ИНТЕРЕСАНТНО ЗА ОНЕ КОЈИМА СУ МАЈМУНИ ПРЕЦИ, КАО И ЗА ОНЕ КОЈИМА НИСУ ;)

У школском уџбенику као први доказ о човековом пореклу од мајмуна служе морфолоске карактеристике, тј. то што човеколики мајмуни имају нокте, једнак број ребара и појасних пршљенова, сличну грађу зуба, сличне беланчевине и, на крају крајева, чак и заједничке паразите,вашке:)))

За неупућеног човека све ово звучи прилично убедљиво, међутим, не треба губити из вида огромну сложеност грађе сваког организма, а нарочито људског, због које чак и ти признаци сличности не значе много. Поготово ако се узме у обзир да има много животиња које су људима сличније, по много више карактеристика, од мајмуна.

Нпр шимпанза има пар хромозома мање од човека и гуштера. Према сличности у садржају аминокиселина човеку је најближа кокошка, а не мајмун. По грађи зуба ближе од мајмуна уз човека стоји свиња. Пада на памет један скандал са проналаском полумајмуна-получовека, када је зуб свиње био прихваћен као зуб нашег фантомског претка којег су назвали "човек из Небраске". Свињски бубрег се готово не разликује од људског, познати су случајеви успешног пресађивања свињских бубрега на човека. Свиње су, за разлику од "вегетаријанаца" мајмуна, сваштоједи, њихова кожна реакција је слична људској, а специфична тежина крви је ближе људској,одмах ту је и зец, него што је то код мајмуна.
У неким цртама понашања многе животиње имитирају човека много боље од мајмуна. Тако например слонови могу да користе рудиментарно оруђе за рад, и не само ради домагања хране. Они су у стању да обављају исти рад и да разумеју људске команде на три до четири различита језика, за шта су мајмуни апсолутно неспособни. Показује се да слонови чак и закопавају своје мртве рођаке земљом и биљкама. Папагаји су у стању да разговетно по слоговима понављају људске речи, што мајмуне нико још није успео да научи. У Аустралији постоји врста птица које умеју своја гнезда изнутра осликавати бојом од воћних сокова помешаних са пљувачком. Њихови мужјаци поклањају својим изабраницама поклоне који немају никакву употребну вредност, као што је, например, цвеће.
Оваквих приера има мноштво, али ми се нећемо на њима задрзавати. Сличност грађе и понашања човека и животиња у неким цртама се не може признавати за блиску сродност или заједничко порекло. Постоје врло оштре, буквално непремостиве црте разликовања човека и мајмуна. Не ради се просто о умним способностима или социјалној организацији, ради се о грађи скелета, тј. о карактеристикама које имају објективно палеонтолоско значење. Издвојимо овђе само три од њих.
Прве две су повезане са усправним ходом човека. Да би се одржала равнотежа, бићу које корача усправно је потребан много развијенији вестибуларни апарат од оног што га имају четвероношћи, а то се одражава на структуру лобање. Упоређивање канала унутрашњег ува човека и мајмуна по тој карактеристици говори о непремостивој разлици између њих.
Осим тога, усправни ход сам по себи подразумијева могућност исправљања колена. Постоје мајмуни, гибони, патуљасте симпанзе - бонобои, и још неки, који су у неким случајевима у стању да се по земљи крећу на задњим шапама, медвед или пас се такође могу научити овоме. Али ни један од ових мајмуна не исправља колена, што се јасно може разумети ако се погледа на грађу њиховог коленичног система. Усправно ходање се мора одразити и на структуру карличног чвора.
Човек, ма каки и дугопеташи немају кост која се на латинском зове бакулум, а коју имају човеколики мајмуни и други примати.
Укратко, и без свега тога је јасно да се скелет човека не може заменити са скелетом мајмуна итд