Држављани се делеу три групе:
1.) на грађане државе;
2.) на држављане(поданике) ; и
3.) на странце.
Рођењем се начелно задобија само држављанство. Држављанство као такво не даје још и право за руковођење јавним институцијама такође ни за политичко деловање у смислу учешћа на изборима
како у активном тако и у пасивном погледу.
Млади држављанин србске националности је обавезан да се школује онако како је то прописано.
Тиме он подлеже образовању и васпитању који од њега формирају једног национално свесног припадника свог народа. Он касније мора да удовољи од стране државе и прописаним даљим телесним вежбама и ступа најзад
и у војску. Обука у војсци је општа обука, мора да обухвати сваког појединог Србина и да га обучи за
оно употребно подручје, које одговара његовим телесним и духовним способностима. Беспрекорно
здравом младом човеку се потом по испуњењу његове војне обавезе додељује на најсвечанији начин
право државног грађанства. То је најдрагоценији документ за цео његов овоземаљски живот. Тиме он
добија сва права грађанина државе и учествује у свим предностима исте.
Држава мора да разграничи између оних који су као припадници њеног народа узори и носиоци њеног
битисања и њене величине, од оних, који само као "завређујући" елементи прихватају боравак у једној
држави. Издавање државнограђанског документа мора се повезати са заклетвом за
припадност народу и држави. У том документу мора да буде она веза која премошћује све иначе могуће
раздоре и која чврстом нити повезује све припаднике једног народа. Мора да буде већа част бити чистач улице као грађанин Србије, него као краљ у једној туђој држави. Грађанин државе је у односу на странца привилегован. Он је Господин Србин. Ово више достојанство такође и обавезује.
Нечастан и бескарактеран човек, обични злочинац, издајник отаџбине итд. може у свако доба да изгуби
ову почаст. Тиме он поново постаје држављанин, дакле само поданик. Србска девојка је држављанка
(поданик) и тек својом удајом постаје грађанка. Ипак се може женским србским поданицима које су у
радном односу доделити грађанско право;)
понедељак, 11. април 2011.
недеља, 10. април 2011.
СРБСКА КУЋА, НЕКАД И САД
Србска кућа је колевка израсла у природи, чардаци и конаци као посебни објекти за пријатељске сусрете, самовање, медитацију, са великом стрејом, најстабилнијим кровом на четири воде-ослоњен на четири пирамиде, унутрашњи простор са уграђеним долапом-плакаром(има и оних који се вешају на зид), трем и отвореност ка дворишној ботаничкој башти..
У таквој кући је било пуно чаљади и морало је да буде хране за 365 дана у години, а наравно и за сваког госта који дође.... од 5 000 биљака којима се човек хранио у не тако далекој прошлости, данас 90 одсто исхране почива на само три биљке: пшеници, кукурузу и пиринчу....
НЕ ЗНАМ КОЛИКО СТЕ И ГДЕ ПУТОВАЛИ, АЛИ АКО СТЕ ПО СРБИЈИ ОНДА СУ МОРАЛЕ ДА ВАМ УПАДНУ У ОЧИ НЕОМАЛТЕРИСАНЕ КУЋЕ, БЕЗ ПРОЗОРА НА СПРАТУ, НЕУРЕЂЕНА ДВОРИШТА...НИЈЕ МИ ЈАСНО ДА НЕКО СКРКА ТОЛИКЕ ПАРЕ У БЕТОН, ГВОЖЂЕ, ЦИГЛУ, ДИЖЕ НЕКИ ЧАРДАК И НИКАД ГА НЕ ЗАВРШИ, А МОГАО ЈЕ МАЊЕ И ДА БУДЕ ЛЕПШЕ..
ИМА И ЈЕДНЕ ДРУГЕ СЛИКЕ....ВЕЛИКА КУЋА, ОМАЛТЕРИСАНА, НИЈЕ ФАРБАНА, СОБА КОЛИКО ОЋЕШ, АЛИ ВЛАСНИК СЕ СЧУЋУРИО У ЈЕДНОЈ НА ПРИЗЕМЉУ И ТУ МУ ЈЕ СВЕ, ОСИМ КЛОЗЕТА, СПАВАЊЕ, РУЧАВАЊЕ, СПРЕМАЊЕ ХРАНЕ И ПРИМАЊЕ ГОСТИЈУ...АЛИ ВЕСЕЛНИК НЕ БИРА ПРИЛИКУ ДА ГОСТУ ПОКАЖЕ СВЕ СОБЕ И ШТА ЈЕ ПЛАНИРАНО ДА БУДЕ У ЊИМА...ИМА ЛИ ОВА СИТУАЦИЈА ВЕЗЕ СА МОЗГОМ?
ИМА И ЗАВРШЕНИХ, КИТЊАСТЕ СУ, СВАШТА МОЖЕ ДА СЕ ВИДИ НА ЊИМА, БЕЗВЕЗНО, УГЛАВНОМ ПРАЗНЕ, ПРИПАДАЈУ НЕКИМ НЕСРЕЋНИЦИМА ИЗ ДИЈАСПОРЕ...ИМА И КУЋА НОВОКОМПОНОВАНИХ БИЗНИСМЕНА-ОВО СУ ВЕЋ МАГАЦИНИ НЕУКУСА, А ВЛАСНИЦИ КАДА ИХ ЧОВЕК ВИДИ КАОКО ЗЕВАЈУ ПОМИСЛИО БИ ДА ЗНАЈУ СТО ЈЕЗИКА, НАЖАЛОСТ НЕ ЗНАЈУ НИ ЈЕДАН, ПА НИ МАТЕРЊИ....
ПОРЕД ОВИХ ПРИМЕРА ИМАМО ЈЕДНУ МНОГУ РУЖНУ СЛИКУ У СРБИЈИ ГДЕ СЕ ВИДЕ ИЗУЗЕТНО ЛЕПИ ПРИМЕРЦИ СРБСКИХ СТАРИХ КУЋА РУИНА...ДА СУ ОВИ ЈАДНИЦИ КОЈИ СУ ПОЧЕЛИ ОВЕ ЧАРДАКЕ НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ, КОКО И ОВИ ПОМОДАРИ, ОБНОВИЛИ ЈЕДНУ ЕТНО, ИМАЛИ БИ КВАЛИТЕТНИЈИ СТАМБЕНИ ПРОСТОР КОЈИ ЈЕ СРАСТАО СА ОКОЛИШЕ, ДАКЛЕМ И ВЕЛИКИ ПАРК, АЛИ, ЈЕБИГА, ТЕШКА ЈЕ ГЛУПОСТ БОЉКА, А МОЈИ СРБИ СЕ ТАКМИЧЕ КО ЋЕ ВЕЋА БУДАЛА ДА БУДЕ...
У КУЋИ КЊИШКОГ МОЉЦА, КЊИЖУРИНА НА СВЕ СТРАНЕ, НА НЕКИМА КИЛО ПРАШИНЕ, СВЕ ЗНА, АЛИ ЗАБОРАВИО СВОЈЕ ИМЕ...
КОД СЛИКАРА, ШТАФЕЛАЈ, ПАЛЕТА, БОЈЕ НА СВЕ СТРАНЕ, ФЛЕКЕ ПО ЗИДОВИМА, ФЛАША ДО ДНА ИСПИЈЕНА, ЖЕНСКЕ ГАЋИЦЕ ЗАБОРАВЉЕНЕ..
КОД РАТНИКА, У КУЋИ СВЕ НА СВОМ МЕСТУ, ЗА МОЛИТВУ, ЗА ОРУЖЈЕ, СВЕ ЦАКУМ ПАКУМ, СВАКА МИСАО НА МЕСТУ...
КОД МУДРАЦА....У КУЋИ МИНИМАЛИЗАМ, У ГЛАВИ БИСТРИНА..
уђеш код комуњаре у кућу све нека класика, покрадена, од намештаја, мало подрпан штоф..уђеш код новокомпонованих србских смрдова новирококо, све бељшти од позлате...уђеш ли код србина, све цакум пакум, минимализам, бато и секо;)
И ТАКО ТО, АКО НИСИ ЛЕП У ДВАДЕСЕТ, ПАМЕТАН У ТРИДЕСЕТ, МАТЕРИЈАЛНО СИГУРАН У ЧЕТРЕДЕСЕТ, МОЖЕШ СЛОБОДНО ДА СЕ БЕСИШ, ИЛИ УПУЦАШ...
У таквој кући је било пуно чаљади и морало је да буде хране за 365 дана у години, а наравно и за сваког госта који дође.... од 5 000 биљака којима се човек хранио у не тако далекој прошлости, данас 90 одсто исхране почива на само три биљке: пшеници, кукурузу и пиринчу....
НЕ ЗНАМ КОЛИКО СТЕ И ГДЕ ПУТОВАЛИ, АЛИ АКО СТЕ ПО СРБИЈИ ОНДА СУ МОРАЛЕ ДА ВАМ УПАДНУ У ОЧИ НЕОМАЛТЕРИСАНЕ КУЋЕ, БЕЗ ПРОЗОРА НА СПРАТУ, НЕУРЕЂЕНА ДВОРИШТА...НИЈЕ МИ ЈАСНО ДА НЕКО СКРКА ТОЛИКЕ ПАРЕ У БЕТОН, ГВОЖЂЕ, ЦИГЛУ, ДИЖЕ НЕКИ ЧАРДАК И НИКАД ГА НЕ ЗАВРШИ, А МОГАО ЈЕ МАЊЕ И ДА БУДЕ ЛЕПШЕ..
ИМА И ЈЕДНЕ ДРУГЕ СЛИКЕ....ВЕЛИКА КУЋА, ОМАЛТЕРИСАНА, НИЈЕ ФАРБАНА, СОБА КОЛИКО ОЋЕШ, АЛИ ВЛАСНИК СЕ СЧУЋУРИО У ЈЕДНОЈ НА ПРИЗЕМЉУ И ТУ МУ ЈЕ СВЕ, ОСИМ КЛОЗЕТА, СПАВАЊЕ, РУЧАВАЊЕ, СПРЕМАЊЕ ХРАНЕ И ПРИМАЊЕ ГОСТИЈУ...АЛИ ВЕСЕЛНИК НЕ БИРА ПРИЛИКУ ДА ГОСТУ ПОКАЖЕ СВЕ СОБЕ И ШТА ЈЕ ПЛАНИРАНО ДА БУДЕ У ЊИМА...ИМА ЛИ ОВА СИТУАЦИЈА ВЕЗЕ СА МОЗГОМ?
ИМА И ЗАВРШЕНИХ, КИТЊАСТЕ СУ, СВАШТА МОЖЕ ДА СЕ ВИДИ НА ЊИМА, БЕЗВЕЗНО, УГЛАВНОМ ПРАЗНЕ, ПРИПАДАЈУ НЕКИМ НЕСРЕЋНИЦИМА ИЗ ДИЈАСПОРЕ...ИМА И КУЋА НОВОКОМПОНОВАНИХ БИЗНИСМЕНА-ОВО СУ ВЕЋ МАГАЦИНИ НЕУКУСА, А ВЛАСНИЦИ КАДА ИХ ЧОВЕК ВИДИ КАОКО ЗЕВАЈУ ПОМИСЛИО БИ ДА ЗНАЈУ СТО ЈЕЗИКА, НАЖАЛОСТ НЕ ЗНАЈУ НИ ЈЕДАН, ПА НИ МАТЕРЊИ....
ПОРЕД ОВИХ ПРИМЕРА ИМАМО ЈЕДНУ МНОГУ РУЖНУ СЛИКУ У СРБИЈИ ГДЕ СЕ ВИДЕ ИЗУЗЕТНО ЛЕПИ ПРИМЕРЦИ СРБСКИХ СТАРИХ КУЋА РУИНА...ДА СУ ОВИ ЈАДНИЦИ КОЈИ СУ ПОЧЕЛИ ОВЕ ЧАРДАКЕ НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ, КОКО И ОВИ ПОМОДАРИ, ОБНОВИЛИ ЈЕДНУ ЕТНО, ИМАЛИ БИ КВАЛИТЕТНИЈИ СТАМБЕНИ ПРОСТОР КОЈИ ЈЕ СРАСТАО СА ОКОЛИШЕ, ДАКЛЕМ И ВЕЛИКИ ПАРК, АЛИ, ЈЕБИГА, ТЕШКА ЈЕ ГЛУПОСТ БОЉКА, А МОЈИ СРБИ СЕ ТАКМИЧЕ КО ЋЕ ВЕЋА БУДАЛА ДА БУДЕ...
У КУЋИ КЊИШКОГ МОЉЦА, КЊИЖУРИНА НА СВЕ СТРАНЕ, НА НЕКИМА КИЛО ПРАШИНЕ, СВЕ ЗНА, АЛИ ЗАБОРАВИО СВОЈЕ ИМЕ...
КОД СЛИКАРА, ШТАФЕЛАЈ, ПАЛЕТА, БОЈЕ НА СВЕ СТРАНЕ, ФЛЕКЕ ПО ЗИДОВИМА, ФЛАША ДО ДНА ИСПИЈЕНА, ЖЕНСКЕ ГАЋИЦЕ ЗАБОРАВЉЕНЕ..
КОД РАТНИКА, У КУЋИ СВЕ НА СВОМ МЕСТУ, ЗА МОЛИТВУ, ЗА ОРУЖЈЕ, СВЕ ЦАКУМ ПАКУМ, СВАКА МИСАО НА МЕСТУ...
КОД МУДРАЦА....У КУЋИ МИНИМАЛИЗАМ, У ГЛАВИ БИСТРИНА..
уђеш код комуњаре у кућу све нека класика, покрадена, од намештаја, мало подрпан штоф..уђеш код новокомпонованих србских смрдова новирококо, све бељшти од позлате...уђеш ли код србина, све цакум пакум, минимализам, бато и секо;)
И ТАКО ТО, АКО НИСИ ЛЕП У ДВАДЕСЕТ, ПАМЕТАН У ТРИДЕСЕТ, МАТЕРИЈАЛНО СИГУРАН У ЧЕТРЕДЕСЕТ, МОЖЕШ СЛОБОДНО ДА СЕ БЕСИШ, ИЛИ УПУЦАШ...
ИЛ СЕ СКЛОНИ, ИЛ МИ СЕ ПОКЛОНИ!
Клањам се, Екселенцијо!
- Моја је титула виша -- упозори сам га
- Височанство? -- промуца портир
- Још виша -- рекох
- Величанство? - једва изговори портир
- Још више -- хладнокрвно му рекох
Ту већ портир занеми, јер веће титуле није знао
- Ја сам Србин - растумачим му мирно...касније прочитам да је и Тесла имао сличну ситуацију у животу;)
прва ситуација је уобичајена, али друга приликом преласка граница је комична....никада не носим пртљаг са собом, једном приликом у Копенхагену ме зауставе цариници и питају где ми је пртљаг...погледам раднике ситема, насмејем се и велим им да све што имам са собом носим...погледаше се они, па ме питају где је то што носим....насмејах се и рекох им да је све код мене...још се више збунише....нешто се као мешкоље, подигох према њима руку тип, оп стоп па им лепо покажем да је све у мојој глави, мом срцу и између мојих ногу.....е сцена после овога беше баш оно лепа...чувари система се насмејаше, замолише за опрост и пожелеше Нама Србину леп провод у њиховој земљи;)
кад у масу наиђе прави Србин, завлада мук, тајац и страхопоштовање ако затрепере девојацка срца, умукне и шапат, онда је јасно да је то Србин. оданост..срце...храброст..
што се мора то се и може....смрти има ал' пораза нема.. Србин може да изгуби само оно што не може да се купи, част и образ. Србин се не боји смрти, она је његов пратилац, верни саветник, дата околност, навика.
- Моја је титула виша -- упозори сам га
- Височанство? -- промуца портир
- Још виша -- рекох
- Величанство? - једва изговори портир
- Још више -- хладнокрвно му рекох
Ту већ портир занеми, јер веће титуле није знао
- Ја сам Србин - растумачим му мирно...касније прочитам да је и Тесла имао сличну ситуацију у животу;)
прва ситуација је уобичајена, али друга приликом преласка граница је комична....никада не носим пртљаг са собом, једном приликом у Копенхагену ме зауставе цариници и питају где ми је пртљаг...погледам раднике ситема, насмејем се и велим им да све што имам са собом носим...погледаше се они, па ме питају где је то што носим....насмејах се и рекох им да је све код мене...још се више збунише....нешто се као мешкоље, подигох према њима руку тип, оп стоп па им лепо покажем да је све у мојој глави, мом срцу и између мојих ногу.....е сцена после овога беше баш оно лепа...чувари система се насмејаше, замолише за опрост и пожелеше Нама Србину леп провод у њиховој земљи;)
кад у масу наиђе прави Србин, завлада мук, тајац и страхопоштовање ако затрепере девојацка срца, умукне и шапат, онда је јасно да је то Србин. оданост..срце...храброст..
што се мора то се и може....смрти има ал' пораза нема.. Србин може да изгуби само оно што не може да се купи, част и образ. Србин се не боји смрти, она је његов пратилац, верни саветник, дата околност, навика.
СРБИМА КОЈИ СЕ ПЛАШЕ СУТРАШЊЕГ ДАНА
Замислите људе који се плаше сутрашњег дана и све их је страх да ће доћи дан када неће имати шта да једу. Данас гладују да би сутра имали шта да једу; сутра гладују да би прекосутра имали шта да једу, и тако једнако гладују. Ускраћују себи свако уживање које нешто кошта, а срећни су кад сутрашњи дан дочекају с више новца него јучерашњи. у систему у коме живимо потребна нам је нека сума новца, али бити толико опседнут парама, као данас у Србији, је тешка бољка...
бедници не схватају да је ова врста опседнутости опасна и да болесник нема ни теориске шансе да дође до кинте, чак и ако му нешто уђе у шаку, гоља сакрије од себе.....да би истог момента почео да мантра, паре, паре, немам паре, дајј ми паре, гладан сам, болестан сам, дај бог ће ти вратити.... свако може, ако мозга има, да створи основно, али лакше је просити, него руке опљунути.богатство значи имати бистар разум, вруће срце и чисте прсте!
кажу неки-колико пара толико музике, али видео сам људе без пребијене паре да певају ко славуји.
бити парајлија значи имати пуне џепове али не значи имати пуну душу и топло срце..
колико нам пара треба?
у систему, онолико колико се мора да би платили глобу-порез како не би остали без слободе и кошуље.
ван система, ни динар....
ко пред јеврићем на коленима клечи, тај после није у стању да клекне ни пред чим другим....многи се дубље клањају џаку пуном новца, него главама пуним мудрости, тако дођосмо у време редких којима је поштење милије од новца.
данас свако пита само за паре, не за поштење..тако сиромах постаје неваљалац а богат исправан, тако бива поштован ко је недостојан поштовања, тражен ко је недостојан тражења, слављен ко је недостојан славе, то је снага новца.. ви што говорите да се новцем може све постићи у стању сте да за новац све учините..
колико се пријатељства прекинуло због пара?
колико је кумова поломило погачу због пара?
колико се браће посвађало због иметка?
колико се папира потрошило на тужбе због пара?
ратови, буне, побуне, убиства...све због пара.
зато што паре и пријатељство, братство, кумство, љубав, не иду заједно.
ако хоћеш да изгубиш пријатеља позајми му паре, зато не позајмљуј, него када имаш поклони.
на свету због новца небројене патње настају.
мислећи на чулне предмете, особа, везана за њих порађа, од везаности рађа се жеља, од жеље гнев настаје, од гнева настаје пометња, од пометње збрка у памћењу.
уништавањем памћења уништава се свест-душа, разарањем душе човек пропада, нема освешћења за некога распојасаних чула,
нити се са распојасаним чулима уочава суштина....ПАРЕ, ПАРЕ, ПАРЕ, ТЕ ПРОКЛЕТЕ ПАРЕ...КАД ИМАТЕ ДОВОЉНО ДА СЕ НАХРАНИТЕ, ЈУРИТЕ ДА ВИШЕ ЗАРАДИТЕ КАКО БИ ВИШЕ ЈЕЛИ И КУПОВАЛИ НЕКЕ ГЛУПОСТИ....АКО ВАМ СИНЕ ИДЕЈА ВИ УЛАЖЕТЕ У НЕКИ ПОСАО, КАДА СЕ И ТУ НАФАТИРАТЕ, ШТА РАДИТЕ СА ТОЛИКО НОВЦА, КОЈИ ВАМ СТВАРНО НЕ ТРЕБА, ОСИМ АКО НЕ, ШТА?
бедници не схватају да је ова врста опседнутости опасна и да болесник нема ни теориске шансе да дође до кинте, чак и ако му нешто уђе у шаку, гоља сакрије од себе.....да би истог момента почео да мантра, паре, паре, немам паре, дајј ми паре, гладан сам, болестан сам, дај бог ће ти вратити.... свако може, ако мозга има, да створи основно, али лакше је просити, него руке опљунути.богатство значи имати бистар разум, вруће срце и чисте прсте!
кажу неки-колико пара толико музике, али видео сам људе без пребијене паре да певају ко славуји.
бити парајлија значи имати пуне џепове али не значи имати пуну душу и топло срце..
колико нам пара треба?
у систему, онолико колико се мора да би платили глобу-порез како не би остали без слободе и кошуље.
ван система, ни динар....
ко пред јеврићем на коленима клечи, тај после није у стању да клекне ни пред чим другим....многи се дубље клањају џаку пуном новца, него главама пуним мудрости, тако дођосмо у време редких којима је поштење милије од новца.
данас свако пита само за паре, не за поштење..тако сиромах постаје неваљалац а богат исправан, тако бива поштован ко је недостојан поштовања, тражен ко је недостојан тражења, слављен ко је недостојан славе, то је снага новца.. ви што говорите да се новцем може све постићи у стању сте да за новац све учините..
колико се пријатељства прекинуло због пара?
колико је кумова поломило погачу због пара?
колико се браће посвађало због иметка?
колико се папира потрошило на тужбе због пара?
ратови, буне, побуне, убиства...све због пара.
зато што паре и пријатељство, братство, кумство, љубав, не иду заједно.
ако хоћеш да изгубиш пријатеља позајми му паре, зато не позајмљуј, него када имаш поклони.
на свету због новца небројене патње настају.
мислећи на чулне предмете, особа, везана за њих порађа, од везаности рађа се жеља, од жеље гнев настаје, од гнева настаје пометња, од пометње збрка у памћењу.
уништавањем памћења уништава се свест-душа, разарањем душе човек пропада, нема освешћења за некога распојасаних чула,
нити се са распојасаним чулима уочава суштина....ПАРЕ, ПАРЕ, ПАРЕ, ТЕ ПРОКЛЕТЕ ПАРЕ...КАД ИМАТЕ ДОВОЉНО ДА СЕ НАХРАНИТЕ, ЈУРИТЕ ДА ВИШЕ ЗАРАДИТЕ КАКО БИ ВИШЕ ЈЕЛИ И КУПОВАЛИ НЕКЕ ГЛУПОСТИ....АКО ВАМ СИНЕ ИДЕЈА ВИ УЛАЖЕТЕ У НЕКИ ПОСАО, КАДА СЕ И ТУ НАФАТИРАТЕ, ШТА РАДИТЕ СА ТОЛИКО НОВЦА, КОЈИ ВАМ СТВАРНО НЕ ТРЕБА, ОСИМ АКО НЕ, ШТА?
ПРВО СМО ИЗГУБИЛИ ИМЕ, ЗАТИМ НАРОД, ДАНАС ГУБИМО ТЛО ПОД НОГАМА
у првом, другом, после другог, у последњем, по плану-Срби морају да нестану.
у прошлом веку губимо цвет Србства, иако је Лондонским уговором могло да се избегне сатирање мушког дела србске популације...
мало затим ствара се краљевина и губи се србско име, потписивањем примата папи иде се на одвајање народа од православља...
у краљевини обзиром да је мушки део популације у најбољим годинама сатрт остали су карактером дегенерисани, краљ не само да даје примат ватикану, него и привилегије дојучерашњим окупаторима, док Србима ветеранима рата право да просе, масонима да косе, а од тзв престоног града се прави масонски центар....Београд који је имао само једног католика, почиње да се напучава овом погани....у лудој љубави према масонима краљ руши Зрнов на Авали, склања споменик Незнаном Јунаку и под истим именом гради масонима светилиште.....
школована господа која се бави као неким ученим радом требала би да зна да је до краљевине економски систем био другачији и да Србин није био у систему па је био потребан први рат да се популација прореди, пређе на дуруги ситем, масонски, банкарски, зовите га како оћете, и да се створи лумпенпролетаријат који је завистан до грла...банкарски ситеме који и данас влада не може без криминала, конфликата, подела.. е, сада када имате пролетере, синдикате имате и комуну....и тако се трасира пут будућим догађајима...
идемо даље....комуна која се стварала била је национална, а то се не допада никако некоме па се у игру убацује тито који је почисти и напрви интернационалну....од Хитлера само имали понуду исту као и Швеђани, али то никако није одговарало онима који су нас одредили за одстрел...дешавају се мартовске демонстрације у организацији наших великих "пријатеља" и шта ће Немци него да нас преору и окупирају.....
јбг, један дан смо дали реч, други дан је погазили, а за то следи казна не од људи, него од Бога.....
у току рата хаос, сви пију, народ плаћа....долази до неког састанка Драже и Тита и уместо да га Дража убије и реши проблем, он се рукује са њиме и шта? показао му је да је слабији од њега, да је послушник истих, заједничких, шефова и да има примат над Дражом...победа комуне обезбеђена јер је тамо негде главни штаб диктирао ко ће шта и кад да ради....
ви сте сви нешто учили у школи о неким борбама, офанзивама итд, све су то срања, радило се о класичној подели територије између две групе а ради опстанка....свака акција која је била уперена према Немцима је имала за циљем да се изазове њихов бес и примени казна одмазде, сто за једног, као и да се врбује неки нови чан ....
Јасеновац је део ватиканског плана, извршиоци су хрвати, Дражи командује Енглеска, Титу такође, али овај је лукав па има леђа и од комуноинтернационале све до после рата, неку годину када се растаје са њима и слуша само западне....
знате да је краљ предао командо Титу а тиме и одрешене руке..рат се завршава..у Србији се измишља сремски фронт где се шаљу деца србских домаћина у смрт, иако за тиме није било потребе јер су Немци повлачили....комунисти узимају власт у Србији и почиње чишћење виђених Срба, знате и за одмазду према четницима који су били на путу за запад......у Србији мук...рат је оставио последице и довео миграцијом до даљег разводњавања Србства...из села у град, са простора на простор ... фирме из Србије се селе по Босни, Хрватској, људи за фирмама, други из Србије по немачкама, данскама....Србија се празни, школским системом се програмира нови човек, долазе нови празници, нема више сабора, села прела, србског кола, игра се козарачко и песме о титу.....
написах свашта нешто и ништа...ајде да поновим нешто....Дража је под командом Енглеза, Тито слуша Енглезе и Совјете, касније се растаје са Совјетима и контактира само са западом, не заборавите да је и ватикан запад...на све лепо испланирано иде и јагодица на тортицу-покрет несврстаних и Тито као икона истог...
Тито је могао да живи у Загребу, Љубљани, али он изабрао баш Београд........град масона..
старији се сигурно сећају да је Београд био врло жив град када се ради о посети страних политичара, и банкари су се састали...а када је умро Тито баш се лепо друшво сакупило из свих свецких пички материни... у време када су постојале две стране, западна и источна, неко долази на генијалну идеју да направи несврстане....наива ће да каже да је он био млого паметан, али несврстане праве они који "обожавају" нас Србе а из разлога шпијунаже, тако да је у то време инфо размењивана уз чашицу разговора и прослеђивана у централу..........
о задњим ратовима знате све, Срби се чисте са простора хрвацке, Косова, дела Босне...долзи демократија наставља се деоба Србије....у Београду масона више него икад....
датуми, имена и неке шклоске приче су сувишне...само сам заборавио да поменем да је Тито имао договр са амеиканцима о коришћенју југословенског простора у случају итд зашто питајте се сами, као и да је држава била један од већих извозника оружја....зашто је убијен Сава Ковачеви, Ратко Павловић...није битно за причу..или зашто је млади Ковачевић спашен оптужнице за тучу у америци и плаћена силна лова касније....ваљда зато што му је покојни Жика Ковачевић неки род а Соња Лихт главна у министраству иностраних послова....
у прошлом веку губимо цвет Србства, иако је Лондонским уговором могло да се избегне сатирање мушког дела србске популације...
мало затим ствара се краљевина и губи се србско име, потписивањем примата папи иде се на одвајање народа од православља...
у краљевини обзиром да је мушки део популације у најбољим годинама сатрт остали су карактером дегенерисани, краљ не само да даје примат ватикану, него и привилегије дојучерашњим окупаторима, док Србима ветеранима рата право да просе, масонима да косе, а од тзв престоног града се прави масонски центар....Београд који је имао само једног католика, почиње да се напучава овом погани....у лудој љубави према масонима краљ руши Зрнов на Авали, склања споменик Незнаном Јунаку и под истим именом гради масонима светилиште.....
школована господа која се бави као неким ученим радом требала би да зна да је до краљевине економски систем био другачији и да Србин није био у систему па је био потребан први рат да се популација прореди, пређе на дуруги ситем, масонски, банкарски, зовите га како оћете, и да се створи лумпенпролетаријат који је завистан до грла...банкарски ситеме који и данас влада не може без криминала, конфликата, подела.. е, сада када имате пролетере, синдикате имате и комуну....и тако се трасира пут будућим догађајима...
идемо даље....комуна која се стварала била је национална, а то се не допада никако некоме па се у игру убацује тито који је почисти и напрви интернационалну....од Хитлера само имали понуду исту као и Швеђани, али то никако није одговарало онима који су нас одредили за одстрел...дешавају се мартовске демонстрације у организацији наших великих "пријатеља" и шта ће Немци него да нас преору и окупирају.....
јбг, један дан смо дали реч, други дан је погазили, а за то следи казна не од људи, него од Бога.....
у току рата хаос, сви пију, народ плаћа....долази до неког састанка Драже и Тита и уместо да га Дража убије и реши проблем, он се рукује са њиме и шта? показао му је да је слабији од њега, да је послушник истих, заједничких, шефова и да има примат над Дражом...победа комуне обезбеђена јер је тамо негде главни штаб диктирао ко ће шта и кад да ради....
ви сте сви нешто учили у школи о неким борбама, офанзивама итд, све су то срања, радило се о класичној подели територије између две групе а ради опстанка....свака акција која је била уперена према Немцима је имала за циљем да се изазове њихов бес и примени казна одмазде, сто за једног, као и да се врбује неки нови чан ....
Јасеновац је део ватиканског плана, извршиоци су хрвати, Дражи командује Енглеска, Титу такође, али овај је лукав па има леђа и од комуноинтернационале све до после рата, неку годину када се растаје са њима и слуша само западне....
знате да је краљ предао командо Титу а тиме и одрешене руке..рат се завршава..у Србији се измишља сремски фронт где се шаљу деца србских домаћина у смрт, иако за тиме није било потребе јер су Немци повлачили....комунисти узимају власт у Србији и почиње чишћење виђених Срба, знате и за одмазду према четницима који су били на путу за запад......у Србији мук...рат је оставио последице и довео миграцијом до даљег разводњавања Србства...из села у град, са простора на простор ... фирме из Србије се селе по Босни, Хрватској, људи за фирмама, други из Србије по немачкама, данскама....Србија се празни, школским системом се програмира нови човек, долазе нови празници, нема више сабора, села прела, србског кола, игра се козарачко и песме о титу.....
написах свашта нешто и ништа...ајде да поновим нешто....Дража је под командом Енглеза, Тито слуша Енглезе и Совјете, касније се растаје са Совјетима и контактира само са западом, не заборавите да је и ватикан запад...на све лепо испланирано иде и јагодица на тортицу-покрет несврстаних и Тито као икона истог...
Тито је могао да живи у Загребу, Љубљани, али он изабрао баш Београд........град масона..
старији се сигурно сећају да је Београд био врло жив град када се ради о посети страних политичара, и банкари су се састали...а када је умро Тито баш се лепо друшво сакупило из свих свецких пички материни... у време када су постојале две стране, западна и источна, неко долази на генијалну идеју да направи несврстане....наива ће да каже да је он био млого паметан, али несврстане праве они који "обожавају" нас Србе а из разлога шпијунаже, тако да је у то време инфо размењивана уз чашицу разговора и прослеђивана у централу..........
о задњим ратовима знате све, Срби се чисте са простора хрвацке, Косова, дела Босне...долзи демократија наставља се деоба Србије....у Београду масона више него икад....
датуми, имена и неке шклоске приче су сувишне...само сам заборавио да поменем да је Тито имао договр са амеиканцима о коришћенју југословенског простора у случају итд зашто питајте се сами, као и да је држава била један од већих извозника оружја....зашто је убијен Сава Ковачеви, Ратко Павловић...није битно за причу..или зашто је млади Ковачевић спашен оптужнице за тучу у америци и плаћена силна лова касније....ваљда зато што му је покојни Жика Ковачевић неки род а Соња Лихт главна у министраству иностраних послова....
неки помињу риђе Србе, дали и колико сте риђих срели у животу?
русе косе цруро имаш, жалиш ли ги ти?
каква је то руса боја, црна, црвена, плава, или шућмураста?
оде Србин бијеломе граду,
када дође двору бијеломе,
он се попе на бијелу кулу,
узе љубу за бијелу руку,
те је води у бијелу цркву.
------------
Бјело бих ти лице пољубио,
црне бих ти очи попасао,
русе бих ти косе помрсио..
ко и где је Србе представљао као риђане?
мени се то о риђој коси никако не уклапа у....смиље, босиље, ковиње, белог лабуда, морске пене, иња, магле, белих облака....једино оно, бела лица и румених образа, може да прође.
како се уклапа руса коса са, бледом љубом на бијелој кули загледаној у даљину?
у епској поезији руса глава није превенствено колористички акцентована, већ се уклапа у формуле у којима се глава сече или губи.... несрећна девојка се о русу косу обеси...
русе главе и чаробњаци, и једни и други имају исту боју косе, и једни и други су сениори......
русо се меша са риђим, ко рађа, али русо је бело, за које неки кажу плаво итд иако је једина плавуша на свету цртани лик, Марџ Симпсон,и да скратим, пут, тен, боја коже, затим, боја очију, затим боја косе, даље боја одеће...
каква је то руса боја, црна, црвена, плава, или шућмураста?
оде Србин бијеломе граду,
када дође двору бијеломе,
он се попе на бијелу кулу,
узе љубу за бијелу руку,
те је води у бијелу цркву.
------------
Бјело бих ти лице пољубио,
црне бих ти очи попасао,
русе бих ти косе помрсио..
ко и где је Србе представљао као риђане?
мени се то о риђој коси никако не уклапа у....смиље, босиље, ковиње, белог лабуда, морске пене, иња, магле, белих облака....једино оно, бела лица и румених образа, може да прође.
како се уклапа руса коса са, бледом љубом на бијелој кули загледаној у даљину?
у епској поезији руса глава није превенствено колористички акцентована, већ се уклапа у формуле у којима се глава сече или губи.... несрећна девојка се о русу косу обеси...
русе главе и чаробњаци, и једни и други имају исту боју косе, и једни и други су сениори......
русо се меша са риђим, ко рађа, али русо је бело, за које неки кажу плаво итд иако је једина плавуша на свету цртани лик, Марџ Симпсон,и да скратим, пут, тен, боја коже, затим, боја очију, затим боја косе, даље боја одеће...
СВАШТА ЧУЈЕМ ОД СРБА...ЈЕДНИ ВЕЛЕ ДА СМО РИЂИ, ДРУГИ ДА СМО ПЛАВИ, А НЕКИ ДА СМО ЖУТИ:)
ВЕЛИКЕ УШИ, БАБУРАСТ ДУГИ НОС, ШПИЦАСТ ЈЕ ВЕЋ ДЕО ЕСТЕТИКЕ, КРАЋЕ НАДЛАКТИЦЕ, ДУЖЕ ПОДКОЛЕНИЦЕ, КРАЋЕ БУТИНЕ, ДЕБЉИНА ВЛАСИ КОСЕ, КОВРЏАВА КОСА...ИМАТЕ НА ЈЕДНОЈ СТРАНИ СКЛАДНОСТ А НА ДРУГОЈ НЕСКЛАДНОСТ ТЕЛА, О БОЈИ ПУТУ НЕБИХ СУВИШНО ЈЕ, ДОК О ДУХУ РАДО СА СВАКИМ...ХАЈДЕ КО ЈЕ У МАТЕРИЈИ КОЈА СЕ ТАЧНИЈЕ ОДРЕЂУЈЕ ОКОМ И УХОМ, НЕГО БИОЛОГИЈОМ, ИДЕМО;)
СВАШТА ЧУЈЕМ ОД СРБА...ЈЕДНИ ВЕЛЕ ДА СМО РИЂИ, ДРУГИ ДА СМО ПЛАВИ, А ВЕЧЕРАС ЧУЈЕМ ДА СМО ЖУТИ, САМО ЈОШ ДА НАМ НЕКО ОД ПАМЕТНИХ ГУЗИЦА ИСКОСИ ОЧИ И ДА ВИЧЕМО-ДОКЛЕ ТА РИЖА:))))
циган има врло јасне карактеристике....у Србији се изједначавају две групе, иако расно нису исти, једни су ти са клемпавим ушима и бабура носевима, други врло складни са једном разликом-ово је черкеска група коју су турци довели на србски простор...разлике су очигледне, тако да посматрач нема неки проблем да одреди припадност некога некој раси..обратите пажњу на цигане, погледајте на надлактицу која је краћа од наше....држите се склада текла јер је србско најскладније.....ја се мало нашали,, дрзак сам, али у желим да наведем на конструктивну дискусију, вам теориских трућања, како би нација без великих проблема могла да одреди ко је ко..прилаз целом проблему треба да буде јасан како неким хришћанима, тако и људима који су изашли из тих идеологиских глупиости, наравно у те глупсти стављам и дарвина и Цезара Ломброза са његовим типовима из једне нације...немо да га мимоилазимо јер је човек представио сликом класику од чандале...кад помињем чандалу онда имаште и расног мешанца...ако сам почео о одокативним разликама које су врло битне за неупућеног читаоца...даклем, погледајте следећи пут надлактицу тамније србског становника и ако је краћа, није складна, ради се о, некоме из друге расе, као што је очигледно да црни имају дужу подколеницу и то има даје већу брзину приликом трчања итд
идемо ли даље па се дотакнемо тзв пеливана долазимо до типа који има краћу бутину и добар је рвач, али није део нас...а све са центром равнотеже а можебити и са неком деформацијим у животу која му је бутину скратил-ето ти ових азијата;)
прво је битно одредити расни типа, касније да идемо у идеолигије....ред је ред... догме идеологије и остале гллупости су део чандалског друштва...мени није тешко да наведем имена филозофа, али тиме би ишли у туђе двориште, дај да видимо шта ми знамо, али стварно, независно од сервиса који долази из исте кујне..нема свако могућност да мисли, као што свака догма не може, бар код мене да прође....но да идемо даље о дебљини власи косе које је код другачијих дебља, чекињава, гргурава, тако да долазимо до неких са нашег простора који су мало млого другачији од уобичајених:))))
отићи ћу мало даље када је боја косе у питању и навести свој пример да сам у добу када ми коса од оног србског црномањастог кроз тзв плаве праменове прелауи у седу, мада сам на више статуса прозвао зналце да ми објасне шта је то плаво, русо....надам се да знате да човек може кроз живот да има од рођења ка смрти, више нијанси косе, али како год, опет је дебљина валси на првом месту ;)
о ћелавцима сам својевремено имао статус и нема сумње да се ради о деформацији..опадање косе ок, залисци ок, али бити ћелав, то је већ бољка...ако идете у историју, наравно ако вас занима, видећете ко је ко ....и доћи ћете до Обреновића и србског стила ношења косе...оседела коса и недостатак интелигенције је такође деформација...а по србски-кус пето, пиле довијека;)
америчк говеда причају о супериорности, а сви боксери црнци, па јебем ти толику нацију када не могу да нађу међу белима боксера, поред толико ираца и чикашких србоамера који се курче снагом, борбом, боксом:))))
америку воде они који по расистичкој теорији нису бели..имиграционе власти примају у државу, или нејшн, све боје..мексиканци, нису довољно бели и сврастани су у групу за одстерел, јел тако, или сам нешто измислио?
афроамериканци који су силом доведени у чмарику на којима опет неки дегенерисани дођоши истресају буве користе их у пропагандним радњама снимају да су глупи, мада ће се више проилога направити о белом дегенерику који је глупљи од мог курца....сада су ту и ови који су се уплашили за њихове ћери и жене да ће обојени да их карају, а што користе ови на власти, опет они који нису бели, јер им треба конфлик како би радили свој посао, даклем овде су расисти корисна популација ниже врсте....
проблем може да се реши и другачије, мада до њењега није требало да дође, ни у европи, понајмање код нас Срба, али они који све планирају, воле колор, мелтинг пот, јер ту нјабоље пролазе и зарађују...
разумем Србина да се брине за Србију, али Србина који се брине за туђина, то је већ случај за посматрање, обзиром да је национално основа, друго може, ако је у интересу нације, моје, србске....
ЧАНДАЛЕ, У ОВОМ СЛУЧАЈУ АМЕРИКАНЦИМА, ЉУДИ ИЗБАЧЕНИХ ИЗ СВОЈИХ НАЦИЈА ЗБОГ КРИМИНАЛА, НАЗВАНИХ "ЉУДИ ЛЕВЕ РУКЕ", КОЈИ СУ КАО ТАКВИ БИЛИ ПРИМОРАНИ ДА СЕ ДОВИЈАЈУ НА СВАКОЈАКЕ НАЧИНЕ И ДА РАДЕ СВЕ РАДОВЕ, ДА ЈЕДУ И ДА ОБАВЉАЈУ МАСУ ЖИВОТНИХ РАДЊИ ЛЕВОМ РУКОМ...А ЛЕВОРУКИХ ПУНА АМЕРИКА И УГЛАВНОМ СУ СВЕТЛЕ ПУТИ, ВИДИТЕ ХОЛИВУД И СВЕ ОНЕ ЛЕПЕ ЧАНДАЛСКЕ ФАЦЕ, СВЕ ИКОНЕ РАСИСТА:))))
НАТУРЕНИ ОБИЧАЈИ ИЗ ДУГОГ РОБСТВА, ЗНАМО ДА СУ РОБИЈАШИ И КУРВЕ БИЛИ ПРВИ НА ТЛУ АМЕРИКЕ ИТД....ЖЕНА ЈЕ У ПОЧЕТКУ БИЛО ТЕК НЕКОЛИКО, А ДА БИ СЕ СМАЊИО ЊИХОВ ПРИРОДНИ ПРИРШТАЈ ЈЕ КОД ЊИХ РАЗВИО ПРОТИВПРИРОДНУ БЛУД - МУЖЕЛОШТВО, КАУБОЈ ЈЕ ИКОНА ПЕДЕРА А И ТА ГРУПА СЕ НАЈВИШЕ ГУЗИЛА ДОК СУ ЧУВАЛИ КРДА КРАВА ПО ВУКОЈЕБИНАМА, ЧИЈИ СОДОМА И ГОМОРА НИСУ БИЛИ ЈЕДИНИ ПРЕТСТАВНИЦИ ЈЕР СУ СВИ АМЕРИЧКИ НАРОДИ БИЛИ , И ЈОШ УВЕК ЈЕСУ, ЗАРАЖЕНИ ОВОМ ДЕФОРМАЦИЈОМ, КОЈУ ХОЋЕ ДА ПРОШИРЕ ЦЕЛИМ СВЕТОМ....КАСНИЈЕ СЕ У АМЕРИКУ ДОВОДЕ ЖЕНЕ И НЕЈШН ЧАНДАЛА СЕ РАЗМНОЖАВА ТАКО ДА ДАНАС ОД ТИХ ГОВАНА НЕ МОЖЕ ДА СЕ ДИШЕ..
СВАШТА ЧУЈЕМ ОД СРБА...ЈЕДНИ ВЕЛЕ ДА СМО РИЂИ, ДРУГИ ДА СМО ПЛАВИ, А ВЕЧЕРАС ЧУЈЕМ ДА СМО ЖУТИ, САМО ЈОШ ДА НАМ НЕКО ОД ПАМЕТНИХ ГУЗИЦА ИСКОСИ ОЧИ И ДА ВИЧЕМО-ДОКЛЕ ТА РИЖА:))))
циган има врло јасне карактеристике....у Србији се изједначавају две групе, иако расно нису исти, једни су ти са клемпавим ушима и бабура носевима, други врло складни са једном разликом-ово је черкеска група коју су турци довели на србски простор...разлике су очигледне, тако да посматрач нема неки проблем да одреди припадност некога некој раси..обратите пажњу на цигане, погледајте на надлактицу која је краћа од наше....држите се склада текла јер је србско најскладније.....ја се мало нашали,, дрзак сам, али у желим да наведем на конструктивну дискусију, вам теориских трућања, како би нација без великих проблема могла да одреди ко је ко..прилаз целом проблему треба да буде јасан како неким хришћанима, тако и људима који су изашли из тих идеологиских глупиости, наравно у те глупсти стављам и дарвина и Цезара Ломброза са његовим типовима из једне нације...немо да га мимоилазимо јер је човек представио сликом класику од чандале...кад помињем чандалу онда имаште и расног мешанца...ако сам почео о одокативним разликама које су врло битне за неупућеног читаоца...даклем, погледајте следећи пут надлактицу тамније србског становника и ако је краћа, није складна, ради се о, некоме из друге расе, као што је очигледно да црни имају дужу подколеницу и то има даје већу брзину приликом трчања итд
идемо ли даље па се дотакнемо тзв пеливана долазимо до типа који има краћу бутину и добар је рвач, али није део нас...а све са центром равнотеже а можебити и са неком деформацијим у животу која му је бутину скратил-ето ти ових азијата;)
прво је битно одредити расни типа, касније да идемо у идеолигије....ред је ред... догме идеологије и остале гллупости су део чандалског друштва...мени није тешко да наведем имена филозофа, али тиме би ишли у туђе двориште, дај да видимо шта ми знамо, али стварно, независно од сервиса који долази из исте кујне..нема свако могућност да мисли, као што свака догма не може, бар код мене да прође....но да идемо даље о дебљини власи косе које је код другачијих дебља, чекињава, гргурава, тако да долазимо до неких са нашег простора који су мало млого другачији од уобичајених:))))
отићи ћу мало даље када је боја косе у питању и навести свој пример да сам у добу када ми коса од оног србског црномањастог кроз тзв плаве праменове прелауи у седу, мада сам на више статуса прозвао зналце да ми објасне шта је то плаво, русо....надам се да знате да човек може кроз живот да има од рођења ка смрти, више нијанси косе, али како год, опет је дебљина валси на првом месту ;)
о ћелавцима сам својевремено имао статус и нема сумње да се ради о деформацији..опадање косе ок, залисци ок, али бити ћелав, то је већ бољка...ако идете у историју, наравно ако вас занима, видећете ко је ко ....и доћи ћете до Обреновића и србског стила ношења косе...оседела коса и недостатак интелигенције је такође деформација...а по србски-кус пето, пиле довијека;)
америчк говеда причају о супериорности, а сви боксери црнци, па јебем ти толику нацију када не могу да нађу међу белима боксера, поред толико ираца и чикашких србоамера који се курче снагом, борбом, боксом:))))
америку воде они који по расистичкој теорији нису бели..имиграционе власти примају у државу, или нејшн, све боје..мексиканци, нису довољно бели и сврастани су у групу за одстерел, јел тако, или сам нешто измислио?
афроамериканци који су силом доведени у чмарику на којима опет неки дегенерисани дођоши истресају буве користе их у пропагандним радњама снимају да су глупи, мада ће се више проилога направити о белом дегенерику који је глупљи од мог курца....сада су ту и ови који су се уплашили за њихове ћери и жене да ће обојени да их карају, а што користе ови на власти, опет они који нису бели, јер им треба конфлик како би радили свој посао, даклем овде су расисти корисна популација ниже врсте....
проблем може да се реши и другачије, мада до њењега није требало да дође, ни у европи, понајмање код нас Срба, али они који све планирају, воле колор, мелтинг пот, јер ту нјабоље пролазе и зарађују...
разумем Србина да се брине за Србију, али Србина који се брине за туђина, то је већ случај за посматрање, обзиром да је национално основа, друго може, ако је у интересу нације, моје, србске....
ЧАНДАЛЕ, У ОВОМ СЛУЧАЈУ АМЕРИКАНЦИМА, ЉУДИ ИЗБАЧЕНИХ ИЗ СВОЈИХ НАЦИЈА ЗБОГ КРИМИНАЛА, НАЗВАНИХ "ЉУДИ ЛЕВЕ РУКЕ", КОЈИ СУ КАО ТАКВИ БИЛИ ПРИМОРАНИ ДА СЕ ДОВИЈАЈУ НА СВАКОЈАКЕ НАЧИНЕ И ДА РАДЕ СВЕ РАДОВЕ, ДА ЈЕДУ И ДА ОБАВЉАЈУ МАСУ ЖИВОТНИХ РАДЊИ ЛЕВОМ РУКОМ...А ЛЕВОРУКИХ ПУНА АМЕРИКА И УГЛАВНОМ СУ СВЕТЛЕ ПУТИ, ВИДИТЕ ХОЛИВУД И СВЕ ОНЕ ЛЕПЕ ЧАНДАЛСКЕ ФАЦЕ, СВЕ ИКОНЕ РАСИСТА:))))
НАТУРЕНИ ОБИЧАЈИ ИЗ ДУГОГ РОБСТВА, ЗНАМО ДА СУ РОБИЈАШИ И КУРВЕ БИЛИ ПРВИ НА ТЛУ АМЕРИКЕ ИТД....ЖЕНА ЈЕ У ПОЧЕТКУ БИЛО ТЕК НЕКОЛИКО, А ДА БИ СЕ СМАЊИО ЊИХОВ ПРИРОДНИ ПРИРШТАЈ ЈЕ КОД ЊИХ РАЗВИО ПРОТИВПРИРОДНУ БЛУД - МУЖЕЛОШТВО, КАУБОЈ ЈЕ ИКОНА ПЕДЕРА А И ТА ГРУПА СЕ НАЈВИШЕ ГУЗИЛА ДОК СУ ЧУВАЛИ КРДА КРАВА ПО ВУКОЈЕБИНАМА, ЧИЈИ СОДОМА И ГОМОРА НИСУ БИЛИ ЈЕДИНИ ПРЕТСТАВНИЦИ ЈЕР СУ СВИ АМЕРИЧКИ НАРОДИ БИЛИ , И ЈОШ УВЕК ЈЕСУ, ЗАРАЖЕНИ ОВОМ ДЕФОРМАЦИЈОМ, КОЈУ ХОЋЕ ДА ПРОШИРЕ ЦЕЛИМ СВЕТОМ....КАСНИЈЕ СЕ У АМЕРИКУ ДОВОДЕ ЖЕНЕ И НЕЈШН ЧАНДАЛА СЕ РАЗМНОЖАВА ТАКО ДА ДАНАС ОД ТИХ ГОВАНА НЕ МОЖЕ ДА СЕ ДИШЕ..
субота, 2. април 2011.
ИНТЕРЕСАНТНО ЗА ОНЕ КОЈИМА СУ МАЈМУНИ ПРЕЦИ, КАО И ЗА ОНЕ КОЈИМА НИСУ ;)
У школском уџбенику као први доказ о човековом пореклу од мајмуна служе морфолоске карактеристике, тј. то што човеколики мајмуни имају нокте, једнак број ребара и појасних пршљенова, сличну грађу зуба, сличне беланчевине и, на крају крајева, чак и заједничке паразите,вашке:)))
За неупућеног човека све ово звучи прилично убедљиво, међутим, не треба губити из вида огромну сложеност грађе сваког организма, а нарочито људског, због које чак и ти признаци сличности не значе много. Поготово ако се узме у обзир да има много животиња које су људима сличније, по много више карактеристика, од мајмуна.
Нпр шимпанза има пар хромозома мање од човека и гуштера. Према сличности у садржају аминокиселина човеку је најближа кокошка, а не мајмун. По грађи зуба ближе од мајмуна уз човека стоји свиња. Пада на памет један скандал са проналаском полумајмуна-получовека, када је зуб свиње био прихваћен као зуб нашег фантомског претка којег су назвали "човек из Небраске". Свињски бубрег се готово не разликује од људског, познати су случајеви успешног пресађивања свињских бубрега на човека. Свиње су, за разлику од "вегетаријанаца" мајмуна, сваштоједи, њихова кожна реакција је слична људској, а специфична тежина крви је ближе људској,одмах ту је и зец, него што је то код мајмуна.
У неким цртама понашања многе животиње имитирају човека много боље од мајмуна. Тако например слонови могу да користе рудиментарно оруђе за рад, и не само ради домагања хране. Они су у стању да обављају исти рад и да разумеју људске команде на три до четири различита језика, за шта су мајмуни апсолутно неспособни. Показује се да слонови чак и закопавају своје мртве рођаке земљом и биљкама. Папагаји су у стању да разговетно по слоговима понављају људске речи, што мајмуне нико још није успео да научи. У Аустралији постоји врста птица које умеју своја гнезда изнутра осликавати бојом од воћних сокова помешаних са пљувачком. Њихови мужјаци поклањају својим изабраницама поклоне који немају никакву употребну вредност, као што је, например, цвеће.
Оваквих приера има мноштво, али ми се нећемо на њима задрзавати. Сличност грађе и понашања човека и животиња у неким цртама се не може признавати за блиску сродност или заједничко порекло. Постоје врло оштре, буквално непремостиве црте разликовања човека и мајмуна. Не ради се просто о умним способностима или социјалној организацији, ради се о грађи скелета, тј. о карактеристикама које имају објективно палеонтолоско значење. Издвојимо овђе само три од њих.
Прве две су повезане са усправним ходом човека. Да би се одржала равнотежа, бићу које корача усправно је потребан много развијенији вестибуларни апарат од оног што га имају четвероношћи, а то се одражава на структуру лобање. Упоређивање канала унутрашњег ува човека и мајмуна по тој карактеристици говори о непремостивој разлици између њих.
Осим тога, усправни ход сам по себи подразумијева могућност исправљања колена. Постоје мајмуни, гибони, патуљасте симпанзе - бонобои, и још неки, који су у неким случајевима у стању да се по земљи крећу на задњим шапама, медвед или пас се такође могу научити овоме. Али ни један од ових мајмуна не исправља колена, што се јасно може разумети ако се погледа на грађу њиховог коленичног система. Усправно ходање се мора одразити и на структуру карличног чвора.
Човек, ма каки и дугопеташи немају кост која се на латинском зове бакулум, а коју имају човеколики мајмуни и други примати.
Укратко, и без свега тога је јасно да се скелет човека не може заменити са скелетом мајмуна итд
За неупућеног човека све ово звучи прилично убедљиво, међутим, не треба губити из вида огромну сложеност грађе сваког организма, а нарочито људског, због које чак и ти признаци сличности не значе много. Поготово ако се узме у обзир да има много животиња које су људима сличније, по много више карактеристика, од мајмуна.
Нпр шимпанза има пар хромозома мање од човека и гуштера. Према сличности у садржају аминокиселина човеку је најближа кокошка, а не мајмун. По грађи зуба ближе од мајмуна уз човека стоји свиња. Пада на памет један скандал са проналаском полумајмуна-получовека, када је зуб свиње био прихваћен као зуб нашег фантомског претка којег су назвали "човек из Небраске". Свињски бубрег се готово не разликује од људског, познати су случајеви успешног пресађивања свињских бубрега на човека. Свиње су, за разлику од "вегетаријанаца" мајмуна, сваштоједи, њихова кожна реакција је слична људској, а специфична тежина крви је ближе људској,одмах ту је и зец, него што је то код мајмуна.
У неким цртама понашања многе животиње имитирају човека много боље од мајмуна. Тако например слонови могу да користе рудиментарно оруђе за рад, и не само ради домагања хране. Они су у стању да обављају исти рад и да разумеју људске команде на три до четири различита језика, за шта су мајмуни апсолутно неспособни. Показује се да слонови чак и закопавају своје мртве рођаке земљом и биљкама. Папагаји су у стању да разговетно по слоговима понављају људске речи, што мајмуне нико још није успео да научи. У Аустралији постоји врста птица које умеју своја гнезда изнутра осликавати бојом од воћних сокова помешаних са пљувачком. Њихови мужјаци поклањају својим изабраницама поклоне који немају никакву употребну вредност, као што је, например, цвеће.
Оваквих приера има мноштво, али ми се нећемо на њима задрзавати. Сличност грађе и понашања човека и животиња у неким цртама се не може признавати за блиску сродност или заједничко порекло. Постоје врло оштре, буквално непремостиве црте разликовања човека и мајмуна. Не ради се просто о умним способностима или социјалној организацији, ради се о грађи скелета, тј. о карактеристикама које имају објективно палеонтолоско значење. Издвојимо овђе само три од њих.
Прве две су повезане са усправним ходом човека. Да би се одржала равнотежа, бићу које корача усправно је потребан много развијенији вестибуларни апарат од оног што га имају четвероношћи, а то се одражава на структуру лобање. Упоређивање канала унутрашњег ува човека и мајмуна по тој карактеристици говори о непремостивој разлици између њих.
Осим тога, усправни ход сам по себи подразумијева могућност исправљања колена. Постоје мајмуни, гибони, патуљасте симпанзе - бонобои, и још неки, који су у неким случајевима у стању да се по земљи крећу на задњим шапама, медвед или пас се такође могу научити овоме. Али ни један од ових мајмуна не исправља колена, што се јасно може разумети ако се погледа на грађу њиховог коленичног система. Усправно ходање се мора одразити и на структуру карличног чвора.
Човек, ма каки и дугопеташи немају кост која се на латинском зове бакулум, а коју имају човеколики мајмуни и други примати.
Укратко, и без свега тога је јасно да се скелет човека не може заменити са скелетом мајмуна итд
КАКО СУ НАСТАЛЕ НЕКЕ НАЦИЈЕ, ТИПА ДАНАШЊИХ АМЕРИКАНАЦА
у неко давно време друштво било је подељено на четири касте...
осим четири познате касте постојала је и мешана каста тј. ванкастна каста - људи који су били названи "ЧАНДАЛА" и од којих су касније настале савремене "парије".
наши преци су практиковали обичај као губитак грађанских права што је остало до данас као појам "грађанске смрти"... раније се кажњавали преступници ИЗ СВИХ КАСТА изгоном у безкастну групу "чандала" ...одузимањем касте преступник није губио само своја социјална права него и своја ПРИРОДНА ПРАВА.
постајао је НИШТА,не само за своје суграђане и комшије него и за своју жену,децу и рођаке...дана када је његово избацивање из касте оглашено ЊЕГОВ ТЕСТАМЕНТ ЈЕ БИВАО ОТВОРЕН.
њему је била ускраћена вода,пиринач и ватра тј. њему није било забрањено да се храни, али НИКО НИЈЕ СМЕО ДА МУ У ТОМЕ НА БИЛО КОЈИ НАЧИН ПОМАЖЕ.
иако га закон није званично убијао, УБИСТВО ЧАНДАЛЕ СЕ НИЈЕ ОСУЂИВАЛО.
старои друштво дакле, није дирало у живот,није знало током више хиљада година за затвор,тортуру или смрт - није се усуђивало да дирне у живот задовољавајући се само избацивањем из своје средине свих оних који нису били у стању да испоштују његове законе. уколико би жена осуђеника одлучила да с њим подели његову судбину сва њихова деца или деца рођена из других веза са чандалом су аутоматски постајали чандале.
као све расе препуштене дивљем животу у природи и чандале су се брзо размножавале...пошто је међу њима било бивших чланова из свих каста,чак и највише, они су убрзо формирали заједнице много лукавије и способније него просек више касте...
мало по мало образоваше они и прва насеља, почеше да обрађују земљу и одгајају стоку и на крају постадоше нека врста малог НАРОДА који се уздизаше уз велики народ копирајући његов модел....случај америке и аустралије чији су први становници били осуђеници-провери пре него што се намрштиш...
ускоро су чандале такође почеле да се деле на своје касте установљавајући своје свештенике,своје ратничке вође,своје трговце и своје сељаке....држава није хтела ни смела да чека да се чандале толико осиле и да изазову евентуалне сукобе или ратове, тако је почело њихово прогањање.
бива им забрањено да формирају НАСЕЉА тако да се они сељакају из места у место са стоком ..успут се размножавају - да осавременим упоређење - К'О ШИПТАРИ.
формирају праву државу у држави тако да Рус коса,човек интелигентан,саветује своме владару да их прими назад у легално друштво и да им врати права која су њихови преци имали...да је овај савет прихваћен многи крвави ратови и сеобе који су потресали свет вековима били би можда избегнути, али било је касно, владари су одлучили да пооштре мере.
8000 година пре наше ере , Велики Краљ, издаје закон против чандала....у коме каже:чандала се рађају из конкубината,инцеста и криминала...они се не смеју одевати другачије него одећом мртвих, за судове морају имати само поломљене судове, за украс гвожђе, за религију култ злих духова и да су осуђени да лутају без престанка из места у место.
чандалама се забрањује да практикују церемоније за своје мртве,да оформљују насеља, да се организују у касте као ида чине жртве - поклоњења ватри и води.
њима се забрањује да изговоре име Бога, да читају, да копирају и уче,ДА ПИШУ СА ЛЕВА НА ДЕСНО!!!"
..."ДА ПИШУ СА ЛЕВА НА ДЕСНО КОЈИ ЈЕ НАЧИН РЕЗЕРВИСАН ЗА ЧАСНЕ ЉУДЕ КОЈИ СУ ПРИПАДНИЦИ ЧЕТИРИ ЗАКОНСКЕ КАСТЕ И КОЈИ СЕ ТИМ НАЧИНОМ СЛУЖЕ ЗА ПРЕПИСИВАЊЕ СВЕТИХ КЊИГА."
чандалама је било изричито ЗАБРАЊЕНО да пишу ПРИРОДНИМ НАЧИНОМ С ЛЕВА НА ДЕСНО! они су били ОСУЂЕНИ да употребљавају за писање неприродан, непрактичан начин С ДЕСНА НА ЛЕВО и то ПО КАЗНИ!
њима је такође ЗАБРАЊЕНО да уопште употрбљавају ДЕСНУ РУКУ за писање јер је та ДЕСНА РУКА, чиста рука...
НЕКА СЕ ОВАЈ ЗАКОН ПОШТУЈЕ ПОД ПРЕТЊОМ СМРТНЕ КАЗНЕ.ОВО ЈЕ ЗАКОН".суровости које су примењиване према чандалама се нижу: рестрикције у исхрани, забрна употребе чисте воде већ само из мочвара и баруштина, забрана да се жене међусобно помажу код порођаја, забрана свих медицинских операција тј.одстрањивање ткива итд.итд.
ову последњу забрану изменио је владар законом ножа јер су за кратко време несрећници били нападнути прљавштином добили тешка генитална обољења па нису могли да раде...закон ножа гласи:
сваки човек и свако мушко дете мора по рођењу бити обрезано а свака жена такође, да не детаљишемо..
под оваквим терором убрзо је број чанадала сведен на половину.
под каснијим владаоцима режим је био блажи тако да на 4000 год. п.н.е. налазимо их као сточаре који још увек не могу имати села него живе изван насеља не смеју имати цело посуђе и од животиња само псе и магарце.
кад улазе у села да носе знак за распознавање по наређењу краља итд.
да сахрањују мртваце и да извршавају казне смрти...
у време 4000 П.Н.Е. страдали су тешко и од једних и од других и тада почиње, СЕОБА!КОД ПРАВИХ СРБА ПОСТОЈИ И-З-У-З-Е-Т-Н-О РАЗВИЈЕН ОСЕЋАЈ ЗА ПРИПАДНОСТ ДЕСНОЈ СТРАНИ ТАКОРЕЋИ КУЛТ ДЕСНИЦЕ РУКЕ! пођемо ли даље у структуру подела на ЛЕВО(комуњаре,банкари,људскоправаси) и ДЕСНО - ратници, људи од части и славе итд. имате и слику ко је ко у данашњој Србији;)поменули смо горе, американце, аустралијанце, можемо и енглезе, и неке банкаре...који народ вас највише подсећа на лутајуће и још увек има ту клицу?
живе у малама, сакупљају секундарне сировине, селе се из места у место...али ова група се сваким даном више уклапа у друштво, користи луцкоправаше и заузима позицију...у Србији имају чак педесетак политичких партија, представнике у влади..
надам се да вам није тешко да се сетите не тако двне србске историје и да знате да се из једне породице регистровао свештеник, учитељ, војник, сељак имате паралелу и ситуацију до које је стигао народ деснице..
има још једна група која је била одвојена од свог корена, али не из разлога казне, него при деоби имовине...тип, отац изабере наследника имања, другог сина опреми колима и коњем и шаље усвијет..од ових људи, некима познати у европи као -татаре, настали су изузетне занатлије, али су се мешањем са другима утопили у нешто друго...некада су се појављивали у Србији као рудари, па и ратници, а које су неки бог буди снама историчари прогласили народом....чандале из нашег комшилука које су добровољно ушле у тај свет преверавањем су муслимани и хрвати, као што се и стварањем југославије са неким братсвом и јединство ишло на мелтинг пот и довело до крвопролића у задњој деценији прошлог века....народ исте крви, језика, али различитог духа.....сва племена чандала су надграђивала су своју наслеђену \"културу\" новим проналасцима, колца за набијање, србосека, пасјим гробљима, милосрдним анђелима....
осим четири познате касте постојала је и мешана каста тј. ванкастна каста - људи који су били названи "ЧАНДАЛА" и од којих су касније настале савремене "парије".
наши преци су практиковали обичај као губитак грађанских права што је остало до данас као појам "грађанске смрти"... раније се кажњавали преступници ИЗ СВИХ КАСТА изгоном у безкастну групу "чандала" ...одузимањем касте преступник није губио само своја социјална права него и своја ПРИРОДНА ПРАВА.
постајао је НИШТА,не само за своје суграђане и комшије него и за своју жену,децу и рођаке...дана када је његово избацивање из касте оглашено ЊЕГОВ ТЕСТАМЕНТ ЈЕ БИВАО ОТВОРЕН.
њему је била ускраћена вода,пиринач и ватра тј. њему није било забрањено да се храни, али НИКО НИЈЕ СМЕО ДА МУ У ТОМЕ НА БИЛО КОЈИ НАЧИН ПОМАЖЕ.
иако га закон није званично убијао, УБИСТВО ЧАНДАЛЕ СЕ НИЈЕ ОСУЂИВАЛО.
старои друштво дакле, није дирало у живот,није знало током више хиљада година за затвор,тортуру или смрт - није се усуђивало да дирне у живот задовољавајући се само избацивањем из своје средине свих оних који нису били у стању да испоштују његове законе. уколико би жена осуђеника одлучила да с њим подели његову судбину сва њихова деца или деца рођена из других веза са чандалом су аутоматски постајали чандале.
као све расе препуштене дивљем животу у природи и чандале су се брзо размножавале...пошто је међу њима било бивших чланова из свих каста,чак и највише, они су убрзо формирали заједнице много лукавије и способније него просек више касте...
мало по мало образоваше они и прва насеља, почеше да обрађују земљу и одгајају стоку и на крају постадоше нека врста малог НАРОДА који се уздизаше уз велики народ копирајући његов модел....случај америке и аустралије чији су први становници били осуђеници-провери пре него што се намрштиш...
ускоро су чандале такође почеле да се деле на своје касте установљавајући своје свештенике,своје ратничке вође,своје трговце и своје сељаке....држава није хтела ни смела да чека да се чандале толико осиле и да изазову евентуалне сукобе или ратове, тако је почело њихово прогањање.
бива им забрањено да формирају НАСЕЉА тако да се они сељакају из места у место са стоком ..успут се размножавају - да осавременим упоређење - К'О ШИПТАРИ.
формирају праву државу у држави тако да Рус коса,човек интелигентан,саветује своме владару да их прими назад у легално друштво и да им врати права која су њихови преци имали...да је овај савет прихваћен многи крвави ратови и сеобе који су потресали свет вековима били би можда избегнути, али било је касно, владари су одлучили да пооштре мере.
8000 година пре наше ере , Велики Краљ, издаје закон против чандала....у коме каже:чандала се рађају из конкубината,инцеста и криминала...они се не смеју одевати другачије него одећом мртвих, за судове морају имати само поломљене судове, за украс гвожђе, за религију култ злих духова и да су осуђени да лутају без престанка из места у место.
чандалама се забрањује да практикују церемоније за своје мртве,да оформљују насеља, да се организују у касте као ида чине жртве - поклоњења ватри и води.
њима се забрањује да изговоре име Бога, да читају, да копирају и уче,ДА ПИШУ СА ЛЕВА НА ДЕСНО!!!"
..."ДА ПИШУ СА ЛЕВА НА ДЕСНО КОЈИ ЈЕ НАЧИН РЕЗЕРВИСАН ЗА ЧАСНЕ ЉУДЕ КОЈИ СУ ПРИПАДНИЦИ ЧЕТИРИ ЗАКОНСКЕ КАСТЕ И КОЈИ СЕ ТИМ НАЧИНОМ СЛУЖЕ ЗА ПРЕПИСИВАЊЕ СВЕТИХ КЊИГА."
чандалама је било изричито ЗАБРАЊЕНО да пишу ПРИРОДНИМ НАЧИНОМ С ЛЕВА НА ДЕСНО! они су били ОСУЂЕНИ да употребљавају за писање неприродан, непрактичан начин С ДЕСНА НА ЛЕВО и то ПО КАЗНИ!
њима је такође ЗАБРАЊЕНО да уопште употрбљавају ДЕСНУ РУКУ за писање јер је та ДЕСНА РУКА, чиста рука...
НЕКА СЕ ОВАЈ ЗАКОН ПОШТУЈЕ ПОД ПРЕТЊОМ СМРТНЕ КАЗНЕ.ОВО ЈЕ ЗАКОН".суровости које су примењиване према чандалама се нижу: рестрикције у исхрани, забрна употребе чисте воде већ само из мочвара и баруштина, забрана да се жене међусобно помажу код порођаја, забрана свих медицинских операција тј.одстрањивање ткива итд.итд.
ову последњу забрану изменио је владар законом ножа јер су за кратко време несрећници били нападнути прљавштином добили тешка генитална обољења па нису могли да раде...закон ножа гласи:
сваки човек и свако мушко дете мора по рођењу бити обрезано а свака жена такође, да не детаљишемо..
под оваквим терором убрзо је број чанадала сведен на половину.
под каснијим владаоцима режим је био блажи тако да на 4000 год. п.н.е. налазимо их као сточаре који још увек не могу имати села него живе изван насеља не смеју имати цело посуђе и од животиња само псе и магарце.
кад улазе у села да носе знак за распознавање по наређењу краља итд.
да сахрањују мртваце и да извршавају казне смрти...
у време 4000 П.Н.Е. страдали су тешко и од једних и од других и тада почиње, СЕОБА!КОД ПРАВИХ СРБА ПОСТОЈИ И-З-У-З-Е-Т-Н-О РАЗВИЈЕН ОСЕЋАЈ ЗА ПРИПАДНОСТ ДЕСНОЈ СТРАНИ ТАКОРЕЋИ КУЛТ ДЕСНИЦЕ РУКЕ! пођемо ли даље у структуру подела на ЛЕВО(комуњаре,банкари,људскоправаси) и ДЕСНО - ратници, људи од части и славе итд. имате и слику ко је ко у данашњој Србији;)поменули смо горе, американце, аустралијанце, можемо и енглезе, и неке банкаре...који народ вас највише подсећа на лутајуће и још увек има ту клицу?
живе у малама, сакупљају секундарне сировине, селе се из места у место...али ова група се сваким даном више уклапа у друштво, користи луцкоправаше и заузима позицију...у Србији имају чак педесетак политичких партија, представнике у влади..
надам се да вам није тешко да се сетите не тако двне србске историје и да знате да се из једне породице регистровао свештеник, учитељ, војник, сељак имате паралелу и ситуацију до које је стигао народ деснице..
има још једна група која је била одвојена од свог корена, али не из разлога казне, него при деоби имовине...тип, отац изабере наследника имања, другог сина опреми колима и коњем и шаље усвијет..од ових људи, некима познати у европи као -татаре, настали су изузетне занатлије, али су се мешањем са другима утопили у нешто друго...некада су се појављивали у Србији као рудари, па и ратници, а које су неки бог буди снама историчари прогласили народом....чандале из нашег комшилука које су добровољно ушле у тај свет преверавањем су муслимани и хрвати, као што се и стварањем југославије са неким братсвом и јединство ишло на мелтинг пот и довело до крвопролића у задњој деценији прошлог века....народ исте крви, језика, али различитог духа.....сва племена чандала су надграђивала су своју наслеђену \"културу\" новим проналасцима, колца за набијање, србосека, пасјим гробљима, милосрдним анђелима....
ВАСПИТАЊЕ НАЦИЈЕ
Живот је такав да није само важно умети нешто стварати, него и умети то нешто штитити од насртаја других. Ратник – то није онај ко ратује, него онај ко може да ратује, ако треба. Дух ратника – то је потенцијал снаге.
Онај ко ни телесно ни духовно није здрав и достојан, не сме да своју патњу овековечи у телу
свог детета! Држава васпитањем треба да поучи појединца, да није срамота већ жалосна несрећа, бити болестан и слабашан, али да је злочин, те стога истовремено и срамота, ову несрећу обешчастити сопственим егоизмом, тиме што ће се опет та болест натоварити недужном бићу, своме потомству; да се насупрот томе, племенитост највиших осећања и људскости достојне дивљења посведочује, ако недужно болесни, одричући се сопственог детета, своју љубав и нежност поклони непознатом, сиротом, младом потомку своје народности, који својим здрављем обећава да ће једном постати снажан члан снажне заједницедржава не треба, спознајући то, да свој целокупни васпитни рад у првом реду усмери само на убризгавање чистог знања, већ и на одгајање тела здравих као дрен ....да и пође од тога да је додуше научно мало образован-школован, али телесно здрав човек, доброг, чврстог карактера, испуњен радошћу одлучности и снагом воље, вреднији за националну заједницу, него школовани слабић..Заједница свој васпитни рад треба тако да подели, да се млада тела већ у њиховом најранијем детињству обрађују како одговара сврси и да се нормално очеличе за каснији живот.
Мора пре свега да се брине о томе да се не васпита генерација закржљалих. Школа као таква мора у народној држави да ослободи бескрајно много више времена за телесно јачање. Није добро да се млади мозгови оптерећују баластом од ког, према искуству, задржавају само делић, при чему уосталом најчешће уместо
најбитнијег остају непотребне безначајке, пошто млади син човечији уопште не може да изврши разумно просејавање материјала који му је утувљена.
Кад се данас, чак у наставном плану средње школе, вежбању доделе само два часа у недељи аучествовање појединцу се чак не даје као обавезно, онда је то, у поређењу са чисто духовним образовањем, груб несклад. Неби смео да прође ниједан дан, у коме се млади човек бар пре подне и увече не би телесно обучавао по један сат, и то за сваку врсту спорта и вежбања. Овде се нарочито не сме заборавити спорт који у очима многих изгледа као сиров и недостојан: бокс. Незамисливо је каква се погрешна мишљења шире о томе у круговима
''образовних''. Да млад човек учи да мачује па се онда бори около, сматра се само по себи разумљивим и
часним, али да боксује, то треба да буде сурово!?
Зашто? Нема спорта који као тај у истој мери унапређује нападачки дух, захтева муњевиту одлучност, одгаја тело до челичне гипкости. Није неуглађеније ако два млада човека разлике у мишљењу решавају песницама него наоштреним комадом гвожђа. Такође није неплеменитије ако се нападнути песницом брани од свог нападача, уместо да одатле побегне и позове полицајцаАли пре свега треба млад, здрав дечак да научи и да подноси ударце. То у очима наших данашњих духовних бораца наравно може изгледати дивље. Ипак народна држава нема задатак да одгоји колонију мирољубивих естета и телесних дегенерата. Она свој идеал човечанства не види у таквом малограђанину или крепосној старој девици, већ у пркосном оличењу мушке снаге и у женама које могу да поново поносно доносе децу на свет.
Тако спорт уопште не постоји само за то да би појединца учинио јаким, спретним и храбрим, већ он
треба да га ојача и научи, да подносидржава не треба да спроводи и надгледа телесно јачање само током официјелних школских година, она и у доба након школе мора да се брине о томе, да, док год се младић телесно развија, овај развој постане његов благослов. Глупо је веровати да крајем школског доба изненада престаје право државе на надзирање свог младог грађанина, да би поново дошло са војничким добом. Ово право је обавеза и као такво је увек једнако постојало.
Данашња држава, која нема интереса за здравим људима, на злочиначки начин није обраћала пажњу само на ову обавезу. Она пушта данашњу младеж да пропада на улицама и по кафићима, уместо да их заузда и телесно их одгаја толико дуго, док једног дана из тога не израсту здрав мушкарац и здрава жена
у којој форми држава даље врши овај одгој, данас може бити свеједно, хитно је, да она то ради и да
тражи путеве који томе користе. Она ће телесно образовање после школског доба, исто као и духовни развој, морати сматрати државним задатком и спроводити га преко државних институција. При томе овај одгој у крупним цртама већ може бити предобразовање за каснију војничку службу. Војска онда не треба више, као раније да младог човека научи основним појмовима најједноставнијих правила егзерцира (мисли се на телесно вежбање), њој се више неће доводити регрути у данашњем смислу, већ ће она требати да телесно већ
беспрекорно формираног младог човека само претвори у војника. У националној држави војска дакле
више не треба да појединца учи основним стварима, већ треба да се сматра последњом и највишом
школом отаџбинског одгоја. Млади регрут треба да у војсци добије неопходно ѕнање о оружју, али
истовремено треба да се даље формира за својкаснији даљи живот.
Након завршетка војничке службе, треба му издати два документа: његову диплому грађанина као правни
документ, који му дозвољава сада јавно запослење, и здравствени атест као потврду телесног здравља за
брак.
Аналогно одгајању дечака народна држава може са истих становишта да спроведе васпитање девојчице.
И тамо треба тежиште поставити пре свега на телесно образовање, па тек онда на подстицање душевних те на крају духовних вредности. Циљ женског одгоја треба непоколебљиво да буде: будућамајка....
Младић који изда свог друга, вежба издају и тиме активира назоре који, оштроречено и пренесено на велико, тачно одговарају онима издајника земље. Такав се један дечак никако не може сматрати "добрим, честитим" дететом, већ дечаком мало вредних карактерних особина.
Наставнику може бити згодно да се за јачање свог ауторитета послужи таквим неподопштинама, али се
у младо срце тиме ставља клица назора, који се касније може кобно испољити. На једном је од мале
тужибабе постао велики нитков! Ово треба да буде само пример за многе друге примере који у нашем
школском систему не ваљају.
Данас је свесно развијање добрих, племенитих карактерних особина у школи једнако нули. Једном
се томе мора дати сасвим другачија важност.
Верност, пожртвовање, ћутљивост су врлине које су великом народу неопходно потребне, и чије је
одгајање и образовање у школи важније од понечег што сада испуњава наше наставне планове.
И одвикавање од плачљивих јадиковки, од жалостивог тужења итд. спада у ову област. Ако одгој заборави,
да већ код детета утире на то, да се и патње и неправде некад морају подносити ћутећи, не сме да
се чуди, ако касније у критичном часу, нпр. кад на бојној линији стоји човек, цео поштански саобраћај
служи транспорту међусобних писама пуних кукњаве и цвиљења. Кад би се нашој омладини у
школама уливало нешто мање знања, а зато више самосавладавања, онда би се то богато исплатило
Тако држава у свом васпитном раду највећу вредност треба да осим телесном, прида управо карактерном образовању.
Безбројне моралне слабости које наш данашњи народ носи у себи, се тако усмереним васпитањем
могу ако не сасвим одстранити, онда врло ублажити. Од највеће важности је образовање снаге воље и
одлучности као и неговање радости одговорности. Нарочито се мора извршити измена досадашње методе у настави историје, јер се историја заправо не учи да би се знало шта се десило, већ се историја учи, да би се
знало зашто се нешто десило и у њој добила учитељица за будућност и за даљи опстанак
сопствене народности... када је историја у питању ми је слабо знамо..данас имамо доста података, ја бих под обавезно да се детаљно проучи време Немањића и идеја Савина, јер је сви нешто обилазе!!!
да додам иако сви знате да генијалност није везана за више животне слојеве или чак за богатство. Највећи уметници не ретко потичу из најсиромашнијих кућа. А понеки мали сеоски дечак је постајао касније свестран мајстор...овде ће наша држава морати да делује васпитно. Она нема задатак, да постојећој друштвеној класи сачува одлучујући утицај, већ задатак да из шуме свих сународника извуче најспособније главе и да им службу и високе положаје. Она нема само обавезу да просечном детету у основној школи да одређено васпитање, већ
и дужност да таленат доведе на пут коме и припада...
За мушкарца је веома корисно бављење борилачким вештинама, посебно ако постоји мудар учитељ. Циљ тих вежбања уопште није да се некоме поправи физиономија. Та вежбања најпре јачају тело, а затим јечају дух мушкарца. Постепено са растом нивоа борца мења се његов менталитет, његово осећање света, он продире у други свет духовних вредности. Почиње да улази у простор ванматеријалног. И најглавније – васпитава се у народу воља, храброст и дух ратника, без којих здрава нација не може да постоји и да се очува сама.
Онај ко ни телесно ни духовно није здрав и достојан, не сме да своју патњу овековечи у телу
свог детета! Држава васпитањем треба да поучи појединца, да није срамота већ жалосна несрећа, бити болестан и слабашан, али да је злочин, те стога истовремено и срамота, ову несрећу обешчастити сопственим егоизмом, тиме што ће се опет та болест натоварити недужном бићу, своме потомству; да се насупрот томе, племенитост највиших осећања и људскости достојне дивљења посведочује, ако недужно болесни, одричући се сопственог детета, своју љубав и нежност поклони непознатом, сиротом, младом потомку своје народности, који својим здрављем обећава да ће једном постати снажан члан снажне заједницедржава не треба, спознајући то, да свој целокупни васпитни рад у првом реду усмери само на убризгавање чистог знања, већ и на одгајање тела здравих као дрен ....да и пође од тога да је додуше научно мало образован-школован, али телесно здрав човек, доброг, чврстог карактера, испуњен радошћу одлучности и снагом воље, вреднији за националну заједницу, него школовани слабић..Заједница свој васпитни рад треба тако да подели, да се млада тела већ у њиховом најранијем детињству обрађују како одговара сврси и да се нормално очеличе за каснији живот.
Мора пре свега да се брине о томе да се не васпита генерација закржљалих. Школа као таква мора у народној држави да ослободи бескрајно много више времена за телесно јачање. Није добро да се млади мозгови оптерећују баластом од ког, према искуству, задржавају само делић, при чему уосталом најчешће уместо
најбитнијег остају непотребне безначајке, пошто млади син човечији уопште не може да изврши разумно просејавање материјала који му је утувљена.
Кад се данас, чак у наставном плану средње школе, вежбању доделе само два часа у недељи аучествовање појединцу се чак не даје као обавезно, онда је то, у поређењу са чисто духовним образовањем, груб несклад. Неби смео да прође ниједан дан, у коме се млади човек бар пре подне и увече не би телесно обучавао по један сат, и то за сваку врсту спорта и вежбања. Овде се нарочито не сме заборавити спорт који у очима многих изгледа као сиров и недостојан: бокс. Незамисливо је каква се погрешна мишљења шире о томе у круговима
''образовних''. Да млад човек учи да мачује па се онда бори около, сматра се само по себи разумљивим и
часним, али да боксује, то треба да буде сурово!?
Зашто? Нема спорта који као тај у истој мери унапређује нападачки дух, захтева муњевиту одлучност, одгаја тело до челичне гипкости. Није неуглађеније ако два млада човека разлике у мишљењу решавају песницама него наоштреним комадом гвожђа. Такође није неплеменитије ако се нападнути песницом брани од свог нападача, уместо да одатле побегне и позове полицајцаАли пре свега треба млад, здрав дечак да научи и да подноси ударце. То у очима наших данашњих духовних бораца наравно може изгледати дивље. Ипак народна држава нема задатак да одгоји колонију мирољубивих естета и телесних дегенерата. Она свој идеал човечанства не види у таквом малограђанину или крепосној старој девици, већ у пркосном оличењу мушке снаге и у женама које могу да поново поносно доносе децу на свет.
Тако спорт уопште не постоји само за то да би појединца учинио јаким, спретним и храбрим, већ он
треба да га ојача и научи, да подносидржава не треба да спроводи и надгледа телесно јачање само током официјелних школских година, она и у доба након школе мора да се брине о томе, да, док год се младић телесно развија, овај развој постане његов благослов. Глупо је веровати да крајем школског доба изненада престаје право државе на надзирање свог младог грађанина, да би поново дошло са војничким добом. Ово право је обавеза и као такво је увек једнако постојало.
Данашња држава, која нема интереса за здравим људима, на злочиначки начин није обраћала пажњу само на ову обавезу. Она пушта данашњу младеж да пропада на улицама и по кафићима, уместо да их заузда и телесно их одгаја толико дуго, док једног дана из тога не израсту здрав мушкарац и здрава жена
у којој форми држава даље врши овај одгој, данас може бити свеједно, хитно је, да она то ради и да
тражи путеве који томе користе. Она ће телесно образовање после школског доба, исто као и духовни развој, морати сматрати државним задатком и спроводити га преко државних институција. При томе овај одгој у крупним цртама већ може бити предобразовање за каснију војничку службу. Војска онда не треба више, као раније да младог човека научи основним појмовима најједноставнијих правила егзерцира (мисли се на телесно вежбање), њој се више неће доводити регрути у данашњем смислу, већ ће она требати да телесно већ
беспрекорно формираног младог човека само претвори у војника. У националној држави војска дакле
више не треба да појединца учи основним стварима, већ треба да се сматра последњом и највишом
школом отаџбинског одгоја. Млади регрут треба да у војсци добије неопходно ѕнање о оружју, али
истовремено треба да се даље формира за својкаснији даљи живот.
Након завршетка војничке службе, треба му издати два документа: његову диплому грађанина као правни
документ, који му дозвољава сада јавно запослење, и здравствени атест као потврду телесног здравља за
брак.
Аналогно одгајању дечака народна држава може са истих становишта да спроведе васпитање девојчице.
И тамо треба тежиште поставити пре свега на телесно образовање, па тек онда на подстицање душевних те на крају духовних вредности. Циљ женског одгоја треба непоколебљиво да буде: будућамајка....
Младић који изда свог друга, вежба издају и тиме активира назоре који, оштроречено и пренесено на велико, тачно одговарају онима издајника земље. Такав се један дечак никако не може сматрати "добрим, честитим" дететом, већ дечаком мало вредних карактерних особина.
Наставнику може бити згодно да се за јачање свог ауторитета послужи таквим неподопштинама, али се
у младо срце тиме ставља клица назора, који се касније може кобно испољити. На једном је од мале
тужибабе постао велики нитков! Ово треба да буде само пример за многе друге примере који у нашем
школском систему не ваљају.
Данас је свесно развијање добрих, племенитих карактерних особина у школи једнако нули. Једном
се томе мора дати сасвим другачија важност.
Верност, пожртвовање, ћутљивост су врлине које су великом народу неопходно потребне, и чије је
одгајање и образовање у школи важније од понечег што сада испуњава наше наставне планове.
И одвикавање од плачљивих јадиковки, од жалостивог тужења итд. спада у ову област. Ако одгој заборави,
да већ код детета утире на то, да се и патње и неправде некад морају подносити ћутећи, не сме да
се чуди, ако касније у критичном часу, нпр. кад на бојној линији стоји човек, цео поштански саобраћај
служи транспорту међусобних писама пуних кукњаве и цвиљења. Кад би се нашој омладини у
школама уливало нешто мање знања, а зато више самосавладавања, онда би се то богато исплатило
Тако држава у свом васпитном раду највећу вредност треба да осим телесном, прида управо карактерном образовању.
Безбројне моралне слабости које наш данашњи народ носи у себи, се тако усмереним васпитањем
могу ако не сасвим одстранити, онда врло ублажити. Од највеће важности је образовање снаге воље и
одлучности као и неговање радости одговорности. Нарочито се мора извршити измена досадашње методе у настави историје, јер се историја заправо не учи да би се знало шта се десило, већ се историја учи, да би се
знало зашто се нешто десило и у њој добила учитељица за будућност и за даљи опстанак
сопствене народности... када је историја у питању ми је слабо знамо..данас имамо доста података, ја бих под обавезно да се детаљно проучи време Немањића и идеја Савина, јер је сви нешто обилазе!!!
да додам иако сви знате да генијалност није везана за више животне слојеве или чак за богатство. Највећи уметници не ретко потичу из најсиромашнијих кућа. А понеки мали сеоски дечак је постајао касније свестран мајстор...овде ће наша држава морати да делује васпитно. Она нема задатак, да постојећој друштвеној класи сачува одлучујући утицај, већ задатак да из шуме свих сународника извуче најспособније главе и да им службу и високе положаје. Она нема само обавезу да просечном детету у основној школи да одређено васпитање, већ
и дужност да таленат доведе на пут коме и припада...
За мушкарца је веома корисно бављење борилачким вештинама, посебно ако постоји мудар учитељ. Циљ тих вежбања уопште није да се некоме поправи физиономија. Та вежбања најпре јачају тело, а затим јечају дух мушкарца. Постепено са растом нивоа борца мења се његов менталитет, његово осећање света, он продире у други свет духовних вредности. Почиње да улази у простор ванматеријалног. И најглавније – васпитава се у народу воља, храброст и дух ратника, без којих здрава нација не може да постоји и да се очува сама.
ЈЕДНИ ВЕРУЈУ, ДРУГИ НЕ ВЕРУЈУ, ТРЕЋИ РАЗМИШЉАЈУ
оне који у све што читају верују; други, у оне који ни у шта више не верују; трећи, у оне главне који прочитано критички
преиспитују и затим просуђују и са којима ће те врло лако доћи у вербални сукоб...
Прва група је бројчано највећа....она се састоји од велике масе и према томе представља
најбољи објекат за обраду(од стране мас медија интернета, тевеа, штампе), мада она се не може, означити према занимањима, него у најбољем случају према неким општим степенима интелигенције. У њу спадају углавном сви они којима самостално мишљење нити је урођено нити је развијено васпитањем, и који делом тако и из неспособности, а делом из незнања, у све верују што им се потура под нос одштампано црно на бело. У ту групу спада и она врста лењиваца која би свакако могла сама да мисли, али из чисте лењости не мисли, већ захвално прихвата све што је неко други већ промислио, у скромној претпоставци да се овај већ поштено потрудио. Код свих ових људи, утицај мас медија биће невероватан! Они нису у стању, или нису вољни да оно што им је понуђено, сами испитују, тако да њихов цео став према свим дневним проблемима може скоро искључиво да се подведе на спољни утицај других. Ово може бити од користи онда, ако њихово просвећивање преузме озбиљна и истинољубива група људи, али је несрећа ако се за то постарају мангупи и лажови, који не ору и не копају, него преваре смишљају;)
Друга група је већ по свом броју битно мања, делом састављена од оних који су после дугих горких разочарења, преокренули у
супротност и не верују више ни у шта, чим им нешто одштампано дође пред очи. Они мрзе сваке новине, или их уопште не читају, или се љуте без изузетка због садржине, пошто је она, ето, по њиховом мишљењу, само састављена од лажи и неистина.
Овакве људе је веома тешко убацити у машину, пошто ће они увек бити неповерљиви чак и према самој
истини, због чега су безнадежан случај за било које шкрабало, ако их неко стварно наљути, одлазе у гору и њихово тане вреба са свих страна...
Трећа група је далеко најмања – она се састоји од духовно заиста умних глава, које је природна даровитост, васпитање и искуство научило да самостално мисле, које о свему покушавају да формирају свој сопствени суд, и које све прочитано
најтемељније још једном подвргавају сопственом преиспитивању и даљем развијању па чак и некаквим тзв научним истинама. Они неће погледати ни једне новине, а да у свом мозгу то непрестано не прорађују и шкрабало, писац, режисер, тада нема лаку позицију. Шкрабала воле такве читаоце(на основу њих прилагођавају даље писање), али само са уздржаношћу. За припаднике ове групе је
свака бесмислица коју неке новине нашкрабају, безопасна чак смешна. Они су се, ионако, у току живота навикли да у сваком пискаралу начелно виде битангу, која само понекад говори истину(70% истине и 30% темпиране лажи). Али, нажалост, значај ових драгоцених и дивних људи је управо само у њиховој интелигенцији, али не у бројности и акцији – то је несрећа у овом нашем јадном времену, у коме мудрост не представља ништа, а бројност(чопор) све!
преиспитују и затим просуђују и са којима ће те врло лако доћи у вербални сукоб...
Прва група је бројчано највећа....она се састоји од велике масе и према томе представља
најбољи објекат за обраду(од стране мас медија интернета, тевеа, штампе), мада она се не може, означити према занимањима, него у најбољем случају према неким општим степенима интелигенције. У њу спадају углавном сви они којима самостално мишљење нити је урођено нити је развијено васпитањем, и који делом тако и из неспособности, а делом из незнања, у све верују што им се потура под нос одштампано црно на бело. У ту групу спада и она врста лењиваца која би свакако могла сама да мисли, али из чисте лењости не мисли, већ захвално прихвата све што је неко други већ промислио, у скромној претпоставци да се овај већ поштено потрудио. Код свих ових људи, утицај мас медија биће невероватан! Они нису у стању, или нису вољни да оно што им је понуђено, сами испитују, тако да њихов цео став према свим дневним проблемима може скоро искључиво да се подведе на спољни утицај других. Ово може бити од користи онда, ако њихово просвећивање преузме озбиљна и истинољубива група људи, али је несрећа ако се за то постарају мангупи и лажови, који не ору и не копају, него преваре смишљају;)
Друга група је већ по свом броју битно мања, делом састављена од оних који су после дугих горких разочарења, преокренули у
супротност и не верују више ни у шта, чим им нешто одштампано дође пред очи. Они мрзе сваке новине, или их уопште не читају, или се љуте без изузетка због садржине, пошто је она, ето, по њиховом мишљењу, само састављена од лажи и неистина.
Овакве људе је веома тешко убацити у машину, пошто ће они увек бити неповерљиви чак и према самој
истини, због чега су безнадежан случај за било које шкрабало, ако их неко стварно наљути, одлазе у гору и њихово тане вреба са свих страна...
Трећа група је далеко најмања – она се састоји од духовно заиста умних глава, које је природна даровитост, васпитање и искуство научило да самостално мисле, које о свему покушавају да формирају свој сопствени суд, и које све прочитано
најтемељније још једном подвргавају сопственом преиспитивању и даљем развијању па чак и некаквим тзв научним истинама. Они неће погледати ни једне новине, а да у свом мозгу то непрестано не прорађују и шкрабало, писац, режисер, тада нема лаку позицију. Шкрабала воле такве читаоце(на основу њих прилагођавају даље писање), али само са уздржаношћу. За припаднике ове групе је
свака бесмислица коју неке новине нашкрабају, безопасна чак смешна. Они су се, ионако, у току живота навикли да у сваком пискаралу начелно виде битангу, која само понекад говори истину(70% истине и 30% темпиране лажи). Али, нажалост, значај ових драгоцених и дивних људи је управо само у њиховој интелигенцији, али не у бројности и акцији – то је несрећа у овом нашем јадном времену, у коме мудрост не представља ништа, а бројност(чопор) све!
Пријавите се на:
Постови (Atom)
