Материја, енергија, простор, време и информација без које би све било ништа!

У неком добу живота, сваког од нас су мучила иста питања: шта, како, зашто постојимо? Ја сам се некако увек враћао на њих, изнова читао одговоре који ме нису задовољавали, а заправо је све једноставно! Све је слика, звук, укус, мирис.

Информација је знање, којим откривамо околини ко смо и шта смо. Човек 21. века је препун информација, нажалост, непрерађених, сирових. Неко тај беспотребни вишак сматра интелигенцијом, мада хаос који настаје од тог вишка може да буде све, само не разум, здрава мисао! Свако би да прича напамет наученим речима, конфликата на све стране. Неко речи испече па рече, редки то чине из душе. Сви максимално користимо говорни апарат док мисаони склоп неки користе штедљиво, као да је то сапун који ће се брзо потрошити.



У животу најбоље пролазе прагматичари. Они су скупљачи материје. Знају тачно колико квм, ха, г, м, колико простора поседују, колико им времена треба за нешто, као и колико ће неке енергије потрошити за то.



Ова „господа“ узима себи за право да паметује па користи сва средства да утичу на здраву мисао, штанцују биороботе који нам загорчавају живот лупетањем, а све са циљем да своју материју увећају и т.д.



Дођосмо до седме силе! А шта му је па то ...?



Материја, енергија, простор, време и информација без које би све било ништа!



Хајдемо мало са друге стране. Човек се састоји од тела, разума и душе, али је још нешто потребно како би се ова три дела држала заједно. Шта их то уједињује и омогућава једновремени рад?



Неко ће рећи да је све у срцу. Срце је само један од седам духовно енергетских центара преко којих се одвија информационо енергетско узајамно дејство људске душе са околином. Срца има разних: великих, малих, „лепих“ без и „ружних“ са ожиљцима, тврдих, меких, одавде ка човеку душе, као и оног без ње.



Неко ће, опет, рећи да је све енергија и да ништа друго не постоји. Да је све матрикс. Енергија излази из нечега, улази негде и враћа се са неким кодом, информацијом.



Људски мозак сам за себе је ништа нешто, али ако јесте, ништа лакше него га извадити и пустити да ужива. То је оно што неки раде па имамо шизофренију и вашке обашке. Љубав јесте највише и најплеменитије осећање које се буди у човеку када се информативно духовни енергетски центри споје у једно тело, мозак и душу, када долази до једне изузетне хемијске реакције тела.



Е сад, ако смо комплетни као људска бића онда нам неће бити тешко да знамо шта је материја (тип куц, куц, штип, штип), енергија (пец, пец), простор (:ооооооо), време (вум до русе косе); а да би све то препознали потребна нам је информација! Као што су од нас крили реинкарнацију (била у Библији па је само тек тако избрисали)они су прећутали енергетске центре и наводили неке источњаке, као будале, који трућају о чакрама, а тако су нам и информацију прескочили, иако је информација најаче оружје оних који штанцују биороботе.



Дакле, имамо материју, енергију, простор, информацију и човека који без ње не би имао представу шта је шта!



Чиста љубав је безусловна љубав, она која не тражи узвраћање, а која код човека покреће сваки делић тела, нажалост свако не може да је доживи.



Страст се често меша с' љубављу иако се ради о нагону за који није потребно неко посебно ангажовање свих информативно духовних енергетских центара, нити посебна акција мозга и душе, тело то одрађује аутоматски.



Романтичност се такође меша са љубављу иако она може да се научи и одглуми.



Безусловна љубав је најјача врста љубави, ако уопште љубав може да има врсте и подврсте, другачија од свих других осећаја и сматра се највећим изразом духовности, много је интензивнија, пружа осећај који не може да се доживи у неким другим емотивним ситуацијама.



Чиста несебична љубав ангажује у мозгу седам подручја, док у другим случајевима „љубави“, два-три ... у неким од ових можданих делова долази до лучења допамина, хемикалије љубави и среће, отуда оно о хемији мушкарца и жене.



Има особа код којих се никада не буди свих седам тачака у мозгу, што доводи до изостанка лучења допамина, а самим тим и немогућност за доживљавање чисте љубави. Наравно да се код поменутих, у зависности од нивоа потенције и романтике, урођене или научене, компензује овај недостатак па се то меша са љубављу. Уопште, понашање било ког човека, његова стварна или илузорна слобода, одређена је информацијом која се налази унутар главе и која у целости диригује његово понашање. Онај ко може да управља информационим пољем, у коме се налази човек и друштво које га окружује (ограничавати информацију, фалсификовати је, давати по избору одређена потребна знања), усађује потребну информацију у главу масе, онда тај може без проблема да управља понашањем човека и друштва у целини, а да човек није свестан да се са њим управља ... чини му се, човеку, да он све чини по својој вољи, мада је стварно само биоробот – инструмент у туђим рукама, коме нико ништа не наређује, али он ради оно што је потребно ономе који њиме управља.



Информација има три извора: генетски, социјални и космички или божанствени, који је резервисан само за одабране, док је обичном човеку недоступан.



Мисао, размишљање, смисао, мудрост ... ко би знао све у детаље, Бог сигурно, ми колико желимо и можемо.



Моћ информације и дезинформације, као и њихов утицај на људе и социум уопште, је огромна! Ако пођемо од примера где два људска бића, вербално нападају једно друго због погрешне информације и на то додамо неко негативно осећање, антипатију која може да прерасте у патолошку мржњу (разлог није битан и увек може да се нађе, чак и онда када не постоји ни један), ето нам и наше слике, за коју, по виђењу, мудар човек кратко прозбори: „-е моји Срби!“.



Погледамо ли шире србски простор, знамо да има шест стотина политичких партија, хиљаду и нека секта, партизане, четнике, љотићевце, недићевце, дражиновце, жуте, плаве, црне, црвене, демократе, радикале, хорски ће национално свесна група да узвикне: „-ее, у пии мааа, моји Срби!“.



Не треба да нас чуди што нечији трабанти а људи из наших редова, са лакоћом долазе на позицију и вршљају.



Причати о реинкарнацији, астралној пројекцији, матриксу, космосу и т.д., а не знати причу својих предака, хммм, не пије то воду.



Даље ... ватра, земља, ваздух и вода ... до лучења допамина у мозгу, а без кога нема здравог односа према божанственом – ДУХ, опет информација и увек информација!



Приземни људи су везани за материју и неке баналне потребе, скоро сви исклепани истим чекићем, али то их не спречава да о срцу причају, иако срца немају, често и о космичким силама би они, мада појма са појмом немају, осећај никакав, ово су људи стомака и све им излази из црева ...



Други тип су емотивни типови који често не знају зашто су такви, упркос томе фурају свој фазон ...



Ватрени људи су спонтани и страствени људи срца, милина једна бити у њиховом друштву!



Људи космоса, идеја, комуникације, стваралаштва, често називани лудацима, али симпатични, тип кога треба слушати начуљених ушију, сад ако вам не требају за пријатеље, њих то неће узнемирити, јер они имају све што им треба, шта немају, то им сигурно ни не треба!



Живот је највећи дар, ваља га искористити на прави начин.



Нека свако размисли, шта би било да се није родио/ла? Постоји ли ико захваљујући вама? Рађањем једног бића може да се утиче на рађање и живот стотина, хиљада, али задржимо се на нама обично необичним људима и питање шта би било у нашој околини са онима који су нам блиски да није нас, сестре, браћа, њихова деца, мама, тата, наша деца и понеко са стране ...



Неко се роди, тавори и нестане, нестане ко да није био на овом свету, други, ако не утичу на цели свет, створе, улепшају живот онима око себе.



Сад, ако неко жели да буде икона параде поноса као, елтон џон, или нека тупава бритни, зашто да не, али утицај тих перверта је само на перверте, никако на племенити део света.



Често судбина неких људи зависи од једног човека, човека кога уопште не примећујете у свакодневници. Њихов живот, квалитет живљења па до дужине живота, једноставно да њега/ње није било не би било ни ових других?



Ако не можете да се опустите мислима, бар се сетите неког филма са сличном тематиком ...



За неке међу нама који су дебело под утицајем нечије пројекције, филм, најбоље продавана књига, телевизија, модни и трач часописи, који нису свесни свог постојања, него увек подржавају нешто или неког, живот је можда интересантан, мада без чула мириса, укуса, додира, вида ... све такве, са недостатком неког од осећаја, по Србски, називамо богаљима, убогима ... знам, чист расизам, али шта ћу кад ову луду главу мућнем, пре употребе, сваки дан ;-)