ЧИТАЊЕ КЊИГА, НА МЕТРЕ И КИЛОМЕТРЕ...

Познајем људе, који бескрајно много "читају", и то књигу за књигом, слово по
слово, и које ипак не бих могао да означим као начитане. Они наравно поседују огромну количину "знања", само њихов мозак не разуме, није у стању да
спроведе расподелу и регистровање свега оног у себе
узетог материјала....
Њима недостаје умеће, да у књизи одвоје оно за њих вредно од безвредног, то вредно
онда да задрже заувек у глави, а оно друго, ако је могуће, уопште и да не виде, у сваком случају међутим нипошто да то вуку са собом као несврсисходни баласт. И читање није дакако само себи циљ, већ средство за циљ. Оно у првом реду би
требало да помогне такође да се испуни оквир,склоност и способност сваком да се развије, уз то би свакако требало да лиферује инструмент и грађу,
које појединац потребује у свом животном позиву, сасвим свеједно да ли тај позив служи само примитивном зарађивању хлеба или представља
задовољење вишег одређења; у другом реду би оно требало да омогући произношење једне опште слике света.
У оба случаја је, међутим, потребно да садржај појединог читања не буде број прочитаних књига или чак и број едиција књига и као такав предат
памћењу на чување, већ да као мозаички каменчић у општој слици света заузме своје место у њему припадајућем поретку и тако и он допринесе, да се та
слика обликује у глави читаоца.
У оном првом случају настаје једна луда збрка од тих приучених
ствари, која је исто тако безвредна, као што је истовремено безвредан несрећни поседник тих приучених ствари јер га још тиме чине уображеним
безвредником. Јер тај забога заиста мисли да је најозбиљније "образован", да од живота нешто разуме, да знања поседује, а притом се тај са сваким
новим растом тог "образовања" у стварности све више и више отуђује од света; докле год он, што није ретко, заврши или у неком санаторијуму или као
"политичар" у неком парламенту.
Никада неће таквој једној глави успети да из збрке свог "знања"
извуче макар и једно оно одговарајуће "знање", јер, дакако његова духовна тежина не лежи распоређена у линијама живота, већ у редоследу књига, како их је
читао и како му њихов садржај сада седи у глави. Ако би га судбина при својим захтевима дневног живота увек подсећала на тачну примену једном прочитаног,
она би онда морала још и да му назначи књигу и број стране, пошто сироти џуџа не би иначе ни за целу вечност могао да нађе оно што је тачно. Али пошто
он сад ово не чини, доспевају сви ти девет пута мудраци при сваком критичном часу у најстрашније забуне, траже грчевито аналогне случајеве и зграбе
са смртном сигурношћу, наравно погрешне рецепте
Да није тако, не бисмо могли да схватимо политичка достигнућа наших наображених владиних "хероја" на њиховим највишим местима, изузев ако би се
решило да се уместо патолошких склоности прихвати нитковска подлост. Онај који, међутим, негује у себи умеће правилног читања, њему ће при
студирању сваке књиге, сваког часописа или брошуре осећај моментално да побуди пажњу на све оно, што је по његовом мишљењу подесно и важно за
трајно и чврсто памћење, јер је сврсисходно или уопште узев вредно да се зна. Као и да на тај начин добијено нађе у већ на неки начин увек постојећој
слици која је створила представу о оној или овојствари, да онда делује, коригује или допуњује, да дакле подигне на виши степен или тачност или
јасност
А ако сад живот сам постави пред човека изненада неко питање за преиспитивање или
одговор, онда ће код таквог једног начина читања присећање сместа да се маши мерила већ постојеће слике погледа и да из ње извуче све оне деценијама
сакупљане поједине прилоге и приступе који се тичу тог питања, да их поднесе уму на испит и ново процењивање, док питање не буде разјашњено или
на њега не буде дат одговор

Само такво читање има свој смисао и своју сврху. Један говорник на пример,
који своме уму не обезбеђује на тај начин неопходне чињенице и грађу, неће никада бити у стању, притешњен противуречностима, да заступа своје
гледиште, па нека оно и хиљаду пута одговара истини или стварности. При свакој дискусији ће га памћење срамно оставити на цедилу, он нити ће
наћи разлоге, аргументацију за учвршћење оног што сам тврди, нити за побијање противника. И док год се притом, као у случају једног јадног говорника,
ради у првом реду о бламажи сопствене личности, то нека онда и буде тако, зло је међутим онда, када судбина таквог једног свезналца, али немоћника
одреди за вођу државе.
Види мене, од своје ране младости трудио сам се да читам на правилан начин и притом су ме срећом подржали памћење и разум. И гледано у овом смислу, за мене
је нарочито било плодотворно и драгоцено младалачко време. Искуства свакодневног живота стварала су подстицај за увек нови студиј најразличитијих
проблема. Тиме што сам најзад био у ситуацији да реалност разјасним теоријски, теорију да проверим на стварности, био сам поштеђен тога или да се
угушим у теорији или да се у стварности батргам у плићаку и као што видиш, пливам као делфин ;)
Књига је роба, као што су најпродаваније; књига је пропаганда, ако што су најтиражније; књига је украс, ако оне на метар у титино време; књиге су знање, али само оне забрањене.