ЗОМБИРАЊЕ

/Како је изграђен и како ради људски мозак – тај невероватан биокомпјутер, наука за сад зна мало. Познато је да у мозгу постоје неурони и нервна влакна која повезују неуроне у сложену мрежу. Када се људске мисли вишеструко крећу (»теку«) у једном истом правцу (кретање мисли – то је кретање слабих електричних импулса по мрежи нервних влакана), у мозгу се »утабају« некакве одређене »стазе« или »бразде« (успостављају се и више се тренирају конкретне везе међу неуронима мозга). Тим самим формирају се устаљени стереотипи мишљења, а на другим стазама (другим везама међу неуронима) »зараста бурјан« (губе своје способности, деградирају или чак одумиру). Не говори се узалуд »понављање је – мајка учења«. Вишеструки тренинг кретања једних истих мисли учвршћава памћење и ствара устаљене стереотипе.

Онај ко се бавио држањем предавања, тај зна, колико је тешко држати предавање први пут. Када се предавање држи стоти пут, оно се одвија као »на аутомату«.
Зашто се то одвија? Ради се о томе, што структура базе људских знања и људског памћења има хијерархијски и трансформирајући карактер. Структура памћења и структура базе знања човека зависи, прво, од система образовања и васпитања (посебно у детињству и младости), друго, од фреквенције коришћења конкретних мисли и, треће, од узраста човека. »Утабане«, често коришћене структуре мишљења (фрејме и стереотипи) спуштају се у темељ памћења и чине менталитет. Даље човек гледа на свет кроз призму свог менталитета. Више око не види толико, колико разум.
Обратите пажњу, например, на технологију посвећивања у кришнаитску религију. Основни метод обраћања новајлије у ту веру – то је понављање хиљадама пута једних истих заклетва. Ако човек читавог дана буде хиљаду пута понављао једно исто:
»Харе Кришна. Харе Кришна.
Кришна, Кришна, Харе, Харе.
Харе Рама. Харе Рама.
Рама, Рама, Харе, Харе«,
онда на крају дана његов мозак неће бити такав какав је био ујутру. У његовој глави ће се протегнути дубоке »бразде« и оне ће се спустити у дубинске нивое памћења. Памћење ће се реструктуирати. Захваљујући тој методици ове заклетве се пробијају у базне структуре памћења, и то мења базу знања и менталитет. То је са једне стране. Са друге стране, та методика уводи човека на ниво подсвести, и, ако човек осети да су то Богови: Кришна и Рама – то су му рођени Богови, то ће му омогућити да из подсвести прима информацију и поимање света, кроз пројекцију.
Ако човек живи са идејама једнобожја, једнозначности и јединствене исправности (например, један бог, једна истина, једна истинска религија) и не тренира алтернативно мишљење, онда он постепено губи гипкост, ширину и дубину мишљења и способност да смисли уопште нешто принципијелно ново. И то се тиче не само религиозног, већ и било ког мишљења, укључујући и научно. То личи на мишиће у људском телу. Ако се развија само једна група мишића, а друга се не развија, онда човек постаје »несиметричан« се ненормалном координацијом кретања.
Дуготрајно и стално религиозно једносмерно мишљење наносе штету интелекту човека. Код човека деградирају и одумиру везе међу неуронима које никада нису радиле, човек постаје интелектуални далтониста и тада је веома тешко вратити га ка широком »вишебојном« мишљењу. Ако је човек млад и глава му је још свежа, то се може некако успоставити, ако је он у старијем узрасту – то није могуће. Покушајте да докажете нешто убеђеном хришћанину или комунисти. У 90% случајева резултат ће бити једнак нули, независно од квалитета информације. Изгубљена је гипкост, глава је већ залемљена. Глава, како се каже, више не ради..../


/..У свести људи је током времена ушло много велелепних али магловитих представа-демократија, грађанско друштво, правна држава итд. Нико од политичара који су се клели у своју приврженост тим добрим идолима није изложио суштину појма. Прихватити језик противника или чак пријатеља-значи неосетно постати његов заробљеник. Чак и када речи другачије схватиш неголи саговорник, у његовим си рукама пошто не владаш смислом који иза те речи стоји, а који је често вишезначан и чак скривен. То је несумњив губитал у свакој расправи.

Показало се да је положај човека још тежи-прешавши на језик неодређених појмова, изгубио је могућност општења и дијалога са "својима" па чак и са самим собом. Логика се поцепала тако да човек више није у стању да формулише и до краја осмисли чак ни прилично једноставан проблем. Мишљење огромних маса људи и политичара који заступају њихове интересе постало је некохерентно, људи не могу да повежу крај с крајем и развију пројекат који би их објединио-ни пројекат отпора, ни пројекат изласка из кризе. Они чак не могу ни да јасно изразе шта би то хтели.

Прихвативши уместо јасно усвојених животних појмова појмове-идоле, идеолошке фантоме чији смисао није одређен, народ је доспело је у руке политичких пробисвета. Подржавајући или одбацујући понуђене пројекте који предодређују њихову сопствену судбину и судбину њихове деце и унука, милиони људи су се управљали према лутајућем пламену својих фантазија.

Шопенхауер у "Афоризмима животне мудрости" пише: "Звезда водиља наше делатности уместо представе фантазије морају бити јасно усвојени појмови. Обично се дешава обрнуто. Ако поближе истражимо, уверићемо се да на крају крајева пресудни глас у свим нашим делима немају појмови ни промишљање, већ управо уобразиља која у лепу представу заодева оно што би желела да нам наметне".

Идеолошка машинераја путем мас медија обавила је велики посао на разарању колективног историјског памћења друштва. Оцрњени су, исмејани, побркани символи-међаши националне историје. Затим је створен хаос у систему мера, оцена па чак и временског следа догађаја који образују историјску слику. Поткопана је способност друштва да изгради колективно памћење чак и сасвим недавних догађаја-они су по истеку свега неколико месеци истискивани, брисани из памћења. Друштво у целини и сваки појединац изгубили су могућност анализирања прошлости и коришћења њених поука за одређивање сопственог става у сукобима данашњице.

Један од првих Шопенхауреових савета у "Афоризмима животне мудрости" гласи: "Да бисмо живели сасвим разумно и из сопственог искуства извлачили у њему саджане поруке, потребно је да се чешће присећамо прошлости и преиспитујемо све што смо притом проживели, учинили, спознали и осећали, да поредимо своје раније судове са садашњим, да поредимо своје задатке и напоре с резултатима"..

Сви наведени поступци дејствовања на друштвену свест који човека чине беспомоћним против манипулације, по завршетку ппројекције се још суровије примењују током заплене и прерасподеле опште-народног власништва и личне својине претежне већине грађана..../ из књиге"Манипулација свешћу"