ЈЕДНИ ВЕРУЈУ, ДРУГИ НЕ ВЕРУЈУ, ТРЕЋИ РАЗМИШЉАЈУ

оне који у све што читају верују; други, у оне који ни у шта више не верују; трећи, у оне главне који прочитано критички
преиспитују и затим просуђују и са којима ће те врло лако доћи у вербални сукоб...

Прва група је бројчано највећа....она се састоји од велике масе и према томе представља
најбољи објекат за обраду(од стране мас медија интернета, тевеа, штампе), мада она се не може, означити према занимањима, него у најбољем случају према неким општим степенима интелигенције. У њу спадају углавном сви они којима самостално мишљење нити је урођено нити је развијено васпитањем, и који делом тако и из неспособности, а делом из незнања, у све верују што им се потура под нос одштампано црно на бело. У ту групу спада и она врста лењиваца која би свакако могла сама да мисли, али из чисте лењости не мисли, већ захвално прихвата све што је неко други већ промислио, у скромној претпоставци да се овај већ поштено потрудио. Код свих ових људи, утицај мас медија биће невероватан! Они нису у стању, или нису вољни да оно што им је понуђено, сами испитују, тако да њихов цео став према свим дневним проблемима може скоро искључиво да се подведе на спољни утицај других. Ово може бити од користи онда, ако њихово просвећивање преузме озбиљна и истинољубива група људи, али је несрећа ако се за то постарају мангупи и лажови, који не ору и не копају, него преваре смишљају;)

Друга група је већ по свом броју битно мања, делом састављена од оних који су после дугих горких разочарења, преокренули у
супротност и не верују више ни у шта, чим им нешто одштампано дође пред очи. Они мрзе сваке новине, или их уопште не читају, или се љуте без изузетка због садржине, пошто је она, ето, по њиховом мишљењу, само састављена од лажи и неистина.
Овакве људе је веома тешко убацити у машину, пошто ће они увек бити неповерљиви чак и према самој
истини, због чега су безнадежан случај за било које шкрабало, ако их неко стварно наљути, одлазе у гору и њихово тане вреба са свих страна...

Трећа група је далеко најмања – она се састоји од духовно заиста умних глава, које је природна даровитост, васпитање и искуство научило да самостално мисле, које о свему покушавају да формирају свој сопствени суд, и које све прочитано
најтемељније још једном подвргавају сопственом преиспитивању и даљем развијању па чак и некаквим тзв научним истинама. Они неће погледати ни једне новине, а да у свом мозгу то непрестано не прорађују и шкрабало, писац, режисер, тада нема лаку позицију. Шкрабала воле такве читаоце(на основу њих прилагођавају даље писање), али само са уздржаношћу. За припаднике ове групе је
свака бесмислица коју неке новине нашкрабају, безопасна чак смешна. Они су се, ионако, у току живота навикли да у сваком пискаралу начелно виде битангу, која само понекад говори истину(70% истине и 30% темпиране лажи). Али, нажалост, значај ових драгоцених и дивних људи је управо само у њиховој интелигенцији, али не у бројности и акцији – то је несрећа у овом нашем јадном времену, у коме мудрост не представља ништа, а бројност(чопор) све!