМЦИМА...И ЊИХОВИМ ШТИЋЕНИЦИМА ШИПЦИМА, МУЈАМА, КАТОЛИЧКИМ ГОВНИМА И ДА ИМ РАСТУРИ ПЕДЕРСКЕ ШУПЧИНЕ, МА ГДЕ БИЛИ...

У ИМЕ МИЛИОНА НЕВИНИХ СРБСКИХ ЖРТАВА, МОЛИМ СЕ ДА СЕ ПЕЧУ ВЕЧНО, ЗАЈЕДНО СА СВОЈИМ РАТНИЦИМА У НАЈВРЕЛИЈОЈ ВАТРИ ПАКЛА!

БЕЛОСВЕЦКА ПОГАНА РУЉО, ОЛИЖИТЕ МИ КРАЉЕВСКИ СРБСКИ ОПАНАК, КАД СТАНЕМ У ЛАЈНЕ!

ПРОСВЕТАРИ ГОВНАРИ, ОСТАВИТЕ ДЕЦУ НА МИРУ, ПАС ВАМ МАТЕР ЈЕБО ДЕГЕНЕРИСАНУ!!!!

ПАС МАТЕР ЈЕБО ЦИГАНЧИЋИМА КОЈИ МИ ПЕРУ ЧИСТИ ВЕТРОБРАН НА КОЛИМА ПОРЕД ГОВЊАРСКЕ СРБСКЕ СКУПШТИНЕ...СЕМЕ И ПЛЕМЕ ИМ СЕ ЗАТРЛО КАДА МИ ТРАЖЕ ДИНАР ДОК ПИЈЕМ ПИЋЕ У НЕКОЈ БАШТИ БГ КАФАНА...

ПАС МАТЕР ЈЕБО И УЛИЧНИМ СВИРАЧИМА КОЈИ МИСЛЕ СА НЕКИМ АМЕРИЧКИМ ГОВНИМА ДА СЕ ОГРЕБУ ЗА НЕКУ КИНТУ НА УЛИЦАМА СРБИЈЕ ...

ПАС МАТЕР ЈЕБО И СРБСКИМ ПОЛИЦАЈЦИМА КОЈИ МИ ИЗМИШЉАЈУ ПРЕКРШАЈЕ ДА БИ СЕ ОГРЕБАЛИ ЗА СОМА ДИНАРИЋА...

ПАС МАТЕР ЈЕБО СРБСКИМ ДОКТОРИМА КОЈИ МЕ КО КЕРОВИ ГЛЕДАЈУ И ЧЕКАЈУ ДА ИМ ДАМ ФЛАЈКУ ВИСКИЈА И КИЛО КАФЕ ДА БИ МЕ ПРЕГЛЕДАЛИ...

ПАС МАТЕР ЈЕБО ЦЕЛОМ РЕДУ И РЕДОВИМА ИСПРЕД ОПШТИНСКИХ ШАЛТЕРА...ПАС МАЈКУ И СВИМ СРБИМА КОЈИ ЧЕКАЈУ ДВАДЕСЕТ ЧЕТИРИ САТА ДА БИ ДОБИЛИ ДОКУМЕНТ СА БАР КОДОМ..МРШШШ, ГОМИЛО ДЕГЕНЕРИСАНА!!

ПАС МАТЕР ЈЕБО СВИМ БЕГЕДЕ ВОЗАЧИМА КОЈИ НЕ ЗНАЈУ ШТА ЈЕ РАСТОЈАЊЕ И ТРУБЕ У ТРУБУ, МАДА БИ ИМ БИЛО БОЉЕ ДА МИ НАДУВАЈУ ЈАЈА КРОЗ КУРАЦ..

ПАС МАТЕР ЈЕБО СВИМ ИНОСТРАНИМ ДОИПЛОМАТАМА, ОСИМ РУСКОГ МОМЧИНЕ И БОГА МОЛИМ ДОК ШПИЈУНИРАЈУ ДА НОГЕ И ЗУБЕ ПОЛОМЕ НА СРБСКОЈ КАЛДРМИ..

НАПУЧЕНИМ ЦРНОГОРЦИМА, СЕЉАЦИМА, ЛОПОВИМА, СМРДОВИМА ИЗ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПИЧКИ МАТЕРИНА У БЕОГРАДУ...ШТА ОВИМ ДЕГЕНЕРИСАНИМ ГРУПАМА ПОРУЧИТИ, ОСИМ ДА СЕ СВИМА ЊИМА ОДРЕДА ПАС ИМ МАТЕР ДЕГЕНЕРИСАНЕ  НАЈЕБЕ...

ЈЕБЕМ МАТЕР СВИМ БЕОГРАЂАНИМА, КОЈИ ГЛАСАЈУ ЗА ДЕГЕНЕРИСАНЕ СРБСКЕ ПОЛИТИЧАРЕ, КОЈИ СУ ФАНОВИ ЈЕЛЕНЕ КАРЛЕУШЕ, СТАНИЈЕ И СОРАЈЕ... НИШТА ОНО КВАРНО, НЕГО ДА ИМ ПОПРАВИМ ГЕНЕТИКУ;) ЈА ВАС ЈЕБЕМ, ВИ СЕ , ОНИ, СЕ ЉУТЕ, АЛИ ДА ВИДИМ ТОГА КО ЋЕ ДА ОТВОРИ ЖВАЛАВУ ЛАБРЊУ, ДА МУ СЕ МАМИЦЕ НАЈЕБЕМ И ДА МУ ПОКАЖЕМ КАКО СЕ ТРЧИ ЗА ГЛАВОМ:)))

МОРЕ АКО МЕ НАЉУТЕ ЗНАМ И У ЧЕЛЕНКУ ДА ОВЕРИМ, А ПУН МИ ЈЕ КУРАЦ ФИНИХ СРБА КОЈИ НЕ ПРДЕ И НЕ СЕРУ..ПИТАМ СЕ ГДЕ ЛАГЕРУЈУ ТОЛИКО ГОВАНА

СЕРЕМ СЕ У СВЕ СРБСКЕ БЕСКОРИСНЕ ЖИВОТЕ, НИКО ОД СУДБИНЕ НИЈЕ ПОБЕГАО ПА НЕЋЕ НИ ОНИ....

"ПРИЈАТЕЉИ" ЖИВОТИЊА

НЕКИ КАО ПРИЈАТЕЉИ ЖИВОТИЊА, А ИМА ИХ СВУДА, ПОГОТОВУ НА ОВОМ ЈАДНОМ ИНТЕРНЕТУ..ОВА ГРУПА ДЕГЕНЕРИКА ЈЕ ТОЛИКО УЗЕЛА УКА, ДА ИХ ПОД ХИТНО ТРЕБА СТРПАТИ У НЕКЕ АЗИЛЕ, ПОПУТ ОВИХ АЗИЛА ЗА ПСЕ ЛУТАЛИЦЕ, КАКО БИ СЕ, АКО ЈЕ МОГУЋЕ, ОВА БЕЗРЕПА СТОКА ОПАМЕТИЛА...
ОВА ХИСТЕРИЈА КОЈА ЈЕ ДОШЛА СА ДЕГЕНЕРИСАНОМ ДЕМОКРАТИЈОМ И КАО НЕКОМ БРИГОМ ЗА ЖИВОТИЊЕ ЈЕ ПАРАВАН ЗА ПРАЊЕ ПАРА...   

ПАЗИ ОВО, СЕРЕНДАЈУ ОВИ КРЕТЕНИ О БРИЗИ ЗА ЖИВОТИЊЕ, А СВИ РАДЕ НА ШТЕТУ ЖИВОТИЊА....ДА СУ ЖИВОТИЊЕ ТРЕБАЛЕ ДА ЖИВЕ ПО СТАНОВИМА И КАВЕЗИМА, ОБУЧЕНЕ У НЕКАКВЕ ЏЕМПЕРЧИЋЕ, СИГУРНО БИ ЗНАЛЕ ДА ГРАДЕ КУЋЕ, ЗОО ВРЕТОВЕ И ДА ПЛЕТУ...ПА ПАС ЈЕБО МАТЕР СВАКОМ ТКОМ БРИЖНОМ ЗА ЖИВОТИЊЕ.....

НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ СА ОВИМ ЉУБИТЕЉИМА ЖИВОТИЊА ЈЕ ТО ДА ИХ НИ ОКОЛИНА НЕ ВОЛИ, ЈЕР СЕ СТАЛНО МУВАЈУ ОКО КОНТЕЈНЕРА И ТРАЖЕ НЕКЕ ИЗГУБЉЕНЕ МАЧИЋЕ И КУЧИЋЕ..КАД ИХ НАЂУ ОДНЕСУ ИХ У СТАНОВЕ И УСМРДЕ ЦЕЛУ ЗГРАДУ....

ЛУКАВИЈИ ПРАВЕ ВЕЛИКУ КИНТУ НА ТЗВ БРИГУ О ЖИВОТИЊАМА...ПОКУПЕ КИНТУ ЗА АЗИЛ, САКУПЕ НЕСРЕЋЕНЕ ЖИВОТИЊЕ, НАБИЈУ У КАВЕЗ И ЖИВЕ КО БУБРЕЗИ У ЛОЈУ ОД ПАРА КОЈЕ ИДУ ИЗ БУЏЕТА...А ТЕК КОЛИКО ОКРЕЋУ ОВИ ШТО ДАЈУ ПАПИРЕ ЗА КАО НЕКЕ РАСНЕ КЕРОВЕ, СВЕ НЕКИ ЦАЦОВИ, ПА ОНДА ОВИ ШТО ОРГАНИЗУЈУ ТАКМИЧЕЊА ЗА НАЈ КЕРОВЕ, ПА ОНДА ОНИ СМРДОВИ КОЈИ ОРГАНИЗУЈУ БОРБЕ ПАСА, ПЕТЛОВА... ПА ОНДА КИНТА ЗА ЧИПОВАЊЕ, СТЕРИЛИСАЊЕ...БИЗНИС БРЕ, А СВЕ ПОД ПАРОЛОМ НЕКАВЕ ЉУБАВИ.....

ЕЈ КАФАНО ТУГО НАША

НЕ МОЖ СРБИН БЕЗ КАФАНЕ...СРБИ СЕ САБЕРУ ПРЕД КАФАНОМ, ОНДА УЂУ У ЊУ ДА СЕ ОДУЗМУ...А КАДА ПОЧНУ ДА КЕЊАЈУ О МАРКОВИМ КОНАЦИМА О КОЈИМА НЕМАЈУ ПОЈМА, ДА ТЕ БОГ САЧУВА...ТЕК ДА ВИДИТЕ КОЈЕ СУ СВЕ БИТКЕ ВОДИЛИ ОВИ КАФАНСКИ СРБИ, СВЕ ЈУНАК ДО ЈУНАКА...ОД ПРЧВАРНИЦА, РЕСТОРАНА, ПА ДО ОВИХ ИНТЕРНЕТ КАФАНА, СЕРУ ЛИ СЕРУ СРБИ, НИКО ВЕЋИ И НИКО ПАМЕТНИЈИ ОД ЊИХ...СВИ ОВИ КАФАНА СРБИ, ЧАК И ОНИ КОЈЕ НАЗИВАТЕ БОЕМИМА СУ КУРАЦ ОД ОВЦЕ, КАРЛ МАЈЕВИ, КАКО ИХ ЈА НАЗИВАМ, СВИ ДО ЈЕДНОГ ИЗ СВОЈЕ РУПЕ У КАФАНСКИ ЋУМЕЗ И СВИ ТРТЉАРОШИ..... КАФАНСКИ СРБИН ЈЕ КЛАСИКА ОД ЕМОТИВНО НЕЗРЕЛЕ ОСОБЕ, ЈЕДАН ДЕГЕНЕРИК КОЈИ И КАДА ИМА КРОВ НАД ГЛАВОМ ЈУРИ У ОВО ЂАВОЉЕ ГНЕЗДО, ЈЕР НЕ ЗНА ДА ОРГАНИЗУЈЕ ЖИВОТ У СВОЈОЈ КУЋИ.....

СРБСКЕ КАФАНЕ, ЧАК СВИ УГОСТИТЕЉСКИ ОБЈЕКТИ, И ОНИ СА ЗВЕЗДИЦАМА, СУ ПУНИ КРИМИНАЛНОГ ШЉАМА, ОД ВЕЛИКИХ ДО МАЛИХ ЛОПОВА, УБИЦА, РАЗБОЈНИКА, ДО МАЛИХ ГРЕБАТОРА, ЦИНКАРОША, КУРАВА, ДИЛЕРА ДРОГЕ...ЗАЛУТАЈУ У КАФАНЕ И ПОНЕКИ ДРУГАЧИЈИ, АЛИ ТО СУ САМО ЦАВЕ ЗА ОВЕ ПРЕВЕЈАНЕ ПОКВАРЕЊАКЕ....АКО НЕКО ГЛЕДА ЕМИСИЈУ МАРИЋА И ЛИКОВЕ КОЈЕ ОН ПРОПИТУЈЕ, ЕТО МУ И ПРИМЕР КО СУ УГЛАВНОМ ГОСТИ КАФАНА...БИО ЈЕ И ЈЕДАН ДРУГИ ВОДИТЕЉ КОЈИ СЕ ПРОСЛАВИО СА КАФАНСКИМ ЛИКОВИМА, ЧИНИ МИ СЕ ДА МУ ЈЕ ИМЕ БУЛИЋ....И ОВИ ШТО ВОДЕ И ГОСТИ СУ СВЕ МОЈ ДО МОЈЕГА.....

ДАНАС СУ КАФАНУ ПОРЕД ОВИХ ОД СРБСКОГ ТАЛОГА ПРЕПЛАВИЛИ И ДЕГЕНЕРИЦИ СА СРБСКЕ ЕСТРАДЕ, ГЛУМЦИ КУРЦИ, ПЕВАЉКЕ СИСАЉКЕ....ОВО ШТО МОЈЕ ОКО ВИДИ У СРБИЈИ ЈЕ ДНО ДНА, ЕПИДЕМИЈА КОЈА СЕ ШИРИ И ЛЕКА ЈОЈ НЕМА....У КАФАНАМА И ПОРЕД ЊИХ СЕ ДЕШАВАЛЕ ТУЧЕ, УБАДАЊЕ НОЖЕМ, УБИСТВА, РАЗБОЈНИШТВА И СВАШТА НЕШТО...НОРМАЛАН ЧОВЕК НИКАДА НЕБИ КРОЧИО НА ТАКВО МЕСТО, АЛИ ДЕГЕНЕРИСАНИ СРБИ ПОСЛЕ ИЗВРШЕНОГ ТЕШКОГ КРИВИЧПНОГ ДЕЛА, КО МУВЕ НА ГОВНО, ХРЛЕ НА ОВА МЕСТА, ТАКО ДА КАФЕЏИЈАМА И НЕ ТРЕБА НЕКА РЕКЛАМА ДА БИ НАПУНИЛИ СВОЈ ОБЈЕКАТ ТЗВ ГОСТИМА.......КОЛИКО СУ СРБИ ДЕГЕНЕРИСАНИ ГОВОРИ НАМ И СЛУЧАЈ СЕЉАКА, ОД ОНИХ КОЈИ ПРОДАЈУ ЈАЈА, СИРА, ЛУКА...ДО ОНИХ КОЈИ ПРОДАЈУ ВОЛА, ИЛИ КОЈУ ДРУГУ ЖИВОТИЊКУ НА ПИЈАЦИ, СВРНУ У КАФАНУ И ПОПИЈУ СВЕ, ИЛИ ИХ ПРЕВАРАНТИ ИЗВАЋАРЕ НА КОЦКИ, ШИБИЦИ....ПОРЕД ОВИХ СРБА КРЕТЕНА ИМА И ОНИХ КОЈИ СУ СА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈОМ СРБИЈЕ ПОЧЕЛИ ДА РАДЕ ПО ТИТИНИМ ФАБРИКАМА, ПРИМЕ ОВИ ДЕГЕНЕРИЦИ ПЛАТУ ПА ПРАВАЦ У КАФАНУ, ПАРЕ ДРЖЕ У ЗАДЊЕМ ЏЕПУ И ГУЗЕ СЕ ДА БИ СЕ БОЉЕ ВИДЕЛО, КАО И У ЏЕПИЦУ У НЕКОЈ ИЗГУЖВАНОЈ КОШУЉИ...РЕДОВНО БУДУ ИЗЏЕПАРЕНИ, АКО ПРЕ ТОГА НИСУ ПОПИЛИ ЦЕО ЛИЧНИ ДОХОДАК......

ДОКЛЕ ЈЕ ОТИШАО ДЕБИЛИЗМА СРБА ГОВОРИ И ТО ДА ЈЕ КРЕТЕНСКИ ДЕО НАЦИЈЕ ПОЧЕО ДА СЛАВИ СЛАВУ У КАФАНИ, ДА ДАЈЕ ДАЋЕ, ДА СЕ ДЕЦИ СЛАВИ РОЂЕНДАН У КАФАНИ.... КАД СУ СРБИ БИЛИ ДЕО ЧОВЕЧИЈЕГ ЦАРСТВА ЖЕНСКО ЧЕЉАДЕ СЕ НИЈЕ ВИДЕЛО ПО КАФАНАМА, ДАНАС ЈЕ ИН ДА СЕ РАДИ КО КОНОБАРИЦА И ДА СЕ СМРДЉА ПО КАФАНАМА, КАФИЋИМА, СПЛАВОВИМА...

ЕВО И ЈЕДНОГ ДРУГАЧИЈЕГ ВИЂЕЊА СРБСКЕ КАФАНЕ ПОКУПЉЕНОГ ИЗ НЕКОГ ЧАСОПИСА....
"Осим што се у кафанама једе и пије, у њима се кују завере и воде политичке полемике, озбиљније него у српском парламенту. Она је од виталне важности за сваког Србина и зато што замењује административни систем у којем ништа не може да се заврши редовним путем, док се у кафани не упознају људи „за протекцију“ без које је живот обичног човека у Србији потпуни хаос, пишу британски и амерички путописци између два светска рата.

Путописи о Србији између два светска рата британских и америчких аутора нису били многобројни, али су обиловали описма кафана, наводи Сања Лазаревић Радак са Балканског института САНУ у својој књизи „На границама Оријента“. Путописци су истицали да се кафане налазе на сваком кораку и представљају кључну друштвену институцију која у многоме замењује државу, а често и цркву.


„Која чаша више сасвим је довољна да се ови Балканци распричају, а у тим дугим, наизглед бесмисленим разговорима крије се обиље корисних политичких информација. Путник са мало више радозналости, ако се потруди да остане трезан у пијаном балканском амбијенту, могао би да сазна много тога: колико Срби воле или мрзе Енглезе, колико и шта дугују Русији и Русија њима, шта комунисти мисле о монархистима и обрнуто, поштују ли се краљ и отаџбина, да ли се о њима причају вицеви, јесу ли студенти револуционарни елемент српског друштва, или је то само још један мит... Сазнаће и какав је стандард становништва и хоће ли ускоро почети нови рат, да ли ће неко од владара бити убијен, или је то само предрасуда о Балканцима да су им политичка убиства хоби. Лежерни, свакодневни амбијент српске кафане је уствари место на којем се воде озбиљне и жестоке политичке полемике, и да у том амбијенту нема алкохола, кафана би у погледу озбиљности расправа о стварном стању земље и одлукама од којих зависи њена будућност, била далеко озбиљнија институција од српског парламента“, пише Дејвид Футман, британски дипломата, који је непосредно пре ступања на дужност у Србији био припадник МИ6 британског министарства спољних послова.
Морбидна јела изврсног укуса

У кафану се долази сваког дана и у свако доба, констатује и амерички новинар Дадли Хиткот. Кафана окупља све припаднике друштва, и скоро сваки Србин може себи да приушти јутарњу кафу или ракију, „којом се на рубу Европе обично отварају очи“. Хиткот истиче прљавштину и недостатак комфора у већини срспких кафана, буку, смех и огромне количине дуванског дима, што не умањује уживање посетилаца. Закључује да локалне кафане „апсорбују“ и сваког странца који дође на Балкан, а оне у Београду систематизује по друштвеном статусу посетилаца. „Кафана „Српски краљ“ окупља средњу класу и гласне Немце и има богату колекцију разних људи. У водећем градском хотелу „Еxцелсиор“ можете срести хрватске министре, бивше минситре и њихове шегрте. У „Палас“ долазе Јевреји - пословни људи из Будимпеште и Војводине, док је „Руски цар“ резервисан за групу локалних Јевреја. Ту можете срести и девојке које у кабареима добро зарађују. Ипак, за правог, стопроцентног Србина, све су то места сумњивог морала, па он одлази другде. Српски званичници, адвокати и лекари посећују „Москву“, а нижи спрат овог хотела остављен је онима који воде ноћне послове. За правог Србина, „Коларац“ је, такође, добро место. Политичари, новинари и глумци одлазе у „Српску круну“, универзитетски професори седе у „Грчкој краљици“, а највиђенији људи у „Великој Србији“. Међу београдским кафанама налазе се и два „Лондона“, у истом блоку.У хотел „Лондон“ долазе Црногорци. Подруми спадају у посебну категорију, по правилу се затварају у девет и у њима, наводно, немате обезбеђено место за седење“.

Кафана је чак и у периоду најизраженије економске кризе од суштинског значаја за свакодневницу сваког Србина, чак и за оног најсиромашнијег, пише британски новинар и преводилац Лавет Филдинг Едвардс. Он је запањен „морбидним јелима изврсног укуса“, какви су шкембићи и прасетина, „која делују као бебе на ражњу“, али и изненађен толиком количном хране „по свачијем укусу и за свачији џеп“. Путописац истиче оријентално наслеђе које се препознаје у спорости, растегнутом времену које Београђани проводе у кафанама и парадоксалном преплитању хаоса и уређености. Упркос западној спољашности, шареним рекламама, кафи са шлагом и белим кифлама, атрактивним фасадама или елегантним излозима по узору на оне у Лондону и Паризу, београдска кафана чува нешто од старог Оријента. Уместо у судовима и полицији, на шалтерима и у канцелатијама, најважније послове Београђани обављају у кафанама, што Едвардс описује као занимљиво и егзотично, али и претеће источњачко понашање.
Без протекције лоше вам се пише

Футман, такође, примећује да у Србији није могуће остварити право на пензију, плату, потписати уговор или добити неопходна документа редовним путем, већ искључиво уз личне контакте који се најпре успостављају у - кафани. „Контакт се зове протекција, а без ње настаје хаос у животу обичног грађанина. Без протекције министарства ће пред вама само подизати коридоре, а појединац ће узалуд лутати од врата до врата, надајући се неком решењу. Ако вас званичници познају, све ће учинити да вам помогну. Ако није тако, лоше вам се пише. Како би се сазнало ко је коме и преко кога шта учинио, ко треба коме да захвали или му узврати услугу, као и ко је у сродству са ким и колике су шансе да се оствари протекција, одлази се у кафану преко пута Народног позоришта“. То је кафе „Риунионе“, објашњава Футман, где се пред ручак сјати пола Београда. „Ту су људи који обављају послове и они за које ти послови треба да буду обављени. То су они који нешто могу да среде у неком министарству и они којима нешто треба да буде сређено. Зато овде долазе политичари и њихови пријатељи, новинари, локални и страни. Свакоме нешто треба“. Ова места су путницима занимљива јер их посећују необични људи који у први мах траже цигарету или шибицу, да би наставили да распредају о трагичној животној судбини која их је задесила јер немају протекцију. То је у кафанама овог типа и начин да се до протекције дође, напомиње енглески дипломата.


Западни утицај је само фасада, испод ње је мало промењен истиочњачки менталитет. „Просечан становник Београда не брине ако на нешто треба да чека. За њега је то природна функција као и дисање. Људи које лично не познајете једва да су имена. Покретање било ког питања на Балкану подразумева тражење личног контакта - тако је у њиховом послу, у њиховој политици, тако је у сваком њиховом режиму ма како он себе називао. И све се то веома често обавља у кафани. Споро, уз ручак, пиће, кафу, цигарету.... Зато кафана остаје место од виталног значаја за сваког Србина, јер је кафана место где се завршавају сви послови“.
Само галаме, а ништа не мењају

Као што је Србима природно да чекају, природно им је и да сваки час улазе у конфликт са влашћу и међусобно, јер „сваки Србин је политичар“. Парадокс је што нико не очекује да ће побуне донети стварне промене, закључује Дејвид Футман. „Све почиње једног обичног јутра, углавном спонтано. Неколико стотина студената окупира зграду Универзитета и прави барикаде. Полиција направи кордон и спречава да до студената дође морална подршка или помоћ у храни, а ако ни тада не одустану, креће битка у којој се студенти против пендрека боре столицама. Полиција их на крају одводи у затвор и након краћег времена пушта на слободу. Ако немире не изазову студенти, то ће урадити неко други, а за то време, упркос барикадама и саобраћајном колапсу, Београђани нормално обављају свакодневне послове. Уместо истинске решености да се нешто промени, само се подиже галама, након које ће се све вратити на старо, јер се увек једна иста имена смењују са једне позиције на другу“."