Кажу неки: "Кад се ништа не би радило, свет би стао. Какав би то био свет без развоја?"
Зашло бисмо се развијали? Ако се економски раст попне с пет посто на десет посто, хоће ли се срећа удвостручити?
Шта има лошег у стопи раста од нула посто? Није ли то врло стабилна економија? Има ли ичег бољег од једноставног и спокојног живота?
Људи нешто пронађу, уоче како то делује и искористе природу, мислећи да ће то бити добро за човечанство. Резултат је свега тога, досад, да је планета постала загађена, људи збуњјени, и да смо ушли у хаос модерних времена...
Не волим реч "рад". Људи су једина бића које морају да раде, и мислим да је то најсмешнија појава на свету. Остале врсте живе живот, људи раде као луди, мислећи да тако морају да би преживели. Што је посао тежи, што је изазов већи, то га сматрају чудеснијим. Било би добро оканути се таквог начина размишљања и живети лаганим, удобним животом, с обиљем слободног времена.
Мислим да је диван начин живота тропских животиња, које ујутро и увечер излазеда виде има ли штогод за јело, а после подне се добро наспавају....
Живљење није ништа више него резултат рођења. Што год људи јели да би живели и што год мислили да морају јести да би живели, није ништа друго него нешто што су умислили. Свет је тако уређен да људи немају разлога да очекују глад ако би се ослободили своје воље и пустили природу да их води.
Данашњи пољопривредник, који се бави модерним пољо послом нема времена да напише песму или компонује мелодију, ни времена да размишља....
Све је једноставно, живети овде и сада - то је истински темељ живота. Кад наивно научно знање постане темељ живота, људи почињу да живе као да зависе искључиво о скробу, мастима и беланчевинама....А научници, ма колико истраживали природу, ма како далеко ишли у истраживањима, на крају дођу до тога како је она савршена и стврано тајанствена. Илузија је веровати да се истраживањем и изумима може створити нешто боље од природе. Мислим да је једина поседица људских напрезања на крају да сазнају оно што би се могло назвати огромном несхватљивошћу природе. А што се пољопривредног рада тиче, вреди: служите природу и све ће бити добро. Пољопривреда је некад било свети посао...
Болест се појављује кад се људи одвоје од природе. Озбиљност болести линеарно је пропорционална степену одвојености. Ако се болесник врати у здраву околину, болест често нестаје. Кад отуђење од природе постане екстремно, број болесних људи расте. Тада чежња за повратком природи постаје јачом. Али у тражењу повратка нема јасног разумевања природе, па покушај остаје узалудан.
Људи који живе у градовима суочавају се с огромним потешкоћама у настојању да се здраво хране. Природна храна једноставно није доступна јер је нико више не гаји. Чак ако и ако неком срећом успеју да дођу до здравих намирница, људи морају прилагодити тело на прераду здраве хране, јер је гмо преузела организам....
Ако у таквој ситуацији покушавате са интегралном храном требаће ће вам натприродна средства и моћи расуђивања. Далеко од тога да би значиле повратак природи, компликоване и чудне "природне" дијете које се појављују, само одвлаче човека све даље од природе.
Ако завирите у продаваонице "здраве хране", затећићете збуњујући асортиман свеже и паковане хране, витамина и додатака. У литератури се многи типови исхране представљају као "природни", храњљиви и здрави. Неки кажу да је здраво кувати јела заједно, а неки да су јела која се кувају заједно пут до болести. Неки наглашавају важност соли у прехрани, други кажу да превише соли узрокује болест. Неки тврде да је воће храна за мајмуне, а други да је воће и поврће најбоља храна за дуговечност и добро расположење.Свако од тих мишљења може бити исправно у неко времеи под различитим околностима, и то је оно што збуњује људе, или боље речено, за збуњену особу све те теорије постају материјал за стварање још веће конфузије...
из Револуција једне сламке
--------
Поглавица Два Орла је био упитан од америчке владе - "Ви сте посматрали белог човека деведесет година. Видели сте његове ратове и његова технолошка достигнућа. Видели сте његов прогрес и штету коју је урадио"
Поглавица климну главом у знак потврде. Представник америчке владе је наставио - "С обзиром на све ове догађаје, по вашем мишљењу, где се бели човек погрешио?
Поглавица је гледао владиног званичника неко време, а онда мирно му одговорио - " Када је бели човек "открио" нову земљу, Индијанци су је, без пореза користили, било је много бизона, много даброва, чисте воде, Жене су радиле сав посао, врач је лечио бесплатно, ми мушкарци смо проводили цео дан у лову и риболову, док смо ноћу, и то целе ноћи, водили љубав са нашим женама "
Тада се поглавица наслони на леђа столице, насмеја се и додаде - " Једино су белци довољно глупи да мисле како могу да побољшају систем ратовима, технологијом, прогресом. "
Зашло бисмо се развијали? Ако се економски раст попне с пет посто на десет посто, хоће ли се срећа удвостручити?
Шта има лошег у стопи раста од нула посто? Није ли то врло стабилна економија? Има ли ичег бољег од једноставног и спокојног живота?
Људи нешто пронађу, уоче како то делује и искористе природу, мислећи да ће то бити добро за човечанство. Резултат је свега тога, досад, да је планета постала загађена, људи збуњјени, и да смо ушли у хаос модерних времена...
Не волим реч "рад". Људи су једина бића које морају да раде, и мислим да је то најсмешнија појава на свету. Остале врсте живе живот, људи раде као луди, мислећи да тако морају да би преживели. Што је посао тежи, што је изазов већи, то га сматрају чудеснијим. Било би добро оканути се таквог начина размишљања и живети лаганим, удобним животом, с обиљем слободног времена.
Мислим да је диван начин живота тропских животиња, које ујутро и увечер излазеда виде има ли штогод за јело, а после подне се добро наспавају....
Живљење није ништа више него резултат рођења. Што год људи јели да би живели и што год мислили да морају јести да би живели, није ништа друго него нешто што су умислили. Свет је тако уређен да људи немају разлога да очекују глад ако би се ослободили своје воље и пустили природу да их води.
Данашњи пољопривредник, који се бави модерним пољо послом нема времена да напише песму или компонује мелодију, ни времена да размишља....
Све је једноставно, живети овде и сада - то је истински темељ живота. Кад наивно научно знање постане темељ живота, људи почињу да живе као да зависе искључиво о скробу, мастима и беланчевинама....А научници, ма колико истраживали природу, ма како далеко ишли у истраживањима, на крају дођу до тога како је она савршена и стврано тајанствена. Илузија је веровати да се истраживањем и изумима може створити нешто боље од природе. Мислим да је једина поседица људских напрезања на крају да сазнају оно што би се могло назвати огромном несхватљивошћу природе. А што се пољопривредног рада тиче, вреди: служите природу и све ће бити добро. Пољопривреда је некад било свети посао...
Болест се појављује кад се људи одвоје од природе. Озбиљност болести линеарно је пропорционална степену одвојености. Ако се болесник врати у здраву околину, болест често нестаје. Кад отуђење од природе постане екстремно, број болесних људи расте. Тада чежња за повратком природи постаје јачом. Али у тражењу повратка нема јасног разумевања природе, па покушај остаје узалудан.
Људи који живе у градовима суочавају се с огромним потешкоћама у настојању да се здраво хране. Природна храна једноставно није доступна јер је нико више не гаји. Чак ако и ако неком срећом успеју да дођу до здравих намирница, људи морају прилагодити тело на прераду здраве хране, јер је гмо преузела организам....
Ако у таквој ситуацији покушавате са интегралном храном требаће ће вам натприродна средства и моћи расуђивања. Далеко од тога да би значиле повратак природи, компликоване и чудне "природне" дијете које се појављују, само одвлаче човека све даље од природе.
Ако завирите у продаваонице "здраве хране", затећићете збуњујући асортиман свеже и паковане хране, витамина и додатака. У литератури се многи типови исхране представљају као "природни", храњљиви и здрави. Неки кажу да је здраво кувати јела заједно, а неки да су јела која се кувају заједно пут до болести. Неки наглашавају важност соли у прехрани, други кажу да превише соли узрокује болест. Неки тврде да је воће храна за мајмуне, а други да је воће и поврће најбоља храна за дуговечност и добро расположење.Свако од тих мишљења може бити исправно у неко времеи под различитим околностима, и то је оно што збуњује људе, или боље речено, за збуњену особу све те теорије постају материјал за стварање још веће конфузије...
из Револуција једне сламке
--------
Поглавица Два Орла је био упитан од америчке владе - "Ви сте посматрали белог човека деведесет година. Видели сте његове ратове и његова технолошка достигнућа. Видели сте његов прогрес и штету коју је урадио"
Поглавица климну главом у знак потврде. Представник америчке владе је наставио - "С обзиром на све ове догађаје, по вашем мишљењу, где се бели човек погрешио?
Поглавица је гледао владиног званичника неко време, а онда мирно му одговорио - " Када је бели човек "открио" нову земљу, Индијанци су је, без пореза користили, било је много бизона, много даброва, чисте воде, Жене су радиле сав посао, врач је лечио бесплатно, ми мушкарци смо проводили цео дан у лову и риболову, док смо ноћу, и то целе ноћи, водили љубав са нашим женама "
Тада се поглавица наслони на леђа столице, насмеја се и додаде - " Једино су белци довољно глупи да мисле како могу да побољшају систем ратовима, технологијом, прогресом. "
Нема коментара:
Постави коментар