ЕЈ КАФАНО ТУГО НАША

НЕ МОЖ СРБИН БЕЗ КАФАНЕ...СРБИ СЕ САБЕРУ ПРЕД КАФАНОМ, ОНДА УЂУ У ЊУ ДА СЕ ОДУЗМУ...А КАДА ПОЧНУ ДА КЕЊАЈУ О МАРКОВИМ КОНАЦИМА О КОЈИМА НЕМАЈУ ПОЈМА, ДА ТЕ БОГ САЧУВА...ТЕК ДА ВИДИТЕ КОЈЕ СУ СВЕ БИТКЕ ВОДИЛИ ОВИ КАФАНСКИ СРБИ, СВЕ ЈУНАК ДО ЈУНАКА...ОД ПРЧВАРНИЦА, РЕСТОРАНА, ПА ДО ОВИХ ИНТЕРНЕТ КАФАНА, СЕРУ ЛИ СЕРУ СРБИ, НИКО ВЕЋИ И НИКО ПАМЕТНИЈИ ОД ЊИХ...СВИ ОВИ КАФАНА СРБИ, ЧАК И ОНИ КОЈЕ НАЗИВАТЕ БОЕМИМА СУ КУРАЦ ОД ОВЦЕ, КАРЛ МАЈЕВИ, КАКО ИХ ЈА НАЗИВАМ, СВИ ДО ЈЕДНОГ ИЗ СВОЈЕ РУПЕ У КАФАНСКИ ЋУМЕЗ И СВИ ТРТЉАРОШИ..... КАФАНСКИ СРБИН ЈЕ КЛАСИКА ОД ЕМОТИВНО НЕЗРЕЛЕ ОСОБЕ, ЈЕДАН ДЕГЕНЕРИК КОЈИ И КАДА ИМА КРОВ НАД ГЛАВОМ ЈУРИ У ОВО ЂАВОЉЕ ГНЕЗДО, ЈЕР НЕ ЗНА ДА ОРГАНИЗУЈЕ ЖИВОТ У СВОЈОЈ КУЋИ.....

СРБСКЕ КАФАНЕ, ЧАК СВИ УГОСТИТЕЉСКИ ОБЈЕКТИ, И ОНИ СА ЗВЕЗДИЦАМА, СУ ПУНИ КРИМИНАЛНОГ ШЉАМА, ОД ВЕЛИКИХ ДО МАЛИХ ЛОПОВА, УБИЦА, РАЗБОЈНИКА, ДО МАЛИХ ГРЕБАТОРА, ЦИНКАРОША, КУРАВА, ДИЛЕРА ДРОГЕ...ЗАЛУТАЈУ У КАФАНЕ И ПОНЕКИ ДРУГАЧИЈИ, АЛИ ТО СУ САМО ЦАВЕ ЗА ОВЕ ПРЕВЕЈАНЕ ПОКВАРЕЊАКЕ....АКО НЕКО ГЛЕДА ЕМИСИЈУ МАРИЋА И ЛИКОВЕ КОЈЕ ОН ПРОПИТУЈЕ, ЕТО МУ И ПРИМЕР КО СУ УГЛАВНОМ ГОСТИ КАФАНА...БИО ЈЕ И ЈЕДАН ДРУГИ ВОДИТЕЉ КОЈИ СЕ ПРОСЛАВИО СА КАФАНСКИМ ЛИКОВИМА, ЧИНИ МИ СЕ ДА МУ ЈЕ ИМЕ БУЛИЋ....И ОВИ ШТО ВОДЕ И ГОСТИ СУ СВЕ МОЈ ДО МОЈЕГА.....

ДАНАС СУ КАФАНУ ПОРЕД ОВИХ ОД СРБСКОГ ТАЛОГА ПРЕПЛАВИЛИ И ДЕГЕНЕРИЦИ СА СРБСКЕ ЕСТРАДЕ, ГЛУМЦИ КУРЦИ, ПЕВАЉКЕ СИСАЉКЕ....ОВО ШТО МОЈЕ ОКО ВИДИ У СРБИЈИ ЈЕ ДНО ДНА, ЕПИДЕМИЈА КОЈА СЕ ШИРИ И ЛЕКА ЈОЈ НЕМА....У КАФАНАМА И ПОРЕД ЊИХ СЕ ДЕШАВАЛЕ ТУЧЕ, УБАДАЊЕ НОЖЕМ, УБИСТВА, РАЗБОЈНИШТВА И СВАШТА НЕШТО...НОРМАЛАН ЧОВЕК НИКАДА НЕБИ КРОЧИО НА ТАКВО МЕСТО, АЛИ ДЕГЕНЕРИСАНИ СРБИ ПОСЛЕ ИЗВРШЕНОГ ТЕШКОГ КРИВИЧПНОГ ДЕЛА, КО МУВЕ НА ГОВНО, ХРЛЕ НА ОВА МЕСТА, ТАКО ДА КАФЕЏИЈАМА И НЕ ТРЕБА НЕКА РЕКЛАМА ДА БИ НАПУНИЛИ СВОЈ ОБЈЕКАТ ТЗВ ГОСТИМА.......КОЛИКО СУ СРБИ ДЕГЕНЕРИСАНИ ГОВОРИ НАМ И СЛУЧАЈ СЕЉАКА, ОД ОНИХ КОЈИ ПРОДАЈУ ЈАЈА, СИРА, ЛУКА...ДО ОНИХ КОЈИ ПРОДАЈУ ВОЛА, ИЛИ КОЈУ ДРУГУ ЖИВОТИЊКУ НА ПИЈАЦИ, СВРНУ У КАФАНУ И ПОПИЈУ СВЕ, ИЛИ ИХ ПРЕВАРАНТИ ИЗВАЋАРЕ НА КОЦКИ, ШИБИЦИ....ПОРЕД ОВИХ СРБА КРЕТЕНА ИМА И ОНИХ КОЈИ СУ СА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈОМ СРБИЈЕ ПОЧЕЛИ ДА РАДЕ ПО ТИТИНИМ ФАБРИКАМА, ПРИМЕ ОВИ ДЕГЕНЕРИЦИ ПЛАТУ ПА ПРАВАЦ У КАФАНУ, ПАРЕ ДРЖЕ У ЗАДЊЕМ ЏЕПУ И ГУЗЕ СЕ ДА БИ СЕ БОЉЕ ВИДЕЛО, КАО И У ЏЕПИЦУ У НЕКОЈ ИЗГУЖВАНОЈ КОШУЉИ...РЕДОВНО БУДУ ИЗЏЕПАРЕНИ, АКО ПРЕ ТОГА НИСУ ПОПИЛИ ЦЕО ЛИЧНИ ДОХОДАК......

ДОКЛЕ ЈЕ ОТИШАО ДЕБИЛИЗМА СРБА ГОВОРИ И ТО ДА ЈЕ КРЕТЕНСКИ ДЕО НАЦИЈЕ ПОЧЕО ДА СЛАВИ СЛАВУ У КАФАНИ, ДА ДАЈЕ ДАЋЕ, ДА СЕ ДЕЦИ СЛАВИ РОЂЕНДАН У КАФАНИ.... КАД СУ СРБИ БИЛИ ДЕО ЧОВЕЧИЈЕГ ЦАРСТВА ЖЕНСКО ЧЕЉАДЕ СЕ НИЈЕ ВИДЕЛО ПО КАФАНАМА, ДАНАС ЈЕ ИН ДА СЕ РАДИ КО КОНОБАРИЦА И ДА СЕ СМРДЉА ПО КАФАНАМА, КАФИЋИМА, СПЛАВОВИМА...

ЕВО И ЈЕДНОГ ДРУГАЧИЈЕГ ВИЂЕЊА СРБСКЕ КАФАНЕ ПОКУПЉЕНОГ ИЗ НЕКОГ ЧАСОПИСА....
"Осим што се у кафанама једе и пије, у њима се кују завере и воде политичке полемике, озбиљније него у српском парламенту. Она је од виталне важности за сваког Србина и зато што замењује административни систем у којем ништа не може да се заврши редовним путем, док се у кафани не упознају људи „за протекцију“ без које је живот обичног човека у Србији потпуни хаос, пишу британски и амерички путописци између два светска рата.

Путописи о Србији између два светска рата британских и америчких аутора нису били многобројни, али су обиловали описма кафана, наводи Сања Лазаревић Радак са Балканског института САНУ у својој књизи „На границама Оријента“. Путописци су истицали да се кафане налазе на сваком кораку и представљају кључну друштвену институцију која у многоме замењује државу, а често и цркву.


„Која чаша више сасвим је довољна да се ови Балканци распричају, а у тим дугим, наизглед бесмисленим разговорима крије се обиље корисних политичких информација. Путник са мало више радозналости, ако се потруди да остане трезан у пијаном балканском амбијенту, могао би да сазна много тога: колико Срби воле или мрзе Енглезе, колико и шта дугују Русији и Русија њима, шта комунисти мисле о монархистима и обрнуто, поштују ли се краљ и отаџбина, да ли се о њима причају вицеви, јесу ли студенти револуционарни елемент српског друштва, или је то само још један мит... Сазнаће и какав је стандард становништва и хоће ли ускоро почети нови рат, да ли ће неко од владара бити убијен, или је то само предрасуда о Балканцима да су им политичка убиства хоби. Лежерни, свакодневни амбијент српске кафане је уствари место на којем се воде озбиљне и жестоке политичке полемике, и да у том амбијенту нема алкохола, кафана би у погледу озбиљности расправа о стварном стању земље и одлукама од којих зависи њена будућност, била далеко озбиљнија институција од српског парламента“, пише Дејвид Футман, британски дипломата, који је непосредно пре ступања на дужност у Србији био припадник МИ6 британског министарства спољних послова.
Морбидна јела изврсног укуса

У кафану се долази сваког дана и у свако доба, констатује и амерички новинар Дадли Хиткот. Кафана окупља све припаднике друштва, и скоро сваки Србин може себи да приушти јутарњу кафу или ракију, „којом се на рубу Европе обично отварају очи“. Хиткот истиче прљавштину и недостатак комфора у већини срспких кафана, буку, смех и огромне количине дуванског дима, што не умањује уживање посетилаца. Закључује да локалне кафане „апсорбују“ и сваког странца који дође на Балкан, а оне у Београду систематизује по друштвеном статусу посетилаца. „Кафана „Српски краљ“ окупља средњу класу и гласне Немце и има богату колекцију разних људи. У водећем градском хотелу „Еxцелсиор“ можете срести хрватске министре, бивше минситре и њихове шегрте. У „Палас“ долазе Јевреји - пословни људи из Будимпеште и Војводине, док је „Руски цар“ резервисан за групу локалних Јевреја. Ту можете срести и девојке које у кабареима добро зарађују. Ипак, за правог, стопроцентног Србина, све су то места сумњивог морала, па он одлази другде. Српски званичници, адвокати и лекари посећују „Москву“, а нижи спрат овог хотела остављен је онима који воде ноћне послове. За правог Србина, „Коларац“ је, такође, добро место. Политичари, новинари и глумци одлазе у „Српску круну“, универзитетски професори седе у „Грчкој краљици“, а највиђенији људи у „Великој Србији“. Међу београдским кафанама налазе се и два „Лондона“, у истом блоку.У хотел „Лондон“ долазе Црногорци. Подруми спадају у посебну категорију, по правилу се затварају у девет и у њима, наводно, немате обезбеђено место за седење“.

Кафана је чак и у периоду најизраженије економске кризе од суштинског значаја за свакодневницу сваког Србина, чак и за оног најсиромашнијег, пише британски новинар и преводилац Лавет Филдинг Едвардс. Он је запањен „морбидним јелима изврсног укуса“, какви су шкембићи и прасетина, „која делују као бебе на ражњу“, али и изненађен толиком количном хране „по свачијем укусу и за свачији џеп“. Путописац истиче оријентално наслеђе које се препознаје у спорости, растегнутом времену које Београђани проводе у кафанама и парадоксалном преплитању хаоса и уређености. Упркос западној спољашности, шареним рекламама, кафи са шлагом и белим кифлама, атрактивним фасадама или елегантним излозима по узору на оне у Лондону и Паризу, београдска кафана чува нешто од старог Оријента. Уместо у судовима и полицији, на шалтерима и у канцелатијама, најважније послове Београђани обављају у кафанама, што Едвардс описује као занимљиво и егзотично, али и претеће источњачко понашање.
Без протекције лоше вам се пише

Футман, такође, примећује да у Србији није могуће остварити право на пензију, плату, потписати уговор или добити неопходна документа редовним путем, већ искључиво уз личне контакте који се најпре успостављају у - кафани. „Контакт се зове протекција, а без ње настаје хаос у животу обичног грађанина. Без протекције министарства ће пред вама само подизати коридоре, а појединац ће узалуд лутати од врата до врата, надајући се неком решењу. Ако вас званичници познају, све ће учинити да вам помогну. Ако није тако, лоше вам се пише. Како би се сазнало ко је коме и преко кога шта учинио, ко треба коме да захвали или му узврати услугу, као и ко је у сродству са ким и колике су шансе да се оствари протекција, одлази се у кафану преко пута Народног позоришта“. То је кафе „Риунионе“, објашњава Футман, где се пред ручак сјати пола Београда. „Ту су људи који обављају послове и они за које ти послови треба да буду обављени. То су они који нешто могу да среде у неком министарству и они којима нешто треба да буде сређено. Зато овде долазе политичари и њихови пријатељи, новинари, локални и страни. Свакоме нешто треба“. Ова места су путницима занимљива јер их посећују необични људи који у први мах траже цигарету или шибицу, да би наставили да распредају о трагичној животној судбини која их је задесила јер немају протекцију. То је у кафанама овог типа и начин да се до протекције дође, напомиње енглески дипломата.


Западни утицај је само фасада, испод ње је мало промењен истиочњачки менталитет. „Просечан становник Београда не брине ако на нешто треба да чека. За њега је то природна функција као и дисање. Људи које лично не познајете једва да су имена. Покретање било ког питања на Балкану подразумева тражење личног контакта - тако је у њиховом послу, у њиховој политици, тако је у сваком њиховом режиму ма како он себе називао. И све се то веома често обавља у кафани. Споро, уз ручак, пиће, кафу, цигарету.... Зато кафана остаје место од виталног значаја за сваког Србина, јер је кафана место где се завршавају сви послови“.
Само галаме, а ништа не мењају

Као што је Србима природно да чекају, природно им је и да сваки час улазе у конфликт са влашћу и међусобно, јер „сваки Србин је политичар“. Парадокс је што нико не очекује да ће побуне донети стварне промене, закључује Дејвид Футман. „Све почиње једног обичног јутра, углавном спонтано. Неколико стотина студената окупира зграду Универзитета и прави барикаде. Полиција направи кордон и спречава да до студената дође морална подршка или помоћ у храни, а ако ни тада не одустану, креће битка у којој се студенти против пендрека боре столицама. Полиција их на крају одводи у затвор и након краћег времена пушта на слободу. Ако немире не изазову студенти, то ће урадити неко други, а за то време, упркос барикадама и саобраћајном колапсу, Београђани нормално обављају свакодневне послове. Уместо истинске решености да се нешто промени, само се подиже галама, након које ће се све вратити на старо, јер се увек једна иста имена смењују са једне позиције на другу“."