На
иљаду начина сам покушао да вам отворим окице крмељаве....ајде да
покушам јопет, можда неко кроз шкиљаво око буде нешто видео и испеглану
сиву масу украсио једном вијугом...
Једна од најјачих метода борбе је, грађанска непослушност. Неиспуњавање никаквих наређења и одлука власти. Сва моћ владе се састоји само у нашој непромишљеној послушности. Ако се већи део становништва, укључујући понижене оружане снаге, не буде потчињавао влади, онда ће се сва моћ и снага владе тренутно претворити у прашину.
Треба почињати од најпростијег и најважнијег облика – ширења идеје здравог србског национализма.
Замислите само када би једног дана, све општине, полициске станице, судови и друге бирокрацке канцеларије, остале без шалтерских редова и тако данима а онда на недељу дана све новине и државне установе добију писмо нас које нико не третира:"Народ који свакодневно малтретирате је исти онај од кога зависите. Ми смо они, који вас перу, пеглају, спремају вашу храну, који вас возе, обезбеђују, сервирају вечеру...чувамо вас док спавате, возимо амбулантна кола, разносимо вашу пошту, уписујемо васе захтеве у судске и општинске књиге, у целом смо вашем животу, контролишемо ваш цели живот, не зајебавајте се са нама!"
Замислите фацу једног режимског полицајца који иде десном страном улице и у моменту сви грађани пређу на леву....замислите Тијанића кад не добије тв месецну претплату, непродата брда безвезних новина итд
Волео сам свој живот, посао, одело од црне свиле, ауто, свој апартман у центру града, сваки комад намештаја у њему. То је био мој цео живот, све, лампе, столице, слике на зиду, теписи, тањири, биљке, телевизор, све то је био ја....док једног дана нисам прошетао градом и видео паметне и јаке момке како, ко пичкице, точе бензин на безинским пумпама, сервирај пића и бришу столове, разносе пошту, чувају туђе банке, возе аутобусе пуне лудака, перу по перионицама...реклама их је натерала да јуре кинту, гардеробу..више генерација се изгубило у пословима које мрзе, само да би могли да задовоље неку раскалашну спонзорушу и да би купили нека срања која им не требају..подизани уз телевизор са веровањем да ће једног дана бити милионери, филмске и рок зведе, али нико није постао ништа, време их је газило, без милона и авиона, пуцала је испред очоји горка истина-мој слуга нашо слугу...е па нећемо тако.
Пролазећи поред ових момака осећао сам да ће тиха ватра да букен, да ће на команду када им се каже да крену, кренути...неће им за овај меч бити потребна спортска опрема....ући ће у борбу и борити се док морају....
А онда, неки дан после, на више адреса медиских кућа стигло је писмо:“Народ који свакодневно шиканирате је исти онај од кога зависите. Ми смо они, који вас перу, пеглају, спремају вашу храну, који вас возе, обезбеђују, сервирају вечеру. чувамо вас док спавате, возимо амбулантна кола, разносимо вашу пошту, уписујемо ваше захтеве у судске и општинске књиге, ми смо у у сваком делу вашег живота, Ми знамо све о вама. Доста сте се курчили, од сутра важе наша правила!!!
Једна од најјачих метода борбе је, грађанска непослушност. Неиспуњавање никаквих наређења и одлука власти. Сва моћ владе се састоји само у нашој непромишљеној послушности. Ако се већи део становништва, укључујући понижене оружане снаге, не буде потчињавао влади, онда ће се сва моћ и снага владе тренутно претворити у прашину.
Треба почињати од најпростијег и најважнијег облика – ширења идеје здравог србског национализма.
Замислите само када би једног дана, све општине, полициске станице, судови и друге бирокрацке канцеларије, остале без шалтерских редова и тако данима а онда на недељу дана све новине и државне установе добију писмо нас које нико не третира:"Народ који свакодневно малтретирате је исти онај од кога зависите. Ми смо они, који вас перу, пеглају, спремају вашу храну, који вас возе, обезбеђују, сервирају вечеру...чувамо вас док спавате, возимо амбулантна кола, разносимо вашу пошту, уписујемо васе захтеве у судске и општинске књиге, у целом смо вашем животу, контролишемо ваш цели живот, не зајебавајте се са нама!"
Замислите фацу једног режимског полицајца који иде десном страном улице и у моменту сви грађани пређу на леву....замислите Тијанића кад не добије тв месецну претплату, непродата брда безвезних новина итд
Волео сам свој живот, посао, одело од црне свиле, ауто, свој апартман у центру града, сваки комад намештаја у њему. То је био мој цео живот, све, лампе, столице, слике на зиду, теписи, тањири, биљке, телевизор, све то је био ја....док једног дана нисам прошетао градом и видео паметне и јаке момке како, ко пичкице, точе бензин на безинским пумпама, сервирај пића и бришу столове, разносе пошту, чувају туђе банке, возе аутобусе пуне лудака, перу по перионицама...реклама их је натерала да јуре кинту, гардеробу..више генерација се изгубило у пословима које мрзе, само да би могли да задовоље неку раскалашну спонзорушу и да би купили нека срања која им не требају..подизани уз телевизор са веровањем да ће једног дана бити милионери, филмске и рок зведе, али нико није постао ништа, време их је газило, без милона и авиона, пуцала је испред очоји горка истина-мој слуга нашо слугу...е па нећемо тако.
Пролазећи поред ових момака осећао сам да ће тиха ватра да букен, да ће на команду када им се каже да крену, кренути...неће им за овај меч бити потребна спортска опрема....ући ће у борбу и борити се док морају....
А онда, неки дан после, на више адреса медиских кућа стигло је писмо:“Народ који свакодневно шиканирате је исти онај од кога зависите. Ми смо они, који вас перу, пеглају, спремају вашу храну, који вас возе, обезбеђују, сервирају вечеру. чувамо вас док спавате, возимо амбулантна кола, разносимо вашу пошту, уписујемо ваше захтеве у судске и општинске књиге, ми смо у у сваком делу вашег живота, Ми знамо све о вама. Доста сте се курчили, од сутра важе наша правила!!!
Нема коментара:
Постави коментар