СУН ТЗУ - УМЕЋЕ РАТОВАЊА

1. СТРАТЕГИЈСКЕ ПРОЦЕНЕ Рат је од суштинског значаја за државу – то је подручје смрти и живота, стаза опстанка и пропасти, и стога се мора што боље проучити. Под подручјем се подразумева локација, место на коме се в оди оружана борба – стекнете ли предност, преживећете; изгубите ли предност, умрећете. Стога се рат назива подручје смрти и живота. Под стазом се подразумева способност прилагођавања ситуацији и способност остваривања победе – ако је следите, преживећете; ако скренете с ње, чека вас пропаст. Стога расуђујете на основу пет чинилаца, користите своје процене ради упоређивања откривајући на тај начин истинско стање ствари. Тих пет чинилаца су пут, временски услови, терен, командовање и дисциплина. Ове чињенице морају проценити војни заповедници – на основу тих чинилаца они морају прво проценити себе, а потом и противника, утврђујући која је страна у бољој позицији. Након тога могуће је утврдити ко има веће изгледе да победи. Под путем се подразумева мотивисање људи да прихвате циљеве својих вођа, тако да без страха од опасности поделе с њима ризик смрти. Пут подразумева хуманост и праведност. У давна времена један чувени високи државни чиновник упитао је једног политичког мислиоца шта мисли о ратној проблематици. Мислилац му је одговорио: „Хуманост и праведност основни су принципи исправног командовања. Када се власт исправно спроводи, народ осећа блискост са својим вођама и не устручава се да умре за њих.” Под временским условима подразумевају се годишња доба. У давној прошлости, у борбама против Хуна, многи војници изгубили су прсте због велике хладноће, а у борбама против племена с југа многи су умрли од куге. То се догодило зато што су борбе биле вођене током зиме и лета. Под тереном треба подразумевати удаљеност, мању или већу проходност, површину и безбедност. Приликом сваког војног похода најважније је познавати смештај одређеног терена. Када вам је позната раздаљина коју треба да пређете, можете започети планирање да ли да кренете најкраћим или кружним путем. Када сазнате колико је пут проходан, можете предност дати пешадији или коњици. Када будете упознали површину те области, можете проценити колики број трупа ће вам бити потребан. Када будете упознали релативну безбедност терена, биће вам јасно да ли треба да се борите у групи или раздељени по мањим јединицама. Командовање је ствар интелигенције, поштења, хуманости, храбрости и строгости. Стари краљеви сматрали су хуманост најважнијом од свих особина, док су војни стручњаци највише ценили интелигенцију. Разлог томе била је чињеница да у интелигенцију спадају способност планирања и способност да се у правом тренутку измени план и тако постигне већи успех. Под поштењем подразумева се доследност приликом кажњавања или награђивања. Хуманост подразумева љубав и саосећање са својим народом, свест о тегобама којима је изложен. Храброст подразумева да се без оклевања искористе прилике које воде до победе. Под строгошћу подразумева се завођење дисциплине у војним редовима путем стриктног кажњавања. Под дисциплином подразумевају се организација, систем командовања и логистичка подршка. Организација подразумева груписање трупа на основу одређених правила. Систем командовања односи се на официрски кадар, који држи трупе на окупу и предводи их. Логистичка подршка подразумева организовано снабдевање трупа. Сваки генерал чуо је за ових пет услова. Они који их имају, побеђују; они који их немају, бивају поражени. Стога користите ове процене ради упоређивања, да бисте открили какве су околности, то јест које политичко руководство следи прави Пут. Који генерал је способан? Ко има предност захваљујући клими и терену? Чија дисциплина је чвршћа? Чије трупе су надмоћније? Чији официри и војници су боље обучени? Чији је систем награђивања и кажњавања јасније одређен? На тај начин можете знати која страна ће победити. У старим, класичним текстовима пише: „Онај ко се лепо опходи према мени, мој је вођа; онај ко се сурово опходи према мени, мој је непријатељ.” Веома је важно да ли је владар хуман или је окрутан. Имајте на уму ове савете, а затим на основу њих организујте своје трупе како бисте стекли предност на самоме почетку. Снаге треба организовати стратегијски, на основу повољних околности. Заваравање противника је саставни део ратовања. Када сте способни, претварајте се да сте неспособни. Када сте јаки, претварајте се да сте слаби. Ово значи да и поред тога што сте истински способни и јаки, непријатељ има утисак да сте неспособни и слаби, и зато остаје неприпремљен. Варкама се служите да бисте победили непријатеља; командовање захтева истинољубивост. Када сте близу, трудите се да оставите утисак како сте далеко; када сте далеко, трудите се да оставите утисак како сте у близини. Увуците непријатеља у борбу у којој имате добре изгледе да победите. Глумите неред у својим редовима, а потом ударите на непријатеља и искористите његову збуњеност. Када су међусобно заратиле државе Ву и Јуи, држава Ву је као претходницу послала три хиљаде разбојника да би на противника оставила утисак своје војне дезорганизованости, и тако намамила државу Јуи да прва нападне. Неки робијаши су побегли, а неки су се предали; војска државе Јуи борила се против њих, да би касније претрпела пораз од војске државе Ву. Када су они компактни, припремите се за борбу против њих; када су јаки, избегавајте их. Ако је непријатељ компактан – што значи да постоји узајамна љубав између власти и поданика, да се систем награђивања и кажњавања заснива на јасним принципима и поштењу и да су војници добро обучени – требало би да га се чувате. Немојте чекати његов напад да бисте почели припремање. Унесите збрку у њихове редове служећи се гневом. Када се њихови војни команданти бучно размећу, треба их раздраживати све док се не разбесне – постаће неурачунљиви и заборавиће на своју првобитну стратегију. Својом скромношћу побудите њихову охолост. Изморите их узмицањем. Створите раздор међу њима. Нападните их када су неприпремљени. Дејствујте када они то не очекују. Ударите их по слабо брањеним местима, нападните их када су опуштени, не дозволите непријатељу да схвати на који начин треба да се организује. Због тога се каже да приликом борбених дејстава одсуство форме даје најбоље резултате. Један велики војсковођа је рекао: „Најуспешнији потез је онај који се не очекује; најбољи план је онај за који се не зна.” Распоред јединица и распоред потеза оружаних снага не смеју бити прерано откривени. То значи да информација не сме да процури у јавност. У рату се мора мењати распоред јединица, баш као што и вода мења своје стање – прилагодите се ситуацији када се сукобите с непријатељем, не дозволите му да открије ваше намере. Због тога непријатеља треба проценити умом, а ситуацију осмотрити оком. Највећу стратегијску предност има онај генерал који пре него што крене у борбу, још док се налази у командном штабу, процени да су се стекли сви неопходни услови да његова војска порази непријатеља. Без правог стратегијског адута је онај генерал који у главном штабу, пре битке, процени да је победу немогуће остварити. Онај ко има стратегијску предност, побеђује; онај ко нема стратегијску предност, бива поражен – да и не говоримо о оном генералу који није разрадио никакву стратегију. Гледајући на ствари из овог угла, могу са сигурношћу да знам ко ће победити а ко изгубити. Ако је ваша стратегија мудра и обухватна, ваши прорачуни ће вам обезбедити победу, па ћете моћи да победите пре него што сте и почели да се борите. Ако је ваша стратегија плиткоумна и кратковида, ваши прорачуни неће вам бити од веће користи, па ћете изгубити пре него што је борба и започела. Због тога се каже да победници побеђују пре него што крену у рат, док поражени прво иду у рат па тек онда покушавају да победе. 

2. ВОЂЕЊЕ РАТА Када ратујете, чак и ако побеђујете, ако то траје дуже време, ваше снаге ће ослабити а оштрица вашег напада биће отупљена; ако изведете опсаду неког утврђеног града, то ће вам исцрпети снагу. Ако вашу војску дуже време држите на отвореном простору, остаћете без довољне количине основних залиха. Оружане снаге носе у себи лош предзнак – ако их користите дуже него што је то потребно, биће великих страдања. Као што је речено: „Они који воле да се боре и тако исцрпљују своју војску, не могу избећи властиту пропаст.” Када ваше оружане снаге ослабе, оштрица вашег напада отупи, ваша снага се исцрпи а ваше залихе се истроше, друга страна ће искористити вашу немоћ и дићи се на ноге. Тада вам ни мудри саветници, ако их имате, не могу помоћи да ствари до краја преокренете у своју корист. Према томе, чуо сам за брза и неуспела војна дејства, али никада нисам чуо да је дуготрајан рат уродио плодом. Ниједној нацији дуготрајно војно ангажовање ничега доброг није донело. Речено је: буди брз као гром који удара пре него што човек и помисли да стави шаке на уши, брз као муња која севне брже од трептаја ока. Према томе, они који нису потпуно свесни негативних страна употребе оружане силе, не могу бити потпуно свесни ни њених предности. Они који знају како се ратује, не мобилишу своје трупе два пута и не снабдевају их храном у три наврата. То значи да се народ позива у војску само у једном наврату и да се одмах постиже победа – не враћајте се кући да бисте сакупили нове трупе. На самом почетку понесите своје намирнице, а потом узимајте храну од непријатеља. Ако понесете опрему из своје земље а храну узимате од непријатеља, неће вам недостајати ни оружја ни намирница. Када нека земља осиромаши због војног ангажовања, то бива стога што преноси намирнице до удаљеног места. Ако преносите намирнице до удаљеног места, становништво ће осиромашити. Они који су настањени у близини војске, продаваће ствари по вишим ценама. Због високих цена, већи део народа ће осиромашити. Када се намирнице преносе до удаљених места, народ бива исцрпљен трошковима. На тржиштима која су у близини војске долази до наглог скока у цени робе. Због тога је дуготрајно вођење рата погубно за сваку државу. Када су извори снабдевања исцрпени, залихе се сакупљају принудним путем. Када се исцрпе моћ и извори залиха, и земља постаје сиромашна. Обични људи остају без седамдесет процената свога буџета, док држава мора да утроши шездесет посто националног богатства како би покрила трошкове уништене опреме. Народ је основна снага једне државе; храна је најважнији предуслов његовог благостања. Владар то мора да поштује и да буде штедљив. Стога је мудар онај генерал који храну отима од непријатеља. Сваки килограм хране отет од непријатеља раван је двадесет пута већој количини хране коју набављате сами. За преношење једног килограма намирница на већу удаљеност потребно је додатних двадест килограма хране. Према томе, разјарени војници убијају непријатеља, а награђени војници отимају његова добра. Ако наградите своје војнике делом стеченог плена, подстакнућете их да се боре из властитих побуда, да би се дочепали непријатељевих добара. Зато се каже да тамо где има добрих награда има и храбрих бораца. Према томе, наградите оног ко у борби двоколица први зароби најмање десет двоколица. Ако наградите свакога, неће бити довољно награда за све. Зато наградите једнога да бисте мотивисали све остале. Придобијте заробљенике на своју страну да би се борили заједно с вама. Лепо се опходите према њима и брините се за њих. Према заробљеним војницима треба се лепо опходити да бисте их придобили на своју страну. Тако се побеђује противник, а истовремено јача и властита моћ. Ако се користите непријатељем да бисте поразили непријатеља, бићете јаки ма куда да кренете. Према томе, у рату није важна упорност, већ победа. Упорност се не исплати. Војска је попут ватре – ако је не угасите, гореће док се сама на угаси. На основу тога бивамо свесни чињенице да се у рукама војсковође налазе животи људи и судбина нације.  

3. СТРАТЕГИЈА НАПАДА Уопште узевши, у рату је боље покорити неку земљу нетакнуту неголи је уништити. Боље је заробити непријатељску војску без икаквих жртава с њихове стране неголи је уништити. Боље је натерати непријатељске дивизије, батаљоне и друге јединице да се предају без борбе неголи их уништити. Веи Лаоци је рекао: „У рату морате проценити своје противнике; морате их натерати да изгубе самопоуздање и оријентацију тако да њихова војска, и поред тога што је нетакнута, постане бескорисна – тако се побеђује у складу с таоом. Ако уништите непријатељску војску и побијете њихове генерале, запоседнете бункере, сакупите руљу и поробите не пријатељску државу, биће то победа уз помоћ голе силе.” Према томе, није највеће умеће увек побеђивати у биткама – најбоље је победити непријатеља без борбе. Најбоље војсковође нападају на непријатељеву стратегију. Најбољи следећи избор је да се непријатељ одвоји од својих савезника. Трећи најбољи избор је да се удари на непријатељску војску. Није добар онај генерал који тежи томе да се искаже у борби и своје војнике без размишљања шаље у окршај. Поводом тога један чувени цар и војсковођа је рекао: „Онај ко се бори за победу голим мачевима, није добар генерал.” Најгоре је нападати град. Опсада града практикује се само као крајње решење. Дајте себи три месеца како бисте припремили неопходне направе и још три месеца како бисте обавили неопходне земљане радове. Неки тврде како Учитељ Сунг под овим подразумева да не треба губити сталоженост и јурнути у напад. Стога он каже да треба све радити полако. Ако генерал није у стању да обузда свој бес и тера своју војску да масовно јуриша на утврђени град жртвујући тако трећину својих војника, не успевши да заузме утврђење, тај напад ће имати погубне последице. Стога онај ко је добар познавалац ратних вештина, побеђује непријатељске снаге без борбе, осваја непријатељске градове без опсаде, руши непријатељске државе у кратком временском периоду. Умешни војни стратег квари планове, подрива савезе, онемогућава снабдевање или пресеца пут, и на тај начин побеђује без ратовања. Да би победа била потпуна, морате онемогућити сваки облик отпора. Тако ће ваша војска остати свежа, а ваши циљеви ће бити постигнути. То је суштина стратегије напада. Потпуна победа се постиже када војска не ратује, када се не опседају градови, када разарања не трају дуго, а непријатељ бива надвладан мудром стратегијом. Дакле, правило војног дејствовања је да ако у односу на непријатеља имате бројчану предност од десет према један, треба прибећи опкољавању; ако је предност пет према један, треба напасти; ако је два према један, поделите непријатеља. Ако сте бројчано једнаки с непријатељем, борите се ако можете. Ако вас има мање, држите се на одстојању ако можете. Ако му нисте дорасли, бежите ако можете. Овај савет односи се на случај када су сви други фактори изједначени. Ако ваше снаге поседују дисциплину, ако сте ви бодри а они безвољни, у том случају можете се борити чак и ако њих има више. Ако имате мање војника, снаге, стратегије и храбрости од противника, требало би да се повучете и сачекате повољну прилику за пробој. Према томе, ако је слабија страна тврдоглава, бива заробљена од јачег противника. Ово значи да ако нека мала земља не процени добро своју снагу и усуди се да постане непријатељ великој држави, бива неизоставно поробљена без обзира колико чврсту одбрану имала. Анали Пролећа и Јесени кажу: „Ако не можете бити јаки а при томе довољно слаби, доживећете пораз.” Генерали штите државу. Када је њихова помоћ потпуна, земља је снажна. Када је њихова помоћ непотпуна, земља је слаба. Ако генерали не помажу владарима и ако су превртљиви, држава ће бити слаба. Стога се морају веома пажљиво бирати људи за одговорне положаје. Дакле, постоје три начина на која владар може угрозити војску. Када владар не познаје довољно ситуацију и нареди својој војсци да напредује у тренутку када то не би требало или нареди својој војсци да се повуче када то није потребно, долази до спутавања војске. Када се владар не разуме у војну проблематику, али подједнако учествује у командовању војском, официри бивају збуњени. Када владар није упућен у ратне операције али подједнако учествује у командовању војском, официри почињу да оклевају. Оног тренутка када војском завладају пометња и неодлучност, она бива угрожена од стране непријатеља. Такво поступање збуњује војску и води је у пораз. Ако покушате да управљате ратном операцијом служећи се методима цивилних власти, операција ће постати конфузна. Дакле, постоји пет услова који омогућавају победу. Побеђују они који знају када се треба а када не треба борити. Побеђују они који знају када треба ангажовати више а када мање трупа. Побеђују они у чијој војсци и виши и нижи официри имају исти циљ. Побеђују они који имају способне генерале и које не спутава њихов владар. Ових пет услова воде до победе. Консултовати владара у оваквим околностима исто је што и тражити дозволу од претпостављеног официра да бисте угасили пожар – у тренутку када би дозвола стигла, од онога што је горело остао би само пепео. Дакле, речено је да онај ко познаје свога непријатеља и познаје самога себе, неће бити угрожен ни у стотину битака. Онај ко не познаје свога непријатеља а познаје себе, имаће подједнаке изгледе и за победу и за пораз. Онај ко не познаје ни свог непријатеља ни самога себе, биће поражен у свакој бици.  4. ФОРМАЦИЈА У стара времена способни ратници прво би себе учинили непобедивима, а потом тражили рањива места својих противника. Учинити себе непобедивим значи упознати себе; чекати да противници открију своје слабости, значи упознати друге. Непобедивост се крије у вама, слабост у противнику. Стога су умешни ратници способни да постану непобедиви, али од њих не зависи то да ли су противници рањиви. Ако противници добро крију своју формацијску организованост, ако у њиховим редовима не постоје пукотине и слабо брањена места које бисте могли искористити, како бисте их онда могли победити чак и ако сте добро опремљени? Стога се каже да се победа може назрети, али да се не мора засигурно и победити. Непобедивост је ствар одбране, рањивост је ствар напада. Све док не приметите рањива места у противниковим формацијама, сакривајте распоред својих формација радећи на томе да постанете непобедиви, да тако сачувате себе. Ако су противничке формације рањиве, време је да кренете и нападнете их. Одбрана се практикује у време недостатности, напад се практикује у време сувишка. Они који су умешни у одбрани, крију се у највећим дубинама земље, они који су умешни у нападу, крећу се по највећим небеским висинама. Због тога они умеју да се заштите и да извојују потпуну победу. Када се браните, утишајте своје гласове и уклоните своје трагове, скривени као авети и духови под земљом, потпуно невидљиви. Када нападате, крећите се брзо и задајте страх својим јуришним покличем, брзи као гром и муња, као да силазите с небеса, не омогућавајући противнику да организује одбрану. Уочити победу када је она већ свима позната, није право умеће. Сви мисле да је добро победити у бици, али то у ствари и није добро. Сви кажу да је добро победити у бици, али ако гледате дубље и видите оно што је скривено, тако да остварите победу и када она није видљива, онда је то добро. Није потребна велика снага да би се подигло паперје, није потребан оштар вид да би се разликовало сунце од месеца, није потребан оштар слух да би се чула грмљавина. Оно што сви знају, не зове се мудрост; победа над другима голом снагом борбе не сматра се позитивном особином. У стара времена они који су били познати као добри ратници побеђивали су када је било лако победити. Ако сте у стању да победите једино када противника увучете у оружани сукоб, победа ће бити извојевана с пуно напора. Ако видите оно што је суптилно и уочите оно што је скривено, направите пробој пре него што то учини војска, победа ће бити лака. Стога се победе добрих ратника не помињу по лукавости или храбрости. Стога њихове победе у биткама нису сплет срећних околности. Њихове победе нису сплет срећних околности, јер они заузимају положај који их сигурно води до победе, надвладавајући оне који су унапред поражени. Велика мудрост није очигледна, велика заслуга не хвали себе. Када видите оно што је суптилно, лако је победити – какве то везе има са храброшћу или лукавством? Када је проблем решен пре него што је и настао, ко то може назвати лукавством? Када се победа оствари без борбе, ко то може назвати храброшћу? Према томе, добри ратници боре се када не могу изгубити, и не превиђају околности које њиховог противника воде у пораз. Стога победничка војска прво побеђује а потом иде у битку; поражена војска се прво бори а потом покушава да победи. По томе се разликују они који имају стратегију и они који не размишљају унапред. Они који добро управљају војском негују Пут и држе се закона. На тај начин они побеђују непросвећеног непријатеља. Савладати противника својом сложношћу, не нападати земљу која није крива, не заробљавати људе и не пљачкати током целог војног похода, не сећи дрвеће или загађивати изворе, очистити и освештати храмове који се налазе у градовима и на брдима у пределима кроз које пролазите, не понављати грешке држава које су на своме заласку – све ово назива се Пут и његови закони. Ако у војсци влада стриктна дисциплина, таква да би војници радије дали своје животе него прекршили наређења, ако је систем награђивања заснован на поштењу и праведности – ако су војни команданти способни да то постигну, војска ће бити у стању да победи непријатеља чији владар се не држи Пута и његових закона. Постоји пет војних правила: мерење, процењивање, прорачунавање, упоређивање и победа. Мерење се заснива на локацији, процене зависе од мерења, прорачуни се изводе на основу процена, поређења на основу прорачуна, а победа се постиже на основу поређења. Поредећи мерења долазите до сазнања где се крије победа а где пораз. Стога је победничка војска као један килограм у односу на један грам, а поражена војска као један грам у односу на један килограм.Када победничка војска усмери своје људе у борбу попут бујице кроз дубок кањон, онда се то сматра формацијом. Када вода испуни дубок кањон, нико не може измерити њену количину, баш као што се ни нашој одбрани не види облик. Када се вода пусти, она покуља у бујици, незадржива као и наш напад. 5. СИЛА Сила подразумева покретање нагомилане енергије или замах. Умешни ратници побеђују силом замаха не трошећи властиту снагу. Командовање великим бројем људи као и командовање малим бројем људи захтева организовање мањих група. Вођење борбе и с већим и с мањим бројем људи захтева форме и знакове. Форме и знакови се односе на формације и на сигнале који се користе приликом размештања трупа и управљања њиховим кретањем. Оспособити војске да нападну своје противнике и остану непоражене ствар је ортодоксних и неортодоксних метода. Ортодоксност и неортодоксност нису чврсто дефинисани, већ се периодично мењају. Цар Таицонг из династије Танг, чувени ратник и владар, говорио је о манипулисању противниковим схватањем о томе шта је ортодоксно а шта је неортодоксно, после чега следи неочекивани напад, уз комбиновање и једног и другог, што нас чини недокучивим за противника. Да би оружана сила била попут камења које се баца на јаја, потребно је да постоји оно што је празно и оно што је пуно. Ако наведете противника да крене према вама, његова сила ће увек бити празна; све док не кренете према њима, ваша сила ће бити пуна. Нападајући оно што је празно оним што је пуно исто је што и бацање камења по јајима – јаја ће се сигурно разбити. У бици долази до отвореног сукоба; победа се постиже изненађењем. Стога су они који су умешни у неортодоксном начину бескрајни као небо и земља, неисцрпни попут великих река. Када дођу до краја, они почињу изнова, попут дана и месеци; они умиру и поново се рађају, попут четири годишња доба. Сунце и месец путују преко неба, изнова залазећи и рађајући се. Четири годишња доба се смењују, изнова цветајући и венући. Ово је метафора за наизменично прибегавање неортодоксним изненадним дејствима и ортодоксном отвореном сукобу, који се мешају чинећи једну целину, увек се изнова завршавајући и почињући. У музичкој лествици постоји само пет тонова, али њихове варијације су толико бројне да их је немогуће све чути. Постоји само пет основних боја, али њихове комбинације су толико бројне да их је немогуће све видети. Постоји само пет основних укуса, али њихових варијација има толико пуно да их је немогуће све регистровати. У бици постоје само две врсте јуриша, неортодоксни изненадни напад и ортодоксни отворени напад, али варијација неортодоксног и ортодоксног има безброј. Неортодоксно и ортодоксно су узајамно условљени, као круг без почетка и краја – ко би их могао исцрпети? Када покуља, вода достигне брзину при којој може да помера камење, то се зове сила замаха. Када соко достигне брзину при којој може да нападне и убије, то се зове прецизност. То исто односи се и на умешне ратнике – њихова сила се одликује брзином, њихова прецизност тачним поготком. Њихова сила слична је натезању катапулта, њихова прецизност избацивању пројектила. Сила је брза у смислу да енергија ослобођена у бојном замаху убија непријатеља – због тога се она пореди с натезањем катапулта. Неред се рађа из реда, кукавичлук се рађа из храбрости, слабост се рађа из снаге. Под овим се подразумева да ако желите да намамите противника изигравајући неред, прво морате створити савршен ред, јер само у том случају можете створити вештачки неред. Ако желите да изигравате кукавице да бисте шпијунирали непријатеља, морате прво бити изузетно храбри, јер само у том случају можете глумити бојажљивост. Ако желите да изигравате слабост да бисте у противнику изазвали охолост, морате прво бити изузетно снажни, јер само у том случају можете се успешно претварати да сте слабићи. Ред и неред зависе од организације, храброст и кукавичлук зависе од замаха, снага и слабост зависе од формације. Када једна војска поседује силу замаха, чак и бојажљиви стичу храброст; када изгуби силу замаха, чак и храбри осећају страх. Умеће ратовања не почива на непромењивим законима – они се мењају зависно од силе замаха. Стога они који умешно изнуђују потезе противника, стварају формације које ће њихови противници сигурно следити, нуде оно што ће противници сигурно прихватити. Они маме противнике добрим изгледима за победу, чекајући их у заседи. Оне јединице које ће противници сигурно пратити су јединице које одају утисак исцрпљености. Противници се покрећу јер виде шансу да остваре победу. Стога добри ратници као најделотворнији фактор у бици виде силу замаха, а не појединце. Због тога они умеју да одаберу људе и пусте сили замаха да обави свој посао. Када у рату имате предност силе замаха, чак и бојажљиви могу постати храбри. Због тога је људе могуће бирати на основу њихове способности и дати им одговарајућа задужења. Храбри могу да се боре, опрезни могу да стражаре, интелигентни могу да комуницирају. Нико није неупотребљив. Када људи крену у борбу уз силу замаха, то је као када се закотрља дрвље и камење. Дрвље и камење мирује док се налази на равном тлу, али се котрља низ низбрдицу; ако је четвртасто мирује, ако је округло котрља се. Према томе, ако се људи паметно воде у борби, сила замаха бива попут оне коју има округло камење које се котрља низ високу планину – то је сила. 6. ПРАЗНО И ПУНО Лако је онима који стигну први на бојно поље и ту чекају свог противника; они који стигну последњи на поприште и јурну у битку, изморе се. Стога добри ратници натерају противника да дође к њима, а не иду противнику. Ако натерате противнике да дођу к вама да се боре, њихова сила ће увек бити празна. Ако не одете противнику, ваша сила ће увек бити пуна. Ово је умеће пражњења других и пуњења себе. Противник долази добровољно онда када му се укаже прилика за победу. Противник нерадо креће када постоје изгледи да ће претрпети губитке. Дакле, када је противник одморан, могуће га је изморити. Када је сит, могуће га је изгладнети. Када се одмара, могуће га је натерати у покрет. Нападате изненада, исцрпљујући противнике који беже не би ли спасили голи живот. Спаљујете њихове залихе и уништавате им усеве пресецајући им тако путеве снабдевања. Појављујете се на критичним местима и нападате у тренутку када они то најмање очекују, терајући их да траже спас. Појавите се тамо где они не могу да дођу, крените онамо где вам се најмање надају. Да бисте прешли стотине километара без умора, крећите се ненастањеним пределима. Ударити на пукотине у противничкој одбрани, не значи само ударити на места без икакве одбране. Докле год не постоји стриктно организована одбрана и место није под јаким надзором, противник ће се разбежати пред вама; кретаћете се исто тако брзо као и по ненастањеним крајевима. Да бисте потпуно успешно освојили оно што нападате, нападните тамо где нема одбране. Да би ваша одбрана била потпуно успешна, браните се тамо где нема напада. Дакле, ако је неко вешт у нападу, њихови противници не знају где да организују одбрану. Ако је неко умешан у одбрани, противници не знају где да нападну. Када се наређења извршавају, када су људи искрено одани, када постоји добро обезбеђен систем припремања одбране, а ви се пак покажете довитљиви и довољно тајновити да не откријете облик свог организовања, противници су несигурни – њихова интелигенција није им ни од какве помоћи. Будите крајње суптилни, чак и до нивоа безобличности. Будите крајње тајанствени, чак и до нивоа потпуне тишине. На тај начин можете управљати судбином противника. Да бисте напредовали без отпора, пробијајте се кроз њихове пукотине. Да бисте се успешно повукли, надмашите их у брзини. Ратне околности зависе од брзине – ако стигнеш брзином ветра и нестанеш брзином муње, противници те неће моћи надвладати. Према томе, када хоћете да заподенете борбу, противник, чак и ако је добро ушанчен у свом одбрамбеном положају, неће моћи да избегне битку ако нападнете положаје на које мора послати појачање. Када не желите да се упуштате у борбу, противник, чак и ако сте повукли црту своје одбране, неће моћи да се бори ако сте га навели на погрешан траг. То значи да се нећете борити ни кад противник пође у напад, већ ћете га збунити стратегијским изменама и тако довести у недоумицу. Стога, када натерате друге да открију распоред својих снага а ви сами останете формацијски непрепознатљиви, ви остајете концентрисани док противник мора да се раздвоји. Наведите противника да оно што је за вас ортодоксно види као неортодоксно; наведите га да оно што је за вас неортодоксно види као ортодоксно. На тај начин терате противника да открије формацију. Када противник једном покаже своју формацију, ви почињете да збијате своје трупе. Пошто облик вашег организовања није откривен, противник ће сигурно раздвојити своје снаге ради веће безбедности. Када сте концентрисани на једном месту а противник подељен на десет места, ваш напад је десет пута јачи од противничке одбране, и тако стичете бројчану надмоћ над противником. Ако можете да ударите на мали број противничких војника великим бројем својих људи, на тај начин успећете да смањите број оних против којих се борите. Док сте дубоко укопани и заштићени високим барикадама, не дозвољавајући противнику да о вама сазна било какву информацију, напуштајте своја скровишта и враћајте се у њих не откривајући распоред својих снага, нападајући и освајајући на начин несхватљив противнику. Не смете дозволити противнику да сазна где ћете заподенути борбу, јер када то не зна, непријатељ мора да се припреми на многим местима која вам својом бројношћу омогућавају да водите борбу против малих војних јединица. Дакле, када су прве линије организоване, недостаци се јављају на зачељу, а када је зачеље спремно, недостаци се јављају у првим линијама. Спремност на левом крилу значи неспремност на десном, спремност на десном значи неспремност на левом. Спремност на свима местима значи и неспремност на свима местима. То значи да када војска постави своје трупе на великом броју места, оне силом прилика морају да се разбију по мањим групама. Они којих има мало, бране се од других; они који су многобројни, терају друге да се бране од њих. Што чешће натерате непријатеља да се брани, то ће и његови губици бити тежи. Дакле, ако су вам познати место и време одигравања битке, можете се укључити у борбу и с раздаљине од хиљаду километара. Ако вам место и време одигравања битке нису познати, ваш леви бок неће моћи да притекне у помоћ вашем десном боку, ваш десни бок неће бити у стању да помогне левом, ваш предњи део неће моћи да притекне у помоћ вашем зачељу, а ваше зачеље неће моћи да притекне у помоћ вашем предњем делу, чак и ако је у питању кратко растојање од неколико десетина километара до километар. По мојој процени, чак и ако су ваше трупе многобројније од непријатељских то вам не може помоћи да остварите победу. Ако вам нису познати место и време одигравања битке, чак и ако ваше трупе бројчано надмашују туђе, како можете знати да ли ћете победити или изгубити? Зато је речено да се на победу може утицати. Ако не дозволите противнику да сазна место и време одигравања битке, можете увек победити.  Чак и ако је противник бројнији, можете га спречити да се бори.Дакле, процените их како бисте открили њихове планове, и оне успешне и оне неуспешне. Наведите их да крену у акцију како бисте открили начин њиховог кретања и застајања.  Учините неки пријатељски или непријатељски гест, привлачећи тиме противникову пажњу, тако да вам омогући да откријете начине његовог поступања у нападу и одбрани.  Наведите противнике да прибегну одређеном формацијском распореду да бисте открили подручје смрти и живота.  Под овим се подразумева да се користите разноврсним методима збуњивања и узнемиравања непријатеља да бисте посматрали облике његовог реаговања; након тога дејствујте на основу онога што сте уочили, па ћете знати које околности значе живот а које смрт.  Искушајте их да бисте утврдили где су јаки а где слаби.  Стога је крајњи циљ да се приликом организовања војске избегне шаблон. Када ваше јединице нису распоређене по неком шаблону, шпијуни ништа не могу открити, мудре главе не могу ковати стратегију.  Када се једном организујете без препознатљивог формацијског модела, нећете више за собом остављати видљив траг, па шпијуни неће имати шта да виде а непријатељски стратези неће моћи да искују ниједан план.  Формацијски распоред помоћу којег остварујете победу над својим непријатељем мора бити недокучив за туђе војнике.Свакоме је познато шта ме је учинило победником, али нико не зна како постижем победу.Стога се у рату до победе никада не долази на исти начин, већ је потребно стално прилагођавање.  Приликом уношења одговарајућих измена, немојте понављати раније стратегијске потезе да бисте остварили победу. Ма какав да је формацијски распоред противника, ја му се од самог почетка могу прилагодити да бих постигао победу.  Војска је као вода – вода избегава висину и тече наниже, војска треба да избегава оно што је пуно и напада оно што је празно; водени ток зависи од тла, победа војске зависи од противника.Према томе, војна сила нема сталан формацијски распоред, вода нема сталан облик: способност постизања победе путем доношења измена и прилагођавања у зависности од противника ствар је генијалности. ВИИОРУЖАНА БОРБА  Уобичајено правило за дејствовање војном силом је да војна команда добије заповед од свога владара, а затим мобилише и омасови трупе окупљајући их заједно. Оружана борба је најтежа од свега.  Борити се за победу прса у прса најтежа је ствар на свету.  Тешкоћа оружане борбе огледа се у томе што велике раздаљине треба учинити малим а проблеме претворити у предности.  Док стварате утисак да сте далеко, убрзавате свој корак и стижете на одредиште пре непријатеља.  Стога их наведите да путују дуго, мамећи их надом да ће постићи победу. Када кренете касније од других а стигнете пре њих, владате стратегијом скраћивања раздаљине.  Уз помоћ специјалне јединице намамите противника да крене у узалудну потеру, стварајући утисак да је гро ваших снага још увек далеко; затим пошаљите специјалне снаге за препад које ће прве стићи до одредишта иако ће кренути последње од свих.  Стога се оружана борба сматра корисном, али и опасном.  Исплати се онима који су умешни, опасна је за оне који су неискусни.  Ако се ради борбе за стицање предности покрене целокупна војска, то одузима сувише времена; међутим, борба уз помоћ делимично окупљене војске изазива несташице опреме.Дакле, ако путујете брзо, не стајући ни дању ни ноћу, двоструко брже него у нормалним околностима, трудећи се да стекнете предност удаљени стотину километара од циља, ваши војни команданти биће заробљени. До одредишта ће прво стићи снажни војници, потом они уморни – као по правилу, то ће успети сваком десетом.  Када је пут дуг људи су уморни; ако је њихова снага исцрпена током пута, они су преморени а противник је одморан, па ће сигурно бити нападнути.  Ако бисте да претекнете непријатеља а удаљени сте педесет километара од одредишта, команданти из ваших првих редова биће избачени из строја и, као по правилу, до одредишта ће стићи само педесет посто војника.Ако хитате да претекнете непријатеља а удаљени сте тридесет километара од одредишта, успеће да стигну два од свака три војника.Дакле, војска страда ако остане без опреме, страда ако остане без хране и страда ако остане без новца.  Ове три ствари су неопходне – не можете се борити за победу војском без опреме.  Дакле, ако вам нису познати планови непријатеља, нећете знати ни коме треба да се обратите за помоћ.Ако не познајете планине и шуме, теснаце и ћорсокаке, и положај мочвара и баруштина, нећете моћи да водите своју војску. Ако се не ослоните на помоћ локалних водича, нећете моћи да искористите предности терена. Само онда када вам је познат и најмањи детаљ предности терена, можете маневрисати и водити борбу.  Дакле, војна сила се организује по принципу обмане, мобилише по принципу добити и прилагођава по принципу раздвајања и прегруписавања.  Организовање војне силе по принципу обмане подразумева да непријатеље треба заварати тако што ћете им онемогућити да сазнају ваше стварне прилике, и тиме стећи предност. Мобилизација по принципу добити подразумева да у акцију кренете тек када видите своју предност. Раздвајање и прегруписавање се практикују ради збуњивања противника и посматрања њихове реакције, тако да се можете прилагодити ономе путу који води победи.  Стога је она попут ветра када се креће брзо, попут шуме када се креће полако; прождире као ватра, чврста је као планина.  Брза је попут ветра јер долази изненада и повлачи се брзином муње. Налик је шуми по томе што у њој влада ред. Прождире све попут пожара који се шири равницом, не остављајући за собом ниједну травку. Чврста је попут планине када запоседне место одбране.  Непрозирна је попут мрака; креће се попут грмљавине.Да бисте похарали неко место, раздвојте трупе. Да бисте проширили своју територију, поделите плен.  Једно од основних правила у рату јесте да храну треба узимати од непријатеља колико год је то могуће. Међутим, тамо где људи немају пуно, неопходно је раздвојити трупе у мање групе како би се снабделе на различитим местима, јер само тако биће довољно свега за све.  Што се тиче поделе плена, неопходно је распоредити трупе тако да пазе на оно што је стечено, не дозвољавајући непријатељу да поврати изгубљено.  Дејствујте тек пошто сте проценили. Побеђује онај ко први процени шта је близу а шта је далеко – ово је правило оружане борбе.  Онај ко крене први је гост, онај ко крене последњи је домаћин. Госту је тешко, домаћину је лако. Оно што је близу и оно што је далеко односи се на путовање – умор, глад и хладноћа јављају се у путу.  Једна стара књига која говори о војном устројству каже: „Речи се не чују, па се зато праве цимбала и бубњеви. Због недовољне видљивости праве се барјаци и заставе.” Цимбала, бубњеви, заставе и барјаци користе се да би усредсредили и објединили многобројне уши и очи. Када се људи уједине, храбри не могу наставити сами, бојажљиви се сами не могу повући – ово је правило за борбу у групи.  Објединити уши и очи значи натерати људе да заједнички слушају и гледају како би се избегли пометња и неред. Сигнали се користе ради упућивања на правац и да би се спречило да се појединци удаље од групе.  Дакле, када се борите ноћу, често ћете палити ватре и ударати у бубњеве; када се борите дању, развићете бројне барјаке и заставе да би деловали на уши и очи.  Користите се многобројним сигналима да бисте узнемирили њихова чула и уплашили их својом огромном војном моћи.  Дакле, њихову војску треба да лишите полета, а њихове генерале да лишите куражи.  Противничке генерале можете лишити куражи само ако сте у стању да очувате властиту храброст. Стога традиција каже да су људи у прошлости били довољно храбри да обесхрабре друге, а старо правило које је важило за возаче двоколица каже да када је ум чврст, свежа воља побеђује.  Дакле, полет расте ујутро, опада у подне, а нестаје с вечери – стога они који су умешни у ратовању избегавају полет који расте и нападају оне чији полет опада или нестаје. Они владају моралом непријатеља.  Било који слабић на свету бориће се у тренутку када се наљути, али када је у питању стварно узимање оружја и кретање у бој, све зависи од полета – када полет опадне они ће стајати, уплашити се и покајати. Војске гледају на моћне непријатеље на сличан начин на који гледају и на невине девојке због тога што, док су узбуђени, њихова агресивност бива искоришћена против њих самих.  Супротставити се нереду редом, супротставити се буци тишином, значи овладати срцем.  Ако вам срце није широм отворено а ум смирен, од вас се не може очекивати да се без сметњи прилагодите ситуацији, да доносите исправне одлуке, да се смирено суочите с великим и неочекиваним тешкоћама да чврсто и одлучно држите све конце у својим рукама.  Запоседнути своје положаје и чекати оне који су далеко, чекати удобно смештени оне који су уморни, чекати пуних стомака оне који су гладни, значи овладати снагом.  Управо на то се мисли када се каже да противнике треба навести да дођу к вама, истовремено избегавајући да вас они наведу да одете њима.  Избегавати сукобе с добро организованим трупама и не нападати беспрекорне формације, значи овладати прилагођавањем.Дакле, у рату постоји правило да не треба бити лицем окренут високом брду и да се не треба супротставити онима којима су брда у залеђу.  Ово значи да не треба нападати узбрдо на противнике који су запосели положај на већој висини, и да се не треба сукобљавати с њима када јуришају низбрдо.  Не наседајте на лажно повлачење. Не нападајте елитне јединице.  Ако непријатељ изненада почне да бежи пре него што му је понестало снаге, будите сигурни да вам је поставио заседу, па ће бити најбоље ако своје официре одвратите од потере.  Не једите храну намењену њиховим војницима.  Ако вам противник неочекивано препусти своје залихе хране, прво их испитајте јер постоји могућност да су затроване.  Не заустављајте војску која се враћа кући.  У оваквим околностима противник ће се борити до последњег човека.  Опкољеној војсци мора бити пружена одступница.  Покажите им како да преживе па неће бити расположени да се боре до смрти. Искористите то и задајте им ударац.  Не нападајте непријатеља када је у безнадежној ситуацији.  По закону природе, притешњена животиња пружиће најјачи отпор.  Тако се води војска.  ВИИИПРИЛАГОЂАВАЊЕ  Када је у питању вођење рата, опште је правило да војни команданти приступају мобилизацији по наређењу владара.Немојте подизати логоре на тешком терену. Успоставите дипломатске везе на границама. Немојте се задржавати на неплодном и изолованом подручју.Када се нађете на окруженом терену, планирајте. Када се нађете на смртоносном терену, борите се.  Бити на окруженом терену подразумева да су свуда око вас стрмине, а да се ви налазите у средини, тако да непријатељ може слободно да дође и оде, док за вас сваки излазак и повратак представљају огроман напор.  Постоје стазе којима не треба ићи, војске које не треба нападати, утврђени градови које не треба опседати, територије за које се не треба борити, наређења владара која не треба слушати.Стога генерали који познају све могуће начине прилагођавања ради стицања предности на терену, знају шта да чине с оружаном силом. Ако генерали не умеју успешно да се прилагоде, чак и ако познају положај терена, неће тиме стећи никакву предност.Ако командују војскама не владајући умећем потпуног прилагођавања, чак и ако знају шта је могуће задобити, неће имати подршку својих људи.  Ако се можете мењати у складу са силом замаха, предност ће остати на вашој страни и губитке ће трпети само они други. Према томе, не постоји непромењив облик организовања. Ако у потпуности схватите овај принцип, моћи ћете придобити људе за себе.  Стога интелигентни увек узимају у обзир и добит и штету. Пошто размишљају о добити, у стању су да постигну веће успехе; пошто размишљају о штети, у стању су да реше своје проблеме.  Добит и штета зависе једно од другог, и зато их просветљен човек увек подједнако узима у обзир.  Према томе, непријатељ оклева јер се боји могуће штете, умара се јер одговара на сталне провокације и постаје лаком када помисли да може да оствари неку добит.  Изморите непријатеље тако што ћете их стално држати у будном стању, не дозвољавајући им да се одморе. Али, да бисте успели у томе, морате обавити део посла који се односи на вас. Тај део посла подразумева стварање јаке милиције, богате нације, хармоничног друштва и сређеног живота.  Према томе, правило ратовања је да не треба рачунати на то како непријатељ неће напасти, већ треба мислити на то како да му се супротставите; не треба рачунати на то како непријатељ неће напасти, већ се треба ослонити на оно што се не може напасти.  Ако не заборавите на опасност у тренуцима када сте безбедни, и ако не заборавите на хаос у тренуцима када влада ред, најбоље је ако их препознате и спречите док су још у самом зачетку.  Стога генерали могу да поседују пет погубних особина. Они који су спремни да умру, могу погинути; они који желе да преживе, могу бити заробљени; они који се лако разљуте, могу бити постиђени; они који су пуритански настројени, могу бити осрамоћени; они који воле људе, могу упасти у невоље.  Ако се појавите на месту које ће непријатељ неизоставно пожурити да одбрани, они који воле људе појуриће, без изузетка, у помоћ доводећи при томе себе у опасност и трошећи своју снагу.  Ових пет ствари спадају у негативне особине генерала, и погубне су у рату.  Добри генерали имају другачије особине: нису решени да погину али ни да преживе по сваку цену; они поступају у зависности од ситуације, не падају брзо у гнев, не дају се збунити. Када виде неку шансу, грабе је попут тигра; у другим приликама мирују. Њихова активност и неактивност заснивају се на стратегији, не можете их одобровољити или разљутити.  ИXКРЕТАЊЕ ВОЈСКЕ  Под овим се подразумева да за своје кретање треба бирати најпогодније путеве.  Кад год заузимате положај наспрам непријатеља, клоните се планина и боравите крај долина.Држите се сунца; останите на узвишењима. Када се борите у брдовитом пределу, немојте се пењати. Ово се односи на војску која је у планинама.  Једна верзија каже: „Борите се када идете низбрдо, а не када идете узбрдо."  Када вам је одступница пресечена водом, увек се држите даље од воде. Не сукобљавајте се с непријатељима у води; стећи ћете предност ако допустите половини њихових трупа да пређе на вашу обалу, а затим их нападнете.Када хоћете да се борите, немојте нападати непријатеља у близини воде. Држите се сунца; будите на узвишењима, клоните се водене струје. Ово се односи на војску која је близу воде.  Вашу војску бујица може истерати из речног корита, а вода може бити отрована. Суочити се с воденом струјом значи кретати се узводно. Ово такође значи да своје чамце не треба остављати низводно, јер постоји могућност да вас непријатељ претекне.  Кроз слатине се крећите правом линијом; крећите се брзо и без задржавања. Ако усред мочваре налетите на противничку војску, станите поред водених биљака, леђима окренути дрвећу. Ово се односи на војску која се налази у слатини.Када сте на висоравни, заузмите позиције на местима погодним за маневрисање, тако да се десно од вашег залеђа налази мало уздигнут терен, да испред вас буду нижи предели а иза вас узвишења. Ово се односи на војску која се налази на висоравни.Користећи се предностима ситуације на ова четири основна начина, Жути Цар поразио је четири господара. Све ратничке вештине потичу од Жутог Цара (таоистички владар из касног праисторијског доба, рођен отприлике 2400 година пре нове ере), па се зато и спомиње у овом контексту.  Војска обично више воли да буде на вишим него на нижим местима, воли сунце а мрзи мрак.  Виши предели стварају добро расположење, па се људи угодно осећају, што доприноси и ширењу полета. Нижи предели су пуни влаге, што погодује развоју болести и отежава борбу.  Водите рачуна о телесном здрављу и боравите на местима која ни у чему не оскудевају. За војску у чијим редовима нема болести, каже се да је непобедива.Тамо где има брда и насипа држите се сунчане стране, заузимајући положај тако да вам они буду с десне задње стране. Ово је предност за војну силу, коришћење повољне конфигурације терена.  У ратној операцији предност се стиче уз помоћ повољне конфигурације терена.  Када узводно пада киша и река се пени, сачекајте да се време смири ако желите да пређете на другу страну.Када терен којим се крећете обилује непроходним јаругама, природним бедемима, природним запрекама, природним замкама, природним пукотинама и понорима, гледајте да што пре напустите то место и држите се подаље од њега. Што се мене тиче, ја их се клоним наводећи тако противнике да им се приближе; окренут сам им лицем тако да су им противници окренути леђима.  Тада ви стичете предност, а њега срећа напушта.  Када војска путује брдовитим тереном пуним потока и малих језера или улегнућа обраслим трском, или дивљим шумама с густим биљем и дрвећем, сва та места се морају пажљиво и детаљно претражити. То је зато што су она добар заклон за герилце и пљачкаше.  Неопходно је сјахати с коња и претражити таква места, јер постоји могућност да је противник тамо поставио своје заседе. Такође, постоји могућност да се на таквим местима крију шпијуни, који вас посматрају и ослушкују ваше планове.  Када је непријатељ у близини и мирује, он се ослања на природну заштиту. Када је удаљен и покушава да испровоцира сукобе, он хоће да вас привуче ближе себи. Ако је његова позиција приступачна, то је зато што он тиме стиче неку предност.  То значи да ако противник не заузме свој положај на местима која пружају природну заштиту већ се смести на неком приступачном месту, он у томе сигурно види и неку практичну корист.  Када се дрвеће помера, непријатељ долази; ако у жбуњу постоје бројне препреке, непријатељ хоће да вас наведе на погрешан пут.  Противник у жбуњу прави велики број препрека да би вас навео да помислите како вам прети опасност од заседе.  Ако птице полете, у близини је заседа. Ако животиње беже у страху, у близини су нападачи. Ако се прашина диже високо и окомито, долазе возила; ако се прашина не диже високо већ иде у ширину, долази пешадија. Раштркани облачићи дима указују на присуство дрвосеча. Релативно мали облаци прашине који се повремено јављају и нестају указују на постављање логора.Они који подижу своју борбену готовост не бусајући се у груди, напредоваће. Они који се хвалишу и агресивно насрћу, повући ће се.  Ако речи њихових изасланика одликује скромност, пошаљите своје шпијуне да их надгледа и биће вам јасно да непријатељ подиже своју борбену готовост. Када се прво појаве лака возила и зауставе по страни, они се припремају да развију борбене линије.Они који вам долазе нудећи мир без услова споразума, кују заверу.Они који ужурбано размештају своја борбена возила, очекују појачање.  Не би се они толико узмували без неког посебног разлога – а сигурно очекују тренутак када ће им пристићи неке још увек удаљене трупе, уз чију помоћ ће кренути да вас нападну. Најбоље је да се одмах припремите за то.  Ако половина њихових снага наступа, а половина одступа, они покушавају да вас намаме у клопку.  Они глуме збрку и неред како би вас намамили да кренете према њима.  Ако се придржавају док стоје, изморени су глађу. Када они који су послати по воду пију први, трупе су ожеднеле.Када уоче предност а не покушавају да је остваре, уморни су.Тамо где има птица, нема људи.  Ако у логору има птица, војска је побегла.  Ако се дозивају по ноћи, уплашени су.  Уплашени су и забринути, па се дозивају не би ли се охрабрили.  Ако војска није заузела положај, то говори о недовољном ауторитету њиховог генерала.Ако се сигнали померају, то значи да су у збрци.  Сигнали се користе да би се група ујединила. Ако су неуједначени, то значи да је војска у нереду.  Ако су изасланици нервозни, то значи да су уморни.Ако убијају своје коње ради меса, то значи да су војници остали без хране; када остану без хране а не враћају се на своја зборна места, то значи да против себе имате очајног непријатеља.Када почну дошаптавања, кршења дисциплине и непотребни разговори, губи се и лојалност коју људи осећају према групи.  Дошаптавања изражавају истинска осећања, кршења дисциплине указују на неслагање с претпостављенима. Када војни команданти изгубе лојалност својих људи, војници искрено разговарају једни с другима о свом неслагању с претпостављенима.  Када додељују бројне награде, то значи да су у ћорсокаку; када пуно кажњавају, то значи да су исцрпљени.  Када се изгуби полет, они сваки час додељују награде како би се додворили својим војницима и тако избегли њихово масовно незадовољство. Када су људи толико исцрпљени да нису у стању да извршавају наређења, бивају стално кажњавани ради поновног успостављања ауторитета.  Бити насилан према војницима у почетку, а после их се плашити, основни је показатељ неспособности.Они који наступају помирљиво, желе да предахну.Ако вам противник приђе ратоборно а одлаже сукоб, ипак се не повлачећи, морате га пажљиво мотрити.  Спрема се да вас изненада нападне.  У рату није увек корисно бити јачи, ослањати се само на војну снагу; довољно је да консолидујете своје снаге, процените противнике и окупите људе. То је све.Индивидуалци без стратегије који неозбиљно схвате противнике, неизбежно ће допасти у туђе заробљеништво.  Ако немате првобитан план и замисао, већ се ослањате само на своју храброст, лакомислено потцењујући своје противнике и не узимајући у обзир конкретну ситуацију, сигурно ћете допасти у руке непријатељу.  Ако војници буду кажњени пре него што се сами осете привржени својим командантима, неће се покорити; а ако се не покоре, неће ни бити од користи. Ако не будете кажњавали војнике пошто се осведочите у њихову приврженост, они вам неће бити од користи.  Када у основи свега постоји осећање поштовања и поверења, а срца војника буду уз њихове команданте, неизвршење казни довешће до тога да се војници узохоле и тако постану неупотребљиви.  Стога их усмерите уз помоћ културе, а уједините уз помоћ ратних вештина; тако ћете остварити сигурну победу.  Култура се односи на хуманост, ратно умеће на закон. Нека ваше командовање буде хумано и добронамерно. Уједините их уз помоћ строгости и озбиљности. Када постоје и благост и строгост, могућа је и сигурна победа.  Када се наређења доследно спроводе у циљу позитивног деловања на војнике, војници их прихватају. Када се наређења не спроводе доследно и у циљу позитивног деловања на војнике, војници их не прихватају. Када се наређења доследно спроводе, рађа се обострано задовољство.  XТЕРЕН  Неки терени су лако проходни, неки узрокују застоје, неке треба избегавати, неки су уски, неки су стрми, неки отворени.Када и једна и друга страна могу лако да дођу и оду, за терен се каже да је лако проходан. Када је терен лако проходан, први заузмите положај бирајући узвишену и сунчану страну, погодну за снабдевање, што ће вам донети предност у борби.Када сте у стању да одете тамо али вам је тешко да се извучете оданде, каже се да сте доживели застој. На оваквом терену, ако противник није добро припремљен, можете победити ако се крећете право напред, али ако је противник припремљен а ви кренете напред и не победите, биће вам тешко да се вратите, што ће бити на вашу штету.Када ниједној страни не одговара да настави кретање, то се зове терен који треба избегавати. На оваквом терену се предност не користи чак и кад је противник сам понуди – повуците се наводећи половину непријатељских трупа да крене за вама, а затим нападните, остварујући тако своју предност.На уском терену, ако сте први стигли, треба попунити усеке и чекати непријатеља. Ако непријатељ стигне први, немојте ићи за њим ако је попунио усеке. Пратите га само ако није попунио усеке.На стрмом терену, ако сте први стигли, треба да заузмете узвишену и сунчану страну и ту чекате непријатеља. Ако непријатељ стигне први, повуците се и не идите за њим.На широким, отвореним теренима, сила замаха је изједначена, непријатеља је тешко изазвати, а борбом се не долази лако до победе.Највиша дужност сваког генерала је да буде упознат с ових шест врста терена и да их обавезно добро проучи.  Ово су типови конфигурације терена; генерали који их не познају губе рат. Дакле, има војски које срљају, које оклевају, које крахирају, које доживљавају расуло, које су дезорганизоване и које бивају поражене. До овога не долази природним током ствари, већ грешкама генерала.Срљају они који су у равноправном положају а ипак ударају једним човеком на десет противничких. Оклевају они који имају јаке јединице а слабе официре. Крахирају они који имају слабе војнике а храбре официре. Доживљавају расуло они чији су виши официри жустри и својеглави и залећу се у борбу по властитом нахођењу, не консултујући се при том са својим командантима.  Опште узевши, официри морају бити јединствени, а све јединице морају међусобно да сарађују како би се стекли услови за победу над непријатељем.  Дезорганизација се јавља када генерали имају слаб морал и ауторитет, па им наређења бивају нејасна, официри недоследни, а јединице немарно распоређене. Пораз настаје када генерали нису способни да процене снаге свог противника, па ударају на бројније и надмоћније трупе, а при том не распоређују властите трупе по степену обучености.  Ако пошаљете своје војнике у борбу не знајући при том ко је од њих више а ко мање вичан ратовању, ко је храбар а ко страшљив, идете у сусрет поразу.  Ових шест околности воде поразу. Дужност сваког генерала је да их помно проучи.  Прва грешка је када се не процени добро број противничких трупа. Друга грешка је када се не успостави јасан систем кажњавања и награђивања. Трећа грешка је лоша обука. Четврта грешка је препуштање емоцијама. Пета грешка је када се не спроводе закони и наређења. Шеста грешка је када се не одаберу они који су снажни и непоколебљиви.  Природан облик земљишта може бити савезник у бици. Исправно поступа онај генерал који, да би осигурао победу, прво добро процени своје противнике, а затим процени могуће опасности и израчуна растојања. Онај ко се бори свестан важности ових чинилаца, сигурно побеђује; онај ко с тим није упознат, неизоставно бива поражен.Стога, ако све околности указују на вашу сигурну победу, не оклевајте да се упустите у борбу, чак и под условом да се то коси с наређењем вашег владара. Међутим, ако околности не указују на победу, немојте се упуштати у борбу, чак и под условом да вам је владар издао наређење да кренете у напад. Стога, својој нацији најбоље служи онај генерал који иде напред не тежећи томе да се прослави, а узмиче неопетерећен тиме како да избегне казну, мислећи само на то како да заштити своје људе и учини корисну ствар за своју државу.  Одлука о напредовању или повлачењу, која је у супротности с наређењима владара, не доноси се из личног интереса, већ стога да би се заштитили животи људи и интереси државе. Генерали које одликује таква оданост од непроцењиве су вредности за државу.  Понашајте се према својим војницима као што се понашате према деци, и они ће вас пратити и кроз најдубље долине; волите своје војнике као властиту децу, и они ће добровољно умрети с вама.Ако вам ваша доброта онемогућава да их поведете у борбу, а ваш обзир и пријатељство вам онемогућавају да спроведете своја наређења и успоставите ред, они ће бити размажени и бескорисни попут мале деце.  Награђујте, али и кажњавајте своје војнике. Ако будете примењивали само једно од ова два, они ће се као и размажена деца навићи на ужитак или незадовољство. То има лоше последице и чини војску неупотребљивом.  Ако знате да су ваше јединице способне да нападну непријатеља, али не знате да ли је он способан да се одбрани, ваши изгледи за победу су само половични. Ако знате да непријатељ не може да се одбрани, али нисте сигурни да ваше јединице могу успешно извести напад, ваши изгледи за победу су још увек само половични. Ако знате да непријатељ не може да се одбрани и сигурни сте да ваше јединице могу успешно извести напад, али нисте сигурни да ли конфигурација терена иде у прилог противнику, ваши изгледи за успех такође су половични. Због тога они који су умешни у ратовању не крећу насумце и располажу неисцрпним средствима. Стога је речено да ако познајете сами себе и познајете непријатеља, победа неће доћи у питање. Када познајете путеве неба и путеве земље, ваш пут увек ће вас водити победи.  XИДЕВЕТ РАЗЛИЧИТИХ ВРСТА ЗЕМЉИШТА  У ратним условима постоји девет различитих врста земљишта. Када се локални властелини боре између себе на властитом тлу, такво земљиште се назива раштркано.  Када су војници емотивно везани за земљу, а нису далеко од куће, они се лако раштркају.  Када не зађете дубоко у непријатељску територију, налазите се на лаком земљишту.  Под овим се подразумева да сви војници могу лако да се врате на место свога полазишта.  Земљиште које ономе ко га је запосео омогућује боље изгледе у борби, назива се кључно земљиште.  Земљиште од кључне важности може бити било који природни заклон или пролаз од стратегијског значаја.  Земљиште које је подједнако приступачно и вама и непријатељу, назива се отворено земљиште.Земља која је с трију страна окружена непријатељем и омогућава ономе ко је први запоседне слободан пролаз у свима правцима, назива се раскрсница.  Под раскрсницом се подразумева место пресецања главних путева који повезују бројне мреже путева. Ако први запоседнете ово место, сви ће вам се морати придружити. Дакле, ако га запоседнете, бићете безбедни; ако га изгубите, страдаћете.  Када зађете дубоко у непријатељску територију, а иза вас остану бројни већи и мањи градови, налазите се на тешком земљишту.  С оваквог земљишта је тешко вратити се.  Када прелазите планине и шуме, стрме усеке, мочваре или неке друге тешко проходне пределе, то се назива исцрпљујуће земљиште.Земљиште до којег се стиже уским стазама а с којег се може отићи само заобилазним путевима, и на којем слабији непријатељ може напасти ваше бројне трупе, назива се затворено земљиште.  Ако располажете изузетном способношћу прилагођавања, можете се кретати оваквим пределима.  Тамо где ћете преживети само ако се очајнички борите, налази се смртоносно земљиште.  Људи на смртоносном земљишту су попут оних који се налазе у пробушеном чамцу или оних који су заспали у кући захваћеној пожаром.  Стога се немојте борити на раштрканом земљишту; не заустављајте се на лаком земљишту; не дозволите да вас нападне непријатељ с кључног терена; не раздвајајте своје трупе на отвореном земљишту. На раскрсницама склапајте савезе с другима; на тешком земљишту пљачкајте; на исцрпљујућем терену грабите напред; на затвореним подручјима смишљајте лукавства; на смртоносном земљишту се борите.  На раштрканом земљишту војници могу да се разбеже. На лаком земљишту војска није дубоко продрла на територију непријатеља и има слободну одступницу; због тога војници немају пуну концентрацију и нису спремни за борбу. Не препоручује се напад на непријатеља који је запосео кључно подручје; на ово подручје треба стићи пре непријатеља. Отворено земљиште треба да остане неблокирано, тако да се преко њега осигура снабдевање. Ако на раскрсницама задобијете савезнике, бићете безбедни; ако у томе не успете, страдаћете. Пљачкати на тешком терену значи снабдети се залихама. Пошто се на исцрпљујућем терену не можете укопати, најбоље решење је да га што пре напустите. На затвореном земљишту изненадите непријатеља својим тактичким потезима. Ако се војска нађе на смртоносном земљишту, сваки војник ће се борити сам од себе. Стога је речено: „Доведите војнике до смртоносног места и они ће преживети."  Некада давно, они за које се сматра да су били способни ратници онемогућавали су противнику да одржава везу између првих борбених линија и позадине; онемогућавали су му да одржава сарадњу између великих и малих јединица; спречавали су његове војнике да једни другима притекну у помоћ; спречавали су међусобну сарадњу виших и нижих официра; онемогућавали му да регрутује нове војнике; спречавали га да успостави склад међу својим армијама. Нападали су када су прилике биле повољне, а мировали кад им околности не би ишле наруку.  Правили су измене да би збунили непријатеља, нападали га час на овом час на оном месту, застрашујући његове војнике и уносећи пометњу у његове редове, не остављајући му тако довољно времена за смишљање планова.  Ако се запитате како да изађете на крај с добро организованом непријатељском војском која се управо спрема да вас нападне, решење је у томе да ви први заузмете оно до чега је непријатељу стало и тако га натерате да прихвати ваше услове.У рату је најважније бити брз, користити грешке непријатеља, кретати се путевима на којима вас не очекује, напасти га онда кад није довољно будан.  Под овим се подразумева да се морају искористити непријатељева неприпремљеност и његова непроницљивост или неопрезност, и то што је брже могуће, јер ко оклева не постиже циљ.  За војску која напада основно је да, када зађе дубоко у туђу територију, наступа складно тако да је противник не може победити.Пљачкајте плодну земљу, и војсци неће недостојати хране. Водите рачуна о своме здрављу и избегавајте непотребна узбуђења; прикупите своју енергију и снагу. Не дозволите свом непријатељу да проникне у вашу стратегију и открије ваше планове о покрету трупа. Прикупите најубојитији део своје енергије, сачувајте преосталу снагу, држите у тајности распоред својих трупа, не дозволите непријатељу да дозна ваше планове и чекајте прилику да га нападнете тамо где је најслабији.  Ако се војска нађе у безизлазној ситуацији, војници ће радије погинути него бежати. Они који су спремни да умру, способни су да учине све. Тада ратници дају све од себе. Ратници који се налазе у смртној опасности не осећају страх. Када немају куда да иду, они чврсто стоје. Када су дубоко у туђој територији, упућени су једни на друге. Ако немају други избор, они ће се борити и рукама и ногама.У оваквој ситуацији војници су на опрезу и када им се то не нареди, одазивају се без икакве принуде, наклоњени су своме генералу сами од себе, имају поверења у њега и када се то од њих не захтева.  Под тим се подразумева да у смртној опасности и војници и официри имају исти циљ, па стога војници сами од себе бивају опрезни, сами од себе долазе у строј и без икаквих услова или захтева верују своме генералу.  Забраните празноверна наклапања о лошим предзнацима и тако ћете војску увек одржати на окупу. Ваши војници нису превише имућни, али то није зато што презиру материјално богатство. Ако су спремни да умру, то не значи да не желе дуг живот. Оног тренутка када издате наређење за покрет, они лију сузе.Успешно ћете водити рат ако будете реаговали брзо попут змије која узвраћа ударац репом када је ударе по глави, узвраћа ударац главом када је ударе по репу а када је ударе по средини, узвраћа и главом и репом.  Ово је метод који се примењује у борби. Брзо узвратите када сте нападнути. Приручник о осам класичних борбених формација каже: „Претворите позадину у фронт, а фронт у позадину; имајте четири главе и осам репова. Нека вам глава буде на било којем месту, и кад непријатељ продре међу вас, можете својој средишњици притећи у помоћ и главом и репом."  Може се поставити питање да ли се јединице могу оспособити да реагују брзо попут змије? Наравно да могу. Чак и они који се међусобно не подносе, помоћи ће једни другима ако се нађу у заједничкој опасности.  До овога долази стицајем околности.  Стога се не треба поуздати само у привезане коње и укопане двоколице.  Коњи се привезују да би се спречило померање линије сукоба, двоколице се укопавају да би возила мировала. Међутим, чак ни ово није довољна гаранција и узданица. Неопходно је прилагодити се променама, довести војнике у смртну опасност тако да се боре сами од себе и помажу један другоме као брат брату – то је пут ка избављењу и сигурној победи.  Утврђивање важећег стандарда храбрости је тао организације. Успех ударних и маневарских трупа зависи од конфигурације терена.  Ако имате повољну конфигурацију терена, можете победити противника чак и уз помоћ маневарских, нејаких трупа – да и не говоримо о ударним, јаким трупама. Конфигурација земљишта је та која нам омогућава да на прави начин употребимо и јаке и нејаке трупе.  Стога они који су вични ратовању успостављају добру сарадњу унутар групе, тако да командовање групом бива исто што и командовање појединцима који немају други избор.Генерал мора бити смирен и загонетан, праведан и уздржан.  Он смирено планира и добро крије своје планове тако да их нико не може открити. Он поступа праведно и уздржано тако да му нико не може ништа замерити. Он својим војницима не открива своје намере и планове.Он мења своје методе и планове да други не би знали шта он, у ствари, ради. Мења места свога логоровања, креће се заобилазним путевима и тако заварава траг.  Победићете ако од других сакријете своје праве намере. Велики Мудрац с Беле планине је рекао: „Обмани се у рату не прибегава само због тога да бисте заварали свога непријатеља, већ да бисте заварали и властиту војску и навели је да вас следи без питања."  Када војсковођа одреди циљ, он бива попут онога човека који се попне високо и потом одбаци лестве. Када војсковођа одведе своју војску дубоко у непријатељску територију, он из ње ослобађа скривену снагу. Он спаљује своје чамце и разбија своје лонце, тера своје војнике напред као стадо оваца, не говорећи им куда их води.Задатак генерала је да сакупи војску и доведе је у ситуацију која је опасна по живот. Он мора проучити начине прилагођавања различитим типовима земљишта, предности сабијања и ширења трупа, законитости емотивног реаговања и утицаја средине.  Под добрим и лошим странама сабијања и ширења трупа подразумева се да људи обично мењају своје расположење у зависности од конфигурације терена.  Основно је правило да војска која продре дубоко у територију непријатеља обједињује своје редове, док војска која тек пређе границу непријатељске земље лако пада у расуло. Када у ратном походу пређете границу непријатељске земље, налазите се на граничном подручју. Када је земљиште на којем се налазите приступачно са свих страна, то је отворено подручје. Када уђете дубоко у територију непријатеља, то је тешко земљиште. Када зађете плитко у непријатељску земљу, налазите се на лаком земљишту. Када не постоји могућност повлачења а пред вама су уски теснаци, налазите се на затвореном земљишту. Када су вам сви путеви затворени, налазите се на смртоносном земљишту.Ја бих на раштрканом земљишту ујединио трупе. На лаком земљишту бих одржавао везу међу јединицама. На кључном терену бих убрзао њихово кретање. На раскршћима бих водио рачуна о одбрани. На отвореном терену бих ступио у чврсте савезе. На тешком терену бих обезбедио непрекидни доток снабдевања. На исцрпљујућем земљишту бих их терао да што брже иду напред. На затвореном земљишту блокирао бих пролазе. На смртоносном земљишту рекао бих им да нема наде у спас.Према томе, психологија војника је таква да се бране кад су опкољени, да се боре ако се борба не може избећи и да слушају наређења у екстремним ситуацијама.  Тек кад их непријатељ опколи, војници показују спремност да се бране и боре за победу. Када се нађу у безизлазној ситуацији, они се сложно бране.  Стога они који не познају планове својих суседа, не могу правовремено ступити у савезе. Они који не познају одлике терена, не могу водити своје трупе. Они који не користе помоћ локалних водича, не могу искористити предности земљишта. Способни генерали морају добро познавати све ове услове.Када војска коју предводе способни генерали нападне јаку државу, она спречава непријатеља да окупи своје снаге. Она својом силом надвладава противника и спречава његове савезнике да му прискоче у помоћ.  Ако сте способни да откријете планове свога непријатеља, искористите предности које вам пружа терен и противника доведете у безизлазну ситуацију, чак ни снажна држава неће моћи окупити довољно велику војску да би вас зауставила. Према томе, ако не иступате против савезника нити идете у прилог развоју туђе моћи, већ водите рачуна само о томе како да сами задобијете што већи утицај, застрашујући своје противнике, можете да заузмете непријатељске градове и поразите непријатеља.Делите награде мимо уобичајених правила, издајте наређења која још нисте издавали.  Делите награде према заслузи, а не на основу већ донетих правила. Износите своја предвиђања тек пошто добро осмотрите непријатеља, не руководећи се неким устаљеним системом.  Нека ваша војска буде попут једног човека. Дајте вашим војницима конкретне задатке и не држите им говоре. Предочите им предности, али им не окривајте могуће опасности.  Поведите их у борбу не говорећи им о својој стратегији. Реците им оно што је за њих повољно, а прећутите могуће опасности. Ако се истина сазна, ваша стратегија ће доживети неуспех. Ако је војска забринута, у њене редове ће се увући неодлучност и страх.  Суочите их с потпуном пропашћу и они ће преживети; доведите их на смртоносно земљиште и они ће остати живи. У таквим околностима војници су способни да претворе пораз у победу.У рату морате убедити непријатеља како идете наруку његовим плановима. Ако концентришете своје снаге против непријатеља, можете убити њиховог војсковођу и с удаљености од хиљаду километара. На овај начин успешно ћете остварити свој циљ.  Прво испуните њихова очекивања, а потом им побијте војсковође – тако ћете успешно постићи свој циљ.  На дан објаве рата, затворите границе, прогласите све пасоше неважећима и не примајте изасланике.Од војне команде захтева се највећа могућа озбиљност.  У припремној фази под озбиљношћу се подразумева да војна команда своје планове мора држати у строгој тајности.  Када противник открије своје рупе, нападните без оклевања. Заузмите први оно до чега је њему стало, и вешто предухитрите његове намере. Одржавајте дисциплину и прилагодите се непријатељу да бисте осигурали победу у рату. Зато у почетку морате бити стидљиви као девојке да би вам непријатељ показао своје слабости, а потом кренути брже од зеца тако да вам противник не може одолети.  XИИНАПАД ВАТРОМ  Постоји пет начина напада ватром: спаљивање људства, спаљивање залиха, спаљивање опреме, спаљивање складишта и спаљивање запаљивим пројектилима.За напад ватром морају постојати одговарајући услови и одређена средства. Погодни услови за подметање пожара су када је време топло и суво и дува јак ветар.Приликом напада ватром најважније је искористити пометњу која настаје у таквим ситуацијама. Кад подметнете пожар унутар непријатељског логора, одмах дејствујте и споља. Ако приликом избијања пожара непријатељски војници остану присебни, сачекајте – нипошто не крећите у напад. Када се пожар распламса, крените у напад ако је то изводљиво, а ако није, сачекајте.  Пожар се обично подмеће да би се изазвала пометња у непријатељским редовима и тако створила могућност за напад.  Када можете подметнути пожар и изван логора, не морате чекати повољну прилику да га подметнете изнутра – подметните пожар када вама то одговара.Ако се пожар шири у правцу дувања ветра, не нападајте уз ветар.  Није добро нападати у правцу из којег долази ватра, јер се непријатељ у таквим околностима бори до последњег човека.  Ако ветар дува током дана, стишава се током ноћи.  Ветар који дува дању не дува ноћу, а ветар који дува ноћу не дува дању.  Војска мора знати који од пет напада ватром може да се изведе у одређеној ситуацији, и да се тога зналачки придржава.  Није довољно само знати како се непријатељ напада ватром, мора се познавати и начин одбране од напада ватром.  Дакле, онај ко напада уз помоћ ватре је интелигентан, а онај ко напада уз помоћ воде је јак. Вода може непријатеља раздвојити, али му не може уништити залихе и средства.  Водом можете расцепкати редове непријатељске војске, тако да она буде раздељена по мањим групама и слаба, а ви на окупу и јаки.  Добити битку или успешно освојити неко непријатељско упориште а не наградити оне који су за то заслужни, води лошој срећи и знак је ускогрудости. Стога се каже да просвећени владари цене заслугу, а добри генерали је награђују. Они не окупљају војску без добрих изгледа за победу, не крећу у рат ако то не иде у прилог њиховој држави, не боре се ако нису угрожени.  Оружана борба има лош предзнак. Рат је пун опасности. Потпун пораз мора се спречити по сваку цену. Војску не треба мобилисати ако за то не постоји довољно добар разлог – рату се прибегава само у крајњој нужди.  Владар не сме покренути своју војску из пуког гнева, а генерали се не смеју упуштати у борбу само због тога што су кивни. Борите се само када је то у вашем интересу, а ако није, одустаните. Гнев и кивност ће проћи, али уништена држава се не може обновити и мртви не могу васкрснути. Стога ће просвећени владар бити опрезан, а добар генерал ће умети да се суздржи. На овај начин држава ће бити безбедна, а војска сачувана. XИИИО ШПИЈУНИМА  Када се покрене велика војска и рат одужи унедоглед, држава ће осиромашити а народ ће бити исцрпљен. Није човечан онај ко се прво не обавести о стању прилика у непријатељској војсци и ко своје обавештајце добро не награди. Такви генерали нису способни да воде војску и служе својој држави. Они се не одликују особинама које су потребне да би се остварила победа. Паметан владар и мудар генерал побеђују уз помоћ ваљане обавештености и доброг предвиђања.Предвиђање није дар који долази с неба нити на основу ранијих примера или путем прорачуна. Предвиђање се изводи на основу података до којих долазе они који добро познају прилике непријатеља.Постоји пет врста шпијуна: локални шпијуни, унутрашњи шпијуни, преобраћени шпијуни, жртвовани шпијуни и преживели шпијуни. Када свих тих пет врста шпијуна раде истовремено, нико им не може ући у траг – овакав метод је генијалан и од непроцењиве користи за свакога владара.Локални шпијуни се врбују из редова домаћег становништва. Унутрашњи шпијуни се врбују из редова непријетељевих службених лица. Преобраћени шпијуни се врбују међу непријатељским шпијунима. Жрвовани шпијуни су они којима дајемо нетачне податке да бисмо завели непријатељске шпијуне. Преживели шпијуни су они који се врате с подацима.  Међу службеницима непријатељске државе постоје они који се могу поткупити тајним каналима да би се од њих добила обавештења о стварним приликама у њиховој земљи и плановима који су уперени против вас. Они такође могу послужити за стварање неслоге и раздора у непријатељским редовима.  Стога у војсци шпијуни уживају највеће поверење, бивају најиздашније награђени и њихов идентитет се чува у најстрожој тајности.  Незадовољни шпијуни могу прећи на страну непријатеља.  Да би вам шпијуни били од користи, морате се према њима опходити мудро и паметно, хумано, праведно и истанчано. Ово је врло важно, јер шпијуни могу бити од помоћи у свакој ситуацији.  Сваки проблем, да би се решио, захтева одговарајуће предзнање.  Ако се неки тајни план прочује унапред, треба погубити и шпијуна и оне којима је он о томе говорио.Кад год намеравате да нападнете неку војску, заузмете неки град или убијете неку особу, морате прво дознати имена противничких генерала, њихових ађутаната и официра, чувара капија и личних одаја. Ово морате дати у задатак својим шпијунима.  Кад год се спремате за напад или борбу, морате прво дознати какве су способности оних који служе непријатељу, па се сходно томе можете и поставити према њима.  Морате открити непријатељске шпијуне, поткупити их и придобити на своју страну, тако да од њих направите преобраћене шпијуне. На тај начин доћи ћете и до потребних информација о томе кога да врбујете као локалног и унутрашњег шпијуна. Локални и унутрашњи шпијуни ће вам помоћи да убаците жртвене шпијуне с лажним подацима. Све ово ће омогућити преживелим шпијунима да успешно обаве своје задатке.Неопходно је да владар у потпуности буде упознат с радом свих пет врста шпијуна, а то може једино преко преобраћених шпијуна. Стога се с преобраћеним шпијунима мора лепо поступати.Дакле, само изузетан владар и мудар генерал, који умеју да употребе најинтелигентније људе као шпијуне, могу остварити велике успехе. Шпијунажа је незаобилазни део ратовања, и сваки потез војске заснива се на њој.  Војска не може успешно ратовати без познавања стварних прилика у којима се налази непријатељ, а до података о овим приликама може се доћи само преко шпијуна