МЕТОДА ЧИКИЦА КОЈИ ВАС СВАКОДНЕВНО ВУКУ ЗА НОС

Прва (назвати и поставити етикету) – објављивање оваквих мисли за јерес, светогрђе, богохулство, скрнављење, ђаволско искушење и т.сл., потпуно уклањање од одговора и тежња да Вас уместо одговора назову и прикаче Вам наку звучну етикету и да Вас окриве за све смртне грехе... А шта је то светогрђе, јерес и т.д. у преводу на свакодневни језик? То је само етикета, којом се називају она расуђивања, на која та идеологија или тај апологета нису способни или неће да одговоре. Јер кад би та идеологија могла логички да разбије та расуђивања, онда не би ни било потреба да се називају некаквим етикетама. Али када немају шта да одговоре, тада је једини излаз – све то некако назвати и отићи од одговора..

Друга (скренути тему и надбрбљати). Неугодно питање никада неће да разматрају суштински. Одмах ће Вас одвести на страну разматрања других питања около наоколо и засуће Вас мноштвом речи, а демагози умеју да говоре и то добро, јер ипак језик је – њихов инструмент, као секира код дрвосече...

Трећа (тумачити или интерпретирати). Тумачење – то је најраширенија метода. Разумни демагози схватају, да је у свим »светим« књигама сакупљено са свих страна мноштво свакаквог разноврсног материјала, укључујући глупости и апсурде. Те књиге су писане одавно, сортиране, преписиване и »чешљане«. У прошлости обични људи су били мање писмени и више простодушни, зато су њима те књиге после последњих »чешљања« одговарале...Изванредно јефтина метода – тумачење, срачуната је за малоумне. У обичном говору то се назива »вући за нос«... Не треба мислити да су горе описане методе демагогије својствене само идеологијама. Оне су својствене апсолутно свим, лажовима и лупежима. Комунисти, масони и »демократи« користе исте те методе са минималним изменама, само на нивоу замене назива и етикета.

Например, користећи прву методу »назвати и поставити етикету«, комунисти Вас неће назвати безбожницима, антихристима, светогрдницима, јеретицима, већ ће Вас назвати »антикомунистима«, »антисовјетистима«, »фашистима«, »екстремистима« »антисемитистима«, »фашистима« (то им је најомиљеније), »националистима«, »екстремистима« и т.сл...

Стандардна метода идеолошког и пропагандистчког обмањивања, која се користи апсолутно увек, јесте метода мешања истине и лажи. То јест квалификовани пропагандиста, који настоји да Вам сугерише неку гомилу лажних идеја, никада неће проповедати и пропагирати само те лажне идеје. Он ће мешати лаж са истином и чак може да Вам исприча више истине, него лажи. Само да би изазвао осећање поверења, после чега се протурује лаж. Лаж се увек камуфлира истином, не истурује се споља, и лажне идеје ко бајаги уопште нису главне, већ другостепене. Нека буде 70% истине, а 30% лажи. Није им ни жао, само да истина помогне да се у њено паковање затвори лаж. И најглавније, да Вас праведна информација не побуђује да радите нешто, што очигледно не одговара пропагатору, који Вас програмира, и његовим господарима, већ да вас тиха лажна информација побуђује на неко понашање, које одговара екипи пропагатора....