СЕКТЕ

У савременом добу основни критеријум за вредновање свега што је позитивно је новац и оно што се помоћу новца може добити. А може се добити све. Осим уобичајених материјалних ствари може се добити мир, вера, здравље, радост, интелигенција, пријатељство - тако бар обећавају секте. И по томе се разликују од општепознатог о овим заједницама. До сада смо секте сматрали за верске заједнице са искривљеним тумачењем и злоупотребом званичне религије, што су оне у основи задржале, али су у складу са захтевима новог времена еволуирале и комерцијализовале се, постале профитабилне организације. Потврда ове тезе је чувена реченица Лафајета Роналда Хабарда (1911-1986). оснивача сајентологије (Сајентолошке пркве), једне од медијски најзаступљенијих секти, која је за свега педесетак година постојања успела да стекне 10.000.000 верника у око 120 држава света:„ Ако човек заиста жели да заради милион долара, најбољи начин за то је да оснује своју религију.” Роналд Хабард је иначе био писац научнофантастичне прозе, склон трансценденталном. У младости је са оцем, поморским официром америчке војске, често путовао на Далеки исток и у Индију, где се додатно упознао са хиндуизмом, будизмом и окултизмом. Преживео је клиничку смрт од 8 минута. Сајентолошку цркву је основао 1950. године, а после његове смрти 1986. године остало је 556 писаних дела, око 3.000 сати снимљених предавања и више од 100 филмова. Сајентолози у свету имају око 3.200 својих објеката, цена основног почетног курса код њих је 2.000 долара, а комплетног курса 350.000 долара. Поједине холивудске звезде не крију своје чланство у овој секти, као Том Круз и Џон Траволта, а велике финансијске и политичке криминалне афере у Америци се брзо заташкавају и сајентолози уживају подршку Беле куће, посебно од када је на њеном челу био Бил Клинтон коме су финансијски и медијски изузетно помогли у предизборној кампањи. Инфилтрирањем својих чланова у кругове финансијске и политичке моћи секте настоје да завладају не само једном државом, већ целим светом. Њихова моћ ван граница једне земље се врло брзо шири, с обзиром да прихватају припаднике свих нација и религија. Сама реч секта потиче од латинске речи сеqуи, што значи следити, а енциклопедијска дефиниција секте тумачи као мале групе истомишљеника које су се одвојиле од матице религије у неку другу самосталну религијску групу. У односу на званичну религију од које су се одвојиле и у односу на то како оне
саме себе декларишу велики број секти се може груписати у псеудохришћанске, затим псеудохиндуистичке и далекоисточне секте, синкретистичке секте (мешавина више религија и комбинација са окултизмом и магијом) и сатанистичке секте, као и комерцијалне култове.


Нови светски поредак кроз секте


Брисање националних и религијских специфичности и разлика и формирање једне светске религије, једне светске владе и једне светске војске и полиције умногоме подсећају на „нови светски поредак”. Међутим, то су уједно и основни циљеви синкретистичких секти, данас можда најпознатајих и најбројнијих у свету. Неке су старе више стотине година, а неке тек неколико деценија, али су све веома утицајне широм света. То су:
Розенкројцери, из 14. века, данас Интернационална школа златног ружиног крста, код нас са центром у Београду, чији се следбеници најчешће окупљају у Клубу инжењера и техничара. У свету имају између 500.000 и милион чланова.


Сведенборгијанци, из 18. века, данас их има између 20.000 и 30.000, највише у САД и Шведској.


Илуминати, из друге половине 18. века, претече данашњих комерцијално-верских секти, потпуно поистовећени са циљевима „новог светског поретка”.


Златна зора, с краја 19. века, чији су чланови најчешће и чланови неке окултне или гностичке секте.


Теозофска и антропозофска друштва, с краја 19. века, позната по својим оснивачима Хелени Петровној Блавацкој и Рудолфу Штајнеру.


Ново доба (Неw аге), основана 1945. године, са преко 30 милиона присталица у свету и око 10.000 у Југославији.


ОТО - Ордо Темпли Ориентис, потиче од Витешког реда темплара основаног 1119. године за време крсташких ратова. Модерна верзија ове секте је основана 1895. године, а њен најпознатији поглавар је био сатаниста Алистер Кроули. У Југославији се осамдесетих година оснивају кампови и оазе у Марибору, Љубљани, Загребу, Ријеци, Сплиту, Осијеку, Сарајеву, Београду, Новом Саду, Суботици, Вршцу, Трстенику и Скопљу. Први преводи њнхових публикација објављени су на словеначком језику, а почетком деведесетих година београдска издавачка кућа „Езотерија” објавила је преводе и на српски језик. Данас постоје у Београду, Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Нишу, Вршцу, Трстенику и на Убу.


Бела гностичка црква, основана 1960. године, од 1991. године са седиштем у Београду, али се не оглашава под правим именом, већ позива на релаксациони тренинг, вежбе опуштања, вежбе против стреса и слично.


Сајетологија или Сајентолошка црква, основана 1950. године у
Лос Анђелесу, са преко 10 милиона верника у више од 120 држава света,
позната по криминалним аферама крађе поверљивих докумената у политичким врховима многих држава. Званично, у Југославији не делује, али је регистровала своје робно-службене жигове у „Гласнику интелектуалне својине” Савезног завода за интелектуалну својину СРЈ, од којих два крста припадају Српској православној цркви, а једна ознакаје слична ознаци чина генерал-мајора у ВЈ.


Унификациона црква или Мунова секта, основана 1954. у Пјонгјангу, са данашњим седиштем у Њујорку, финансијски најмоћнија верска организација новијег датума, са великим процентом акција у фабрикама машиноградње, војној, фармацеутској и козметичкој индустрији. Заступљена је на свим континентима, има између четири и пет милиона следбеника. У Југославији има око 1.000 следбеника, али је најмање троструко већи број запослених у Муновим фирмама „Ам Веј”, „Херба лајф” и сличне. Код нас делује кроз Федерацију жена за мир у свету. Професорску академију за мир у свету и Породичну федерацију за мир у свету. Често у штампи оглашава летње течајеве страних језика по изузетно ниским ценама, где се нуди рад уз боравак. Неке јавне личности и угледни интелектуалци код нас су чланови Мунове секте.


ОМ Шинрикјо, основана 1987. године на Хималајима, раширена у Јапану, са центрима у Москви, Бону, Њујорку, Бомбају, Шри Ланки. У Југославији није деловала, али је привукла велику пажњу због пропагирања и масовних убистава тровањем у токијском метроу.


Најпознатије секте у Југославији


Код нас су најпознатије секте, осим споменутих синктретистичких. и неке
псеудохришћанске, псеудохиндуистичке и сатанистичке.


Баптисти, код нас се појавили 1905. године, данас их има око 3000 крштених и још око 2.000 симпатизера. Имају 92 објекта у Југославији и подељени су на северни и јужни савез.


Назарени, први секташи међу Србима, данас их има око 5.000 крштених, односно око 8.000 са следбеницима.Центар им је у Новом Саду и имају 80 објеката.


Адвентисти или суботари, основани 1833. године и сматрају себе црквом, имају око 300 лиастова на 273 светска језика, 4.200 школа, 11.000 учитеља и око 300.000 полазника, око 500 виших школа и 22 факултета, 140 болница са око 6.000 лекара и медицинског особља, 50 старачких домова и 30 прехрамбених индустрија. То је најбројнија секта у Југославији, са око 80.000 чланова, односно 150.000 присталица. Имају 50 објеката и теолошки факултет у Београду, објављују часопис „Знаци времена”, имају у Београду радио-станицу „Радио Глас наде” и хуманитарну организацију„АДРА”.


Јеховини сведоци, основани 1851. године, али од 1931. године познати под овим именом, једна од најбројнијих, најраспрострањенијих и најдисциплинованијих секти у свету, број чланова им стално расте, има их око 20 милиона, главно седиште им је у Бруклину, а за Југославију у Београду. Код нас их има око 5.000 и имају око 70 објеката. Објављују часописе „Кула стражара” и „Пробудите се!” на свим језицима света. Мисионарско-маркетиншки су најспремнија секта јер друге људе посматрају или као демоне, или као потенцијалне јеховисте. Ако један члан породице, клуба, фирме...постане Јеховин сведок, остали више не могу бити мирни јер ће бити или врбовани или демонизовани. Често деле стрипове и своје часописе испред (или у) основних школа, факултета, болница. у поштама, на трговима. Неке јавно познате личности и интелектуалци код нас су припадници ове секте.


Мормони, основани 1830. године у Америци, има их око 10 милиона у свету, у Југославији око 300 са центром у Беотраду.


Пентекосталци, основани 1901. године у Америци, има их око 3 милиона у свету. У Југославији их је око 30.000, где имају својих 50 богомоља и хуманитарну организацију „Хлеб живота”.


Треба нагласити да се централе ове четири секте - адвентиста, Јеховиних сведока, мормона и пентекосталаца, налазе у Америци где су повезане са америчком обавештајном службом ЦИА и Саветом за националну безбедност САД.


Црква божија, основана 1886. године у Америци, у Југославији их има око 500, са 20 објеката и седиштем у Београду. Божија деца или Фамилија љубави, основана 1968. године у Америци, има око 20.000 чланова из 86 земаља света, међу којима је и Југославија у којој је од 37 младића и девојака који су отишли у њихова прихватилишта 12 и остало, а међу њима 6 малолетница. Подржавају хипи-покрет, рок-музику, слободну љубав...
Слободна црква, настала 1978. године, са седиштем у Београду, два објекта и око 200 чланова.


Христова црква, настала у Америци, има око 4 милиона верника, у Југославији око 100.


Новоапостолска црква, настала 1863. године у Енглеској, има око 5 милиона следбеника, у Југославији око 300.


Христова Црква малокрштења, настала одвајањем од пентекосталаца, код нас има око 100 чланова, са центром у Београду.


Христова црква јеванђељске браће, најмања верска заједница, има 20 чланова са седиштем у Београду.


Западноправославна Црква, основана 1875. годинс, код нас има око 2.000 чланова са седиштем у Београду.


Реч живота, основана у Шведској, код нас има око 1.000 присталица са центрима у Београду и Новом Саду.


Универзални живот, основана 1975. године, има 140 радио-станица у свету, у Југославији има око 1.000 симпатизера.


Трансцендентална медитација, коју практикује око 5 милиона људи у око 130 земаља света, о чему се стара око 10.000 иницираних гуруа. У оквиру трансенденталне медитације (ТМ) основана је и Партија природног закона у око 60 држава света. У Југославији је основана 1978. године као Друштво за психофизичку релаксацију у Загребу, али је 1982. године укинута, јер је превазилазила дозвољене норме активноста удружења. Одмах се сели у Београд и после 8 година забране региструје се као друштвена организација. Често се оглашава у дневној штампи позивајући на бесплатна предавања која обећавају безбрижан и здрав живот за кратко време. Мада се веома трудила да прибави позитивна мишљења од званичних државних органа, Министарства здравља, и сваки пут истиче да није секта, ипак је најмањи проблем када ова организација само не испуни оно што обећава у својим
огласима.


Карма-центар има свој центар у Земуну и примењује псеудохиндуистичке технике - медитацију, јогу, аутогени тренинг, хипнозу, радиестезију, интензив просветјења, психотерапију.


Шри-Чинмој, псеудохиндунстичка секта названа по свом творцу који води медитаиције у Уједињеним нацијама. у Југославији позната по организовању три „Трке мира” у Београду и спомен-плочи коју је добила на једном од најпрометнијих места у најужем центру Бесирада, испред Зоолошког врта.


Саи Баба, творац секте распрострањене у преко 100 земаља света, у Југославији са око 500 симпатизера, два центра, у Београду и Новом Саду, удружењем за граничне области науке Николе Тесле и радио-емисијом Енергетски канал љубави„ на Трећем програму радио-Београда. Своје сеансе одржавају по становима или на Ушћу у Београду.


Ошо Багван Раџниш, творац секте која је некада имала 10 милиона присталица данас три милиона у свету, а у Југославњи око 1.000 и Ошо-центре у Београду. Суботици, Новом Саду и Бару Своје сеансе одржавају у приватним кућама или становима.


Дзођкен, има центре у Београду и око 200 чланова.


Мехер Баба, творац секте која у Југославији има до 300 следбеника у Суботици, Новом Саду и Београду.


Ваишнавска верска заједница Харе Кришна, са око 10 милиона следбеника и 108 храмова у свету, издавачком кућом ”Бхактиведанта Боок Труст„ у Лос Анђелесу. У Београду има око 5.000 симапатизера, а у Југославији око 10.000, музичку групу ”Нитјананда„ и раде у организацији ”Фоод фор лифе„ (”Храна за живот„).


Фалун Гонг, кинеска секта основана 1992. године, али сада делује из Америке. За сада нема следбенике у Југославији. али је најбројнија у свету, процењује се на око 100 милиона следбеника. Позната по бруталним самоубиствима својих припадника.


Сатанина црква (Калифорније), основана 1966. године има око 10.000 присталица у САД и око 30.000 у свету, али се процењује да има много више симпатизера. Код нас су познати огранци ове секте, најпре Сотона у Сегедину, а затим широм Војводине и у Београду Црна ружа, са две до три хиљаде следбеника, из које су настали Лоша вера, Врата пакла, Црна шкорпија, Сатанини следбеници, и Сатанина браћа.


Сатанини витезови, Даркери, Сатанина деца и Сатанске војводе су аутохтоне секте са криминалним досијеима.


Међународпо удружење вештица (WИЦЦА), има око 100.000 следбеника у свету, а код нас између 500 и 1.000 иницираних чланова и много више симпатизера.


Како делују секте


Основни критеријум за испуњење њихових циљева су најпре ментална дестабилизација, затим прозелитизам, прекомерни финансијски захтеви и на крају улазак у политички врх. Овако пажљиво разрађени критеријуми деловања секти постали су кључ њиховог брзог ширења и великог успеха у стицању моћи и огромних богатстава. Секте су усавршиле и различите технике помоћу којих придобијају своје будуће верне чланове: то је сугестија, затим персуазија (деловање на иктелект), хипноза, едукација, медитација(психолошка и обредна категорија, дубока концентрација на неко божанство), јога, одвраћање од медицинске помоћи, техника 4К која подразумева кредибилитет (поверење), кохерентност (духовна повезаност), конзистентност (постојаност) и конгруентност (сагласност), затим симулација, фабулација и фасцинација.Данашње секте су опасне јер су богате. Њихово власништво су бројне фабрике, предузећа, школе и универзитети, болнице, институти... Њихови чланови су обични људи, као и успешни професори, политичари, глумци и друге јавне личности и сви уобичајено одвајају 10% од својих прихода за своје секте. Неким познатим научницима и интелектуалцима који нису чланови, секте плаћају да им својим појављивањем на њиховим скуповима дају легитимитет. Армије чланова мисионаре или раде тешке послове и зарађују новац за своје секте. Притом већина живи строго аскетским животом, а сав сјај и богатство припада вођи. Вође су најчешће осуђиване, а немали број њих је умешан у тешка криминална дела или масовна убиства. Доминирају секте које издвајају огроман новац за медицинска истраживања на људском мозгу (Мунова, сајентолози) који им се вишеструко враћа, јер медицинска сазнања користе за масовне манипулацње људима. На последње скептике који водс рачуна да не уђу у лоше друштво, секте посебно делују преко многнх хуманитарних и невладиних организација. Не заборавимо да јс у нашој земљи регистровано више од 20.000 невладиних организација, а само у првих пет месеци ове године 900 нових невладиних организација за које је тешко утврдити чиме се све баве и каквим се средствима служе. Тешко је и одраслима да препознају деловање секти на време (а могу се сачувати само на тај начин), а како ће тек деца којима се и у основној школи поклањају шарене књижице које пропагирају секте. Наш Устав свима гарантује верска права и слободу, али се иза ове гаранције врло често крије и злоупотреба верских и других права и слободе. За сада наши грађани још увек немају никакву превентивну законску заштиту од секти, а спасавање из њихових канџи углавном је препуштено породици члана. Једино што ми можемо да учинимо са своје стране је да вам пренесемо искуства других који су били, несрећом или професионално, у додиру са сектама и њиховим деловањем. Да бисте их препознали на време, да бисте знали да се сачувате.

ОПЕТ О ЂАВОЛУ

Сатана је бог лажи, обмане, ђаволских искушења. Оличење зла, мржње и свих невоља. Његов лик је ужасан. Заповедник подземног света. Сатана је – лажов и отац лажи. Сатана уме као вук да облачи на себе различите овчије коже и да прави од себе Белогбога. Воли игру »обрнутог«, назива: бело – црним; црно – белим; истину – лажју; лаж – истином; добро – злим; зло – добрим; бога – ђаволом; ђавола – богом и т.д. Треба умети разликовати лаж од истине, а за то требају и глава и душа. Зашто сатана тврди да је он »једини« бог? Да би сакрио од човека знања о постојању других Богова, сакрио знања о добру и злу, да не да човеку могућност да одабере друге беле Богове.
Његова снага је у сакривању знања од људи. Уместо знања он подмеће људима »веру« и на удици вере лови душе поверљивих лудака. Поверљивост и глупост су – сестре близнакиње. Основна метода његовог управљања људима је – завади па владај. Веома се боји истине, ширења истинитих знања, сунца, који осветљава његове тамне и прљаве радње....

знам да све знате о Ђаволу, чак и да га редовно шутирам и да ми носи кесе са пијаце, али нека се нађе, ко зна зашто ће требати, можда га неко закачи уз причу о чикицама који вас вуку за нос;)

ХИПОСТАС И СУБЛИЧНОСТ

Шта је то хипостас, најбоље је објаснити аналогијом. Ето, рецимо, човек и јесте човек. Али ето, човек је узео плуг – постао је орач, не престајући да буде човек. Почео је да сеје – он је сејач, почео је да кује – он је ковач, свира на гитари – он је гитариста, чита књигу – читалац. Орач, сејач, читалац – то су хипостаси једног истог човека. Хипостас је – одређена функција (улога) у одређеном интервалу времена.

Ми често говоримо и чујемо фразе типа: »Било ме је страх, али сам савладао свој страх«. Шта ова фраза означава? Кога је то било страх? Ко је савладао страх? Као да се ради о два различита човека, иако се говори о једном истом човеку – о самоме себи. »Није ми се хтело ништа да радим, али сам натерао себе да урадим тај посао«. Ко то није хтео? Ко ме је натерао? »Рекао сам самоме себи да сам дужан да урадим то«. Ко је рекао? Коме је рекао?

Ако сопствено »Ја« нема структуру, онда су све наведене фразе бесмислене. Али уствари све оне имају сасвим јасан смисао. Зашто? Зато што наше »Ја« има структуру и састоји се од мноштва малих различитих »Ја« – субличности нашег великог »Ја«. Унутар нас живи мноштво субличности – различитих бића која имају различит карактер, различите интересе и различите циљеве: плашљивац и херој; лењивац и радник: оптимиста и песимиста; прагматик и романтичар; сигуран и несигуран; активан и пасиван; похлепан и дарежљив; добар и зао и т.д. – стотине различитих субличности. И сва та армија бића живи унутар нашег »Ја« и представља део нашег »Ја«. Када смо рекли: »Било ме је страх, али сам савладао свој страх«, онда то означава да је субличност »херој« нашег »Ја« победила субличност »плашљивац« нашег »Ја«. Код свих људи субличности свога »Ја« су различите, па чак и по димензијама. Када за некога кажемо да је храбар, значи да субличност »херој« заузима у његовом »Ја« например 4%, а субличност »плашљивац« у његовом »Ја« заузима 0,5%. Код плашљивца тај однос субличности је супротан итд

зашто сам ово поставио? хммм... нека се нађе, можда некоме затреба, а можда се неко нечега сети...мудрима и нечија глупост користи;)

МЕТОДА ЧИКИЦА КОЈИ ВАС СВАКОДНЕВНО ВУКУ ЗА НОС

Прва (назвати и поставити етикету) – објављивање оваквих мисли за јерес, светогрђе, богохулство, скрнављење, ђаволско искушење и т.сл., потпуно уклањање од одговора и тежња да Вас уместо одговора назову и прикаче Вам наку звучну етикету и да Вас окриве за све смртне грехе... А шта је то светогрђе, јерес и т.д. у преводу на свакодневни језик? То је само етикета, којом се називају она расуђивања, на која та идеологија или тај апологета нису способни или неће да одговоре. Јер кад би та идеологија могла логички да разбије та расуђивања, онда не би ни било потреба да се називају некаквим етикетама. Али када немају шта да одговоре, тада је једини излаз – све то некако назвати и отићи од одговора..

Друга (скренути тему и надбрбљати). Неугодно питање никада неће да разматрају суштински. Одмах ће Вас одвести на страну разматрања других питања около наоколо и засуће Вас мноштвом речи, а демагози умеју да говоре и то добро, јер ипак језик је – њихов инструмент, као секира код дрвосече...

Трећа (тумачити или интерпретирати). Тумачење – то је најраширенија метода. Разумни демагози схватају, да је у свим »светим« књигама сакупљено са свих страна мноштво свакаквог разноврсног материјала, укључујући глупости и апсурде. Те књиге су писане одавно, сортиране, преписиване и »чешљане«. У прошлости обични људи су били мање писмени и више простодушни, зато су њима те књиге после последњих »чешљања« одговарале...Изванредно јефтина метода – тумачење, срачуната је за малоумне. У обичном говору то се назива »вући за нос«... Не треба мислити да су горе описане методе демагогије својствене само идеологијама. Оне су својствене апсолутно свим, лажовима и лупежима. Комунисти, масони и »демократи« користе исте те методе са минималним изменама, само на нивоу замене назива и етикета.

Например, користећи прву методу »назвати и поставити етикету«, комунисти Вас неће назвати безбожницима, антихристима, светогрдницима, јеретицима, већ ће Вас назвати »антикомунистима«, »антисовјетистима«, »фашистима«, »екстремистима« »антисемитистима«, »фашистима« (то им је најомиљеније), »националистима«, »екстремистима« и т.сл...

Стандардна метода идеолошког и пропагандистчког обмањивања, која се користи апсолутно увек, јесте метода мешања истине и лажи. То јест квалификовани пропагандиста, који настоји да Вам сугерише неку гомилу лажних идеја, никада неће проповедати и пропагирати само те лажне идеје. Он ће мешати лаж са истином и чак може да Вам исприча више истине, него лажи. Само да би изазвао осећање поверења, после чега се протурује лаж. Лаж се увек камуфлира истином, не истурује се споља, и лажне идеје ко бајаги уопште нису главне, већ другостепене. Нека буде 70% истине, а 30% лажи. Није им ни жао, само да истина помогне да се у њено паковање затвори лаж. И најглавније, да Вас праведна информација не побуђује да радите нешто, што очигледно не одговара пропагатору, који Вас програмира, и његовим господарима, већ да вас тиха лажна информација побуђује на неко понашање, које одговара екипи пропагатора....

НАВАЛИ НАРОДЕ, ИСТИНА НА ПРОДАЈУ

Једна истина, две истине, сто истина..
једна породица, а сервирано јој више "истина"?!
деца своју, мама своју, тата своју, деда и баба не смеју ни да зуцну.
социолози, педагози, психолози, адвокати...сви нуде неку истину како би унели раздор у породицу..
кад разбијете једну фамилију добијаш више засебних економија и истина...
више чековних картица, па висе и зараде банци...
издајеш другу стамбену јединицу, зарађујеш...
развод кошта, посвађани ће се као мирити у саветовалиштима, ту зарађују којекакви продавци истине..
адвокати пишу другачијом истином истинити развод брака..
судови суде својом истином..
имовина се дели по некој истини...
заједнички порески лист се дели на два појединачна...
незахвалним наследницима је потребна истина да би наслеђено брже отуђили све па и гробна места...
полно девијантни имају своју истину како би лакше продали своју позадину...
курве имају своју истину и још причају о поштењу док им феминисткиње и новокомпоноване домаћице узимају посао..
преваранти имају своју истиниту причу како би лакше досли до \"позајмице\" некоме коју никад неће вратити..
продавци продају своју истину како би наивац купио нешто што му треба...
хуманитарци имају хуманитарну истину како би вас натерали да уплатите на неки рачун \"хуманитарне фирме\" која никоме не помаже него себи..
велики преваранти имају велике истине како би сте улозили у неки \"велики бизнис\" који ће да пукне сутрадан..
банке истином нуде позајмице како би позајмили од банке-зеленаша суму коју никада нећете моћи да вратите..
врачаре и сл истинопродавци нуде истину какву желите...
да велика понуда и лоша понуда истина...
мали огласи, велики огласи, зидни огласи, огласи свуда око нас...
нуди се леп живот на западу, истоку, северу и југу, навали народе, још мало па нестало..
никад већа понуда истине и никада више корисних идиота који верују у све те \"истине\"?!
Модерно доба је поверовало да су измишљене нове истине; „истина никада не може бити нова, јер она никада није плод људског духа - независна је од нас и ми је само можемо упознати". Али кад је већ спозната, од ње се више никада не може некажњено удаљити. А чињеница да се истина, као данас, процењује с практичног становишта, просто је смешна..
ако ме превариш једном, добар сам човек, ако ме превариш други пут, лош си човек, ако ме превариш трећи пут, глуп сам...
ПРВО ПОВЕРУЈЕШ У ЛАЖ, ОНДА БИ И МЕНИ ДА ЈЕ СЕРВИРАШ, МОЖЕШ, АЛИ МАЛО СУТРА;)
ДАКЛЕМ, ПРВО И ОСНОВНО ЈЕ- НЕ ЛАЖИ СЕБЕ!
ДРУГО, ЈОШ ВАЖНИЈЕ- НЕ ПОКУШАВАЈ ДА МИ СЕРВИРАШ СВОЈУ ЛАЖ!:)

ЧИТАЊЕ КЊИГА, НА МЕТРЕ И КИЛОМЕТРЕ...

Познајем људе, који бескрајно много "читају", и то књигу за књигом, слово по
слово, и које ипак не бих могао да означим као начитане. Они наравно поседују огромну количину "знања", само њихов мозак не разуме, није у стању да
спроведе расподелу и регистровање свега оног у себе
узетог материјала....
Њима недостаје умеће, да у књизи одвоје оно за њих вредно од безвредног, то вредно
онда да задрже заувек у глави, а оно друго, ако је могуће, уопште и да не виде, у сваком случају међутим нипошто да то вуку са собом као несврсисходни баласт. И читање није дакако само себи циљ, већ средство за циљ. Оно у првом реду би
требало да помогне такође да се испуни оквир,склоност и способност сваком да се развије, уз то би свакако требало да лиферује инструмент и грађу,
које појединац потребује у свом животном позиву, сасвим свеједно да ли тај позив служи само примитивном зарађивању хлеба или представља
задовољење вишег одређења; у другом реду би оно требало да омогући произношење једне опште слике света.
У оба случаја је, међутим, потребно да садржај појединог читања не буде број прочитаних књига или чак и број едиција књига и као такав предат
памћењу на чување, већ да као мозаички каменчић у општој слици света заузме своје место у њему припадајућем поретку и тако и он допринесе, да се та
слика обликује у глави читаоца.
У оном првом случају настаје једна луда збрка од тих приучених
ствари, која је исто тако безвредна, као што је истовремено безвредан несрећни поседник тих приучених ствари јер га још тиме чине уображеним
безвредником. Јер тај забога заиста мисли да је најозбиљније "образован", да од живота нешто разуме, да знања поседује, а притом се тај са сваким
новим растом тог "образовања" у стварности све више и више отуђује од света; докле год он, што није ретко, заврши или у неком санаторијуму или као
"политичар" у неком парламенту.
Никада неће таквој једној глави успети да из збрке свог "знања"
извуче макар и једно оно одговарајуће "знање", јер, дакако његова духовна тежина не лежи распоређена у линијама живота, већ у редоследу књига, како их је
читао и како му њихов садржај сада седи у глави. Ако би га судбина при својим захтевима дневног живота увек подсећала на тачну примену једном прочитаног,
она би онда морала још и да му назначи књигу и број стране, пошто сироти џуџа не би иначе ни за целу вечност могао да нађе оно што је тачно. Али пошто
он сад ово не чини, доспевају сви ти девет пута мудраци при сваком критичном часу у најстрашније забуне, траже грчевито аналогне случајеве и зграбе
са смртном сигурношћу, наравно погрешне рецепте
Да није тако, не бисмо могли да схватимо политичка достигнућа наших наображених владиних "хероја" на њиховим највишим местима, изузев ако би се
решило да се уместо патолошких склоности прихвати нитковска подлост. Онај који, међутим, негује у себи умеће правилног читања, њему ће при
студирању сваке књиге, сваког часописа или брошуре осећај моментално да побуди пажњу на све оно, што је по његовом мишљењу подесно и важно за
трајно и чврсто памћење, јер је сврсисходно или уопште узев вредно да се зна. Као и да на тај начин добијено нађе у већ на неки начин увек постојећој
слици која је створила представу о оној или овојствари, да онда делује, коригује или допуњује, да дакле подигне на виши степен или тачност или
јасност
А ако сад живот сам постави пред човека изненада неко питање за преиспитивање или
одговор, онда ће код таквог једног начина читања присећање сместа да се маши мерила већ постојеће слике погледа и да из ње извуче све оне деценијама
сакупљане поједине прилоге и приступе који се тичу тог питања, да их поднесе уму на испит и ново процењивање, док питање не буде разјашњено или
на њега не буде дат одговор

Само такво читање има свој смисао и своју сврху. Један говорник на пример,
који своме уму не обезбеђује на тај начин неопходне чињенице и грађу, неће никада бити у стању, притешњен противуречностима, да заступа своје
гледиште, па нека оно и хиљаду пута одговара истини или стварности. При свакој дискусији ће га памћење срамно оставити на цедилу, он нити ће
наћи разлоге, аргументацију за учвршћење оног што сам тврди, нити за побијање противника. И док год се притом, као у случају једног јадног говорника,
ради у првом реду о бламажи сопствене личности, то нека онда и буде тако, зло је међутим онда, када судбина таквог једног свезналца, али немоћника
одреди за вођу државе.
Види мене, од своје ране младости трудио сам се да читам на правилан начин и притом су ме срећом подржали памћење и разум. И гледано у овом смислу, за мене
је нарочито било плодотворно и драгоцено младалачко време. Искуства свакодневног живота стварала су подстицај за увек нови студиј најразличитијих
проблема. Тиме што сам најзад био у ситуацији да реалност разјасним теоријски, теорију да проверим на стварности, био сам поштеђен тога или да се
угушим у теорији или да се у стварности батргам у плићаку и као што видиш, пливам као делфин ;)
Књига је роба, као што су најпродаваније; књига је пропаганда, ако што су најтиражније; књига је украс, ако оне на метар у титино време; књиге су знање, али само оне забрањене.

ЗОМБИРАЊЕ

/Како је изграђен и како ради људски мозак – тај невероватан биокомпјутер, наука за сад зна мало. Познато је да у мозгу постоје неурони и нервна влакна која повезују неуроне у сложену мрежу. Када се људске мисли вишеструко крећу (»теку«) у једном истом правцу (кретање мисли – то је кретање слабих електричних импулса по мрежи нервних влакана), у мозгу се »утабају« некакве одређене »стазе« или »бразде« (успостављају се и више се тренирају конкретне везе међу неуронима мозга). Тим самим формирају се устаљени стереотипи мишљења, а на другим стазама (другим везама међу неуронима) »зараста бурјан« (губе своје способности, деградирају или чак одумиру). Не говори се узалуд »понављање је – мајка учења«. Вишеструки тренинг кретања једних истих мисли учвршћава памћење и ствара устаљене стереотипе.

Онај ко се бавио држањем предавања, тај зна, колико је тешко држати предавање први пут. Када се предавање држи стоти пут, оно се одвија као »на аутомату«.
Зашто се то одвија? Ради се о томе, што структура базе људских знања и људског памћења има хијерархијски и трансформирајући карактер. Структура памћења и структура базе знања човека зависи, прво, од система образовања и васпитања (посебно у детињству и младости), друго, од фреквенције коришћења конкретних мисли и, треће, од узраста човека. »Утабане«, често коришћене структуре мишљења (фрејме и стереотипи) спуштају се у темељ памћења и чине менталитет. Даље човек гледа на свет кроз призму свог менталитета. Више око не види толико, колико разум.
Обратите пажњу, например, на технологију посвећивања у кришнаитску религију. Основни метод обраћања новајлије у ту веру – то је понављање хиљадама пута једних истих заклетва. Ако човек читавог дана буде хиљаду пута понављао једно исто:
»Харе Кришна. Харе Кришна.
Кришна, Кришна, Харе, Харе.
Харе Рама. Харе Рама.
Рама, Рама, Харе, Харе«,
онда на крају дана његов мозак неће бити такав какав је био ујутру. У његовој глави ће се протегнути дубоке »бразде« и оне ће се спустити у дубинске нивое памћења. Памћење ће се реструктуирати. Захваљујући тој методици ове заклетве се пробијају у базне структуре памћења, и то мења базу знања и менталитет. То је са једне стране. Са друге стране, та методика уводи човека на ниво подсвести, и, ако човек осети да су то Богови: Кришна и Рама – то су му рођени Богови, то ће му омогућити да из подсвести прима информацију и поимање света, кроз пројекцију.
Ако човек живи са идејама једнобожја, једнозначности и јединствене исправности (например, један бог, једна истина, једна истинска религија) и не тренира алтернативно мишљење, онда он постепено губи гипкост, ширину и дубину мишљења и способност да смисли уопште нешто принципијелно ново. И то се тиче не само религиозног, већ и било ког мишљења, укључујући и научно. То личи на мишиће у људском телу. Ако се развија само једна група мишића, а друга се не развија, онда човек постаје »несиметричан« се ненормалном координацијом кретања.
Дуготрајно и стално религиозно једносмерно мишљење наносе штету интелекту човека. Код човека деградирају и одумиру везе међу неуронима које никада нису радиле, човек постаје интелектуални далтониста и тада је веома тешко вратити га ка широком »вишебојном« мишљењу. Ако је човек млад и глава му је још свежа, то се може некако успоставити, ако је он у старијем узрасту – то није могуће. Покушајте да докажете нешто убеђеном хришћанину или комунисти. У 90% случајева резултат ће бити једнак нули, независно од квалитета информације. Изгубљена је гипкост, глава је већ залемљена. Глава, како се каже, више не ради..../


/..У свести људи је током времена ушло много велелепних али магловитих представа-демократија, грађанско друштво, правна држава итд. Нико од политичара који су се клели у своју приврженост тим добрим идолима није изложио суштину појма. Прихватити језик противника или чак пријатеља-значи неосетно постати његов заробљеник. Чак и када речи другачије схватиш неголи саговорник, у његовим си рукама пошто не владаш смислом који иза те речи стоји, а који је често вишезначан и чак скривен. То је несумњив губитал у свакој расправи.

Показало се да је положај човека још тежи-прешавши на језик неодређених појмова, изгубио је могућност општења и дијалога са "својима" па чак и са самим собом. Логика се поцепала тако да човек више није у стању да формулише и до краја осмисли чак ни прилично једноставан проблем. Мишљење огромних маса људи и политичара који заступају њихове интересе постало је некохерентно, људи не могу да повежу крај с крајем и развију пројекат који би их објединио-ни пројекат отпора, ни пројекат изласка из кризе. Они чак не могу ни да јасно изразе шта би то хтели.

Прихвативши уместо јасно усвојених животних појмова појмове-идоле, идеолошке фантоме чији смисао није одређен, народ је доспело је у руке политичких пробисвета. Подржавајући или одбацујући понуђене пројекте који предодређују њихову сопствену судбину и судбину њихове деце и унука, милиони људи су се управљали према лутајућем пламену својих фантазија.

Шопенхауер у "Афоризмима животне мудрости" пише: "Звезда водиља наше делатности уместо представе фантазије морају бити јасно усвојени појмови. Обично се дешава обрнуто. Ако поближе истражимо, уверићемо се да на крају крајева пресудни глас у свим нашим делима немају појмови ни промишљање, већ управо уобразиља која у лепу представу заодева оно што би желела да нам наметне".

Идеолошка машинераја путем мас медија обавила је велики посао на разарању колективног историјског памћења друштва. Оцрњени су, исмејани, побркани символи-међаши националне историје. Затим је створен хаос у систему мера, оцена па чак и временског следа догађаја који образују историјску слику. Поткопана је способност друштва да изгради колективно памћење чак и сасвим недавних догађаја-они су по истеку свега неколико месеци истискивани, брисани из памћења. Друштво у целини и сваки појединац изгубили су могућност анализирања прошлости и коришћења њених поука за одређивање сопственог става у сукобима данашњице.

Један од првих Шопенхауреових савета у "Афоризмима животне мудрости" гласи: "Да бисмо живели сасвим разумно и из сопственог искуства извлачили у њему саджане поруке, потребно је да се чешће присећамо прошлости и преиспитујемо све што смо притом проживели, учинили, спознали и осећали, да поредимо своје раније судове са садашњим, да поредимо своје задатке и напоре с резултатима"..

Сви наведени поступци дејствовања на друштвену свест који човека чине беспомоћним против манипулације, по завршетку ппројекције се још суровије примењују током заплене и прерасподеле опште-народног власништва и личне својине претежне већине грађана..../ из књиге"Манипулација свешћу"