ТОПЛИЧАНИ, ЧЕЛИЧНИ МОМЦИ, ОСНИВАЧИ КРАЉЕВЕ ГАРДЕ, ВИТЕЗИ У ЧИЈУ ЧАСТ ЈЕ НАПИСАН-МАРШ НА ДРИНУ

У току ослободилачких ратова 1912-18. године, Србија је мобилисала око 100 пешадијских, коњичких и артиљеријских пукова. Све ове ратне јединице су храбро и пожртвовано, уз велике губитке, извршиле своју патриотску дужност према отаџбини.


Међутим, само је један пук, због легендарне храбрости, као најбољи пук србске војске добио почасни назив "Гвоздени пук", био је то 2. пешадијски пук "Књаз Михаило" првог позива Моравске дивизије, који је мобилисан од људства са подручја прокупачке окружне пуковске команде. Сачињавали су га војни обвезници од 21. до 31. године живота, који су учествовали у свим ратовима које је србска војска водила од септембра 1912. све до средине децембра 1918.

У рат и вечну славу пук је кренуо 24. септембра 1912. Како кажу историјски подаци, који се чувају у архиву у Прокупљу, био је то дан када се пола Топлице слегло да испрати своју дику и понос, свој 2. пешадијски пук Моравске дивизије првог позива "Књаз Михаило". Очеви и мајке, младе снаше са бебама у рукама, сестре и веренице, све се то слегло преко реке Топлице. Постројен пук, после кратког говора команданта, уз звуке пуковског марша "Дрино водо хладна" кренуо је према Марковом камену низ Топлицу ка Куманову. Цвет Топличана отишао је на пут са којег се већина неће вратити. Отишли су у рат, у историју и вечну славу.



Укупни губици овог пука у ратовима од 1912. до 1918. године износе приблизно: погинулих 32 официра, 1.239 војника и подофицира; рањених 148 официра, 6.492 војника и подофицира. Ово су губици само од непријатељских метака у борби. У ове бројеве нису урачунати губици од болести, нарочито од колере 1913. и тифуса 1915. године, јер никад нису ни утврђени.



Тешко, кажу стари Топличани, да је постојала кућа у Топлици која за потребе Другог гвозденог пука није дала војника, неке су дале и два, а неке и више за потребе краља и отаџбине.


Да успомена на те славне дане живи међу Топличанима и данас, говори податак да је галерија Народног музеја Топлице у Прокупљу била мала прими све оне који су желели да присуствују отварању изложбе, посвећене ”Витезовима Карађорђеве звезде са мачевима из Топлице”. Оно чиме се Топличани поносе је сазнање да је ковчег са посмртним остацима краља Петра Првог Карађорђевица, од 100 пуковских застава колико их је било у србској војсци, био прекривен управо заставом Другог гвозденог пука. Ратна застава Другог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива "Књаз Михаило", била је најодликованија застава у србској војсци. Пуковској застави припала су одликовања: Карађорђева звезда са мачевима ИИ реда, Карађорђева звезда са мачевима ИИИ реда, Карађорђева звезда са мачевима ИВ реда, Орден Белог орла ИИИ реда, Златна медаља за храброст и Француски ратни крст са палмом.



Како су истакли аутори ове излозбе мр Радоје Костић и Петко Марјановиц, виши кустос историчар, запослен у Народном музеју Топлице у Прокупљу, после вишегодисњег прикупљања података о самом Гвозденом пуку и његовом ратном путу, "циљ нам је био да истакнемо све носиоце највиших одликовања које је Краљевина Србија уручила за разна јуначка дела припадницима овог пука". Од 134 висока одликовања којима је краљ Петар одликовао официре, подофицире и војнике овог пука, успели смо, каже Марјановиц, да за 111 одликованих, захваљујући породицама које чувају успомене и музејима из Ниша, Београда, па и шире, прикупимо слике и биографије.

Оно сто треба нагласити, посебно кад је у питању Други гвоздени пук, како га Топличани из милоште зову, у току Првог балканског, Другог балканског и Првог светског рата у борбеним акцијама пука уцествовало је око 19.000 бораца.

Други гвоздени пук је учествовао у свим познатим биткама: у Првом балканском рату у Кумановској, Прилепској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. године у борбама овог пука са Бугарима погинуло је 50 одсто војника, командант пука, сви команданти батаљона и сви командири чета. Од овог рата, овај пук почиње да се назива "Гвоздени". Прославио се у Брегалничкој бици, кад је у најкритичнијем тренутку, 18. јуна 1913. године, пук задобио бесмртну славу чувеним јуришом на коту 650, када је пробијен бугарски фронт и решена битка на Брегалници.


У Првом светском рату 1914. године Други гвоздени пук учествовао је у Церској бици, и то у самом њеном центру, на Текеришу. Посебно су забележена јуначка дела припадника Гвозденог пука у Колубарској бици. Видећи како му људство гине, други ратни командант пука, пуковник Миливоје Стојановић Брка, лично је повео пук у нови јуриш и том приликом је Кременица освојена а пуковник Стојановић славно погинуо. У његову част композитор Станислав Биницки је компоновао "Марш на Дрину". Команду над пуком примио је трећи ратни командант, пуковник Димитрије Милић.


Почетком 1915. године, пук је пребачен у Македонију да би ојачао фронт према Бугарској. Посебно признање краљ Петар Први Карађорђевић уручио је пуку, због храброг држања при повлачењу војске преко Албаније. Пук је последњи напустио србску територију и кренуо преко албанских беспућа.


После опоравка на Крфу, и краће обуке, 18. јула 1916. године пук је изашао на фронт. Пук се посебно истакао за време Горничевске битке, када је у центру србског борбеног распореда, заузео село Горничево и отпочео гоњење разбијеног непријатеља. Само 25 септембра 1916. године овај пук је заробио пет бугарских официра и 804 војника и подофицира, запленио четири топа, седам митраљеза, 600 пушака итд.


У овим борбама су се прославиле и једине две зене-добровољци, носиоци Карађорђеве звезде са мачевима, које су се бориле у саставу Гвозденог пука, Милунка Савић и Енглескиња Флора Сендс.


Посебну славу пук је стекао освајањем чувене коте 1212, 4. новембра 1916. године, што је омогућиило да се ослободи Битољ.


После пробоја Солунског фронта у којем је активно учествовао, пук се посебно истакао у борбама за ослобођење Ниша октобра 1918. године, Алексинца, Ражња, Параћина, Свилањца, до Гроцке, где је пребачен преко Дунава и преко Панчева кренуо на Бечкерек, данашњи Зрењанин. После Бечкерека, пук је 7. новембра 1918. ослободио Кикинду. Средином децембра 1918. године повучен је из Војводине у Београд.


Пук је све до 5. маја 1920. задржан у Београду као гардијска јединица, обезбеђујући Двор, Народну скупштину и министарства. Тек када је формирана гарда, пук је демобилисан и малобројни преживели ратници, који су септембра 1912. године кренули из Прокупља у ратове, коначно су се вратили у родни крај, попаљен и опустошен од бугарске окупације.


Орден Карађорђеве звезде са мачевима је највеће ратно одликовање Краљевине Србије. Установљен је Законом о одличју који је Краљ Петар И Карађорђевиц потписао 1. јануара 1904. године у Тополи.

Овим законом се установљавало одликовање Карађорђева звезда којим се одликују појединци за "признање и одликовање заслуга стечених за Краља и Отаџбину како у миру тако и у рату".

За заслуге у миру додељивала се Карађорђева звезда а за заслуге у рату
Карађорђева звезда са мачевима, што је било регулисано чланом 3. поменутог закона.

Ево имена и краћих биографија неких, од 134 награђених Карађорђевом звездом са мачевима...

Димитрије Барбуловић: У балканским ратовима одликован је Златном медаљом за храброст, а на Солунском фронту официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима ИВ реда. Борио се у Моравској дивизији другог позива и био познат у војсци као "капетан на квадрат". Био је командир 2. цете 2. батаљона 2. пука Моравске дивизије и као храбар и поуздан официр добио је задатак да са својом четом, коју су чинили ратници из Топлице, преко Албаније спроведе државну благајну, што је са успехом и без губитака учинио.

Видовић (Петра) Новица: Један је од ретких инжињераца који су добили Карађорђеву звезду са мачевима.

Тодор К. Милићевић: Први топлички генерал, учествовао је у свим ратовима од 1912. до 1918. године. Одликован је за испољену храброст на Солунском фронту, као капетан, официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима 4. реда. Поред официрског ордена, одликован је са још 15 домаћих и страних одликовања, као што су Орден Белог орла 5. степена, Златном и Сребрном медаљом за храброст, Француским ратним крстом са палмом итд.

Јован и Никола Николић: Близнаци наредници из Растовнице, надомак Прокупља. Близнаци су се борили у Гвозденом пуку, али у различитим батаљонима. Отресити и храбри момци су већ после Другог балканског рата постали поднаредници, а после Цера и Колубаре наредници, одликовани медаљама за храброст.

Аврам Ђ. Драгојловић: Пуковник, двоструки носилац. Несумњиво најпознатији ратник у Топлици. Само 118 србских официра одликовано је Карађорђевом звездом са мачевима ИИИ реда. Поред две Карађорђеве звезде ИИИ и ИВ реда, био је одликован бројним другим одликовањима.

Јанаћко (Аксентија) Јовић: Двоструки носилац, из Доње Речице, срез прокупачки. Један од најхрабријих официра србске војске, двоструки витез Карађорђеве звезде, велика и неостварена љубав Енглескиње Флоре Сандес. Два пута теже рањаван. За велико јунаштво у тим биткама први пут је одликован официрским орденом КЗ ИВ реда. Погинуо је у 27. години живота, не стигавши да се због ратова ожени. Поред две Карађорђеве звезде био је одликован и са две златне Облилића медаље за храброст, као и другим србским и савезничким одликовањима.

Љубомир (Стеванов) Којовић, двоструки витез.

Непоновљива браћа Милачићи: Пет синова су послали у рат Захарије и Тодора Милациц, из Беле Воде код Прокупља. Тодору су убили Бугари за време Топличког устанка 1917. године и никада није сазнала за судбину својих синова. Двојица су оставила своје животе у ратовима. Божидар је као поручник у одреду војводе Вука славно пао на Солунском фронту 1916. Братимир је преминуо у Пећи 1919. Обојица су одликовани Карађорђевим звездама са мачевима. Ђорђе се вратио из рата као капетан, са два официрска ордена Карађорђеве звезде са мачевима и касније постао пуковник. Бранислав се вратио као поручник и касније је унапређиван до чина потпуковника. Душан се вратио као резервни официр, са титулом доктора наука стеченом у Француској и постао један од водећих интектуалаца у Србији. Петорица младића су у Белу Воду донели четири Карађорђеве звезде са мачевима. Остала ратна одликовања никада нико није ни пребројао. Били су и остали понос своје фамилије, Топлице и Србије.

Браћа Новичићи: Јован и Милош, синови Вукашинови, из Дегрмена, двоструки носиоци.

Филип и Гаја (Стојана) Стојановић: Двоструки носиоци Карађорђеве звезде са мачевима.

Од почетка мобилизације за вођење рата против Турске, коју је краљ Петар објавио указом од 17. септембра 1912. године (по старом календару) у 17 часова, за само четири дана, колико је трајала мобилизација, Прокупље је врило као у котлу.

У Прокупљу су од 20. до 24. септембра 1912. (по новом календару од 3. до 7 октобра) мобилисане следеће јединице:

- Други пешадијски пук првог позива - 4.700 војника
- Други пешадијски пук другог позива - 4.095 војника
- Други пешадијски пук трецег позива - 3.559 војника
- Други прекобројни пук првог позива - 4.600 војника
- Први батаљон за Шести прекобројни пук - 1.000 војника
- Четири допунска батаљона - 2.024 војника
Укупно - 19.978 војника.

Данас, ветерани (мобилсани или добровољци током одбране од агресије НАТО-а 1999. године) из више од 30 општина јужне и источне Србије формирали су у Крушевцу иницијативни одбор новог удружења учесника рата на Косову које ће носити назив "Гвоздени пук".

НЕКАДА СМО ИМАЛИ ЗАКОН И ПРАВДУ, ДАНАС САМО КРИВДУ

У надметању Енглеза са другим народима, Енглези се одма хватају за Магном картом либертате из XИИИ века, написано на латинском на једном свитку пергамента, незнајући да је -ЗАКОНОПРАВИЛО- СВЕТОГА САВЕ старије од тог њиховог папирчића и да има 750 страна.


ЗАКОНОПРАВИЛО, регулише живот човека, обухвата наследно и комплетно породично право. Овакав законски споменик у то време није имао ниједан од данас цивилизованих европских народа, осим поменутог једностраничног из 1215. године, званог магна-мања карта.


ЗАКОНОПРАВИЛО је писано на богатом српском језику, а оно сто је најинтересантније је одредбама о социјалној правди, која штити интересе појединца а не државе: ".. те нико нипошто да не брине само о себи, него и о ближњем, и нико да нема ништа више од другог: ни богатас од сиромаха, ни господар од слуге, ни кнез од онога којим влада, ни цар од војника, ни премудри од неученог..."


Законик првних, обичајних и моралних начела из 2600 г. п.н.е. између осталог каже:
"учини човеку да се подигне, кору хлеба безбрижно да поједе"
"да буде закон, путнику подај да једе, да леже, немој спречити боравак избеглица да се спасе"
"куће за немоћне да су опремљене, тако исто прикладне за највећу олују"
"утукнути сваком, да се овђе, људима нуди склониште, да се одморе"
текст је исписан стрим србским писмом србицом, дешифровао Билбија
законик обрађује..
-управљање државом,
-хуманитарне дужности државе,
-слобода занимања и рада,
-обичајни закони,
-избор и особине вође,
-дужности бораца,
-о непријатељу и његовом чињењу,
-мудре изреке и савети,
-савети предака пољоделцима,
-савети копачима златне руде,
-лекарски савети,
-кривична дела, поступак и казне,
-васпитање деце,
-о храни и њеној припреми и како се хранити,
-уклесано треба читати, памтити, вршити.
као што се види из наведеног закон обрађује исте теме као и средњи србски економски систем(практикован скоро до седамдесетих у Срба) ..



законик првних, обичајних и моралних начела из 2600 г. п.н.е. измеду осталог каже и:


"о управљању овђе међама-границама државе завјет ту створи ти, ослањати се на стотине бораца, ови се нужно требају"
држава има задатак позивати на оружану узбуну кроз цијели живот, зла која кебају, она укеба таква зла"


"ко овђе дирне у народ, ко обара обичаје, блати, које шибајте у затвору"


"таки који руше имовину, спречити, чега ради их гонити, те ако се докаже, тога обесити, да ођекне да се зна"


"да огњишта чине, пуна да буду људског рода, кућама стављати преграде, љепо да расте род и накоти се тако"


"никаква свађа да вас увуче у мрежу ђавољу и овде саздано на овом месту што су старије опоруком уписале овако"


"предање је предака, у кући које мушкарац, он господари и тако да остане"


"који се бира, хоће се, позвати га да испитују, свако истраживање да се допуни, тако да буде усвојњив"


"нека одуже мотрити, а све, да ли постује све обичаје, тако исто зарено"


"треба промислити у прилици сваког постављања на почасно место, клицати-извикати-изабрати таке који треба да буду људи"


"да јесте домаћин кога годинама познају, вале и траже да он правду примењује"


"Срби ратују овђе за врхове, да спријече икоме они да оду, да надзиру потомке, нека силно жезу те који гледају да их узму"


"у боју издаја, она једе потомке, кроз цијели живот прошлост стрси"


"казните који исмијавају ове младе који су расли у миру, храбро погинуле,отете од војне јединице"


"који су преваром отуђени од отаца, ако их све кроз цијели живот доји зло лагања, пропаст тима дође"


глава 7. о намерама непријатеља..
"жалопојке нарицаће матере Срба, овђе велики бол да оплакују, највиши почина очевима да узму...
мрморење не дају..
наређују мрморења нема, тако забрањују јецање онијех у жалости положених у сандуке земља да их узме које су матере нарицале.."


шеста група правила поменутог законика где се и помиње име Срба и где се истиче да су храбри борци помиње се и неприатељ чије се намере морају пратити и да се са њима мора борити прса у прса...
о погинулим војницима Србима мора да се води рачуна-јер они су дали живот за слободу отаџбине..
говори се о издаји унутар државе, за коју се каже да изједа потомство кроз историју...
држава мора да пази на оне који су дали живот за отаџбину, њихова имена морају остати уклесана као и њихови гробови..
веома важна напомена је и та да нико нема право да исмева младе погинуле војнике..
ветерани морају да уживају своја права која су стекли својом храброшћу, те исто тако недозволити појединцима или групама који нису заслужни за ствар државе да се према ветеранима иживљавају...такве одма обелезити, ПА УБИТИ АКО ЈЕ ТО ПОТРЕБНО-РЂАВИ ТАКВИ ДА БУДУ УБИЈЕНИ-..
ПРОПИСИВАНА ЈЕ И ХУМАНОСТ У РАТУ ПРЕМА ЗАРОБЉЕНОМ НЕПРИЈАТЕЉУ...


који закон шта казете?
упоредите то са данашњим законом и понашањем власти према погинулим војницима и ветеранима.....


у четвртој групи поменутог србског закона из 2600 г пне прописује се неплаћања пореза држави ако се нема од чега платити, нарочито у условима природних непогода..


који хумани закон а не као овај данашњи што душу човеку узима?!


даље стоји да онај који је позајмио има да врати са каматом..
да жене пазе и да се држе обичаја да не би подизале ванбрачну децу.
да мушкарци пазе на ванбрачну везу и ванбрачну децу јер су они кривци..
да се спречи шпекулисање житом приликом жетве..
да се измлевено измери и чува..
да се фекалије уклоне из града како не би довеле до бољке..
тамо де буде преваре да се избрише..


законик правних обичајних и моралних начела из 2600 г. п.н.е.!!!!!!!
законоправило Светог Саве које регулисе такоде социјалну сигурност...!!!
Душанов законик сеже до РГ Веда!!!!!
стварно бре људи, шта се учи на правном факултету Србије?
зашто се троше толика средства и време узалудно?
зашто се преписују туђи закони који прописују дискриминацију и неправду а не користе стари србски бољи?
зар не беше да се закони прилагођавају народу, његовој традицији и простору и зашто ово не зна ни један од толиких доктора права у Србији?
зашто смо једина земља која предаје своје грађане другим а знамо да је прописано супротно и да свака држава штити своје становнике од насиља друге?
зашто бре, зашто, зашто..?
дође ми да их са све дипломама запалим у центру главног града!