КАКО ДА ТЕ ВОЛИМ, АКО ТИ СЕ НЕ ДИВИМ

Није ми потребан разлог да те волим....
да будем срећан са тобом...нису ми потребне речи љубави па да схватим да си ми све....
нису ми потребна ни дела да осећам љубав....
није ми потребно ништа....осим осећаја да постојиш....волим те!
дивим се и волим, до Бога, најплеменитије, Створење, које је икада шетало земаљским шаром...желим да у хладној ноћи, када буде прелазила, из једног времена у друго, погледа у звездано небо.............тамо горе је зрак светлости, путоказ, само за њу, ка месту смеха, радости, среће...
као у причи о две звезде, свака на свом делу неба.....једног дана се над једном небеском стазом ухватио мрак, постајало је све хладније и пусто ...једна звездица се насла у хладноћи, њена светлост није била довољна на њеној путањи, била је несретна и осећала се напуштено...вапај није допирао до других звезда...губила се све више у хладноћу таме...имала је само један зрачак светлости који је испустила као вапај, оставши без трунке снаге, помишљала је на крај...
али, у једном моменту је додирнуо зрак светлости, затим други, трећи...цео звездани сноп се спустио на њу...осетила је поново живот и почела да сија светлошћу доброте, љубави, захвалности....
најтоплије и најсјаније звезде без своје воље могу бити ухваћене мраком, ако видиш да некада неко губи сјај осветли га својим зраком топлине и светлости....не чекај предуго, хладно ми је...

осећам, желим и говорим те дивне речи, Волим Те, Дивим Ти се, Молим Те, не знам другачије, не могу да глумим живот, чак и краткотрајну љутњу пропратим речима, којих се касније постидим, али ми није тешко да замолим за опроштај...
зашто ове речи неко изговара са тешкоћом, хммм, живимо у време безосећајно, оправдан је страх нечији отуда и уздржавање, поготову неког ко је можда већ био повређен од неког ласкавца(оних дрских који краду ауторско право и свако друго право, они који мисле да све смеју, они који немају срца)....нажалост, иако живимо у времену комуникације, информације, поред нас свакодневно пролазе мушкарци/жене који немају коме да кажу најлепше речи.......ако будете срели некога ко је вредан ваших речи, не штедите их.

хајдуци који нису поштовали ништа, ни на небу ни на земљи, падали су на колена пред љубављу...
елем, Милија Карић који у овом писму себе ословљава са "доктор" пише:

"Драга Јело, мени је сваког дана, сваког часа теже, а ни сам не знам зашто, и ако не верујем у чини, као да си ми срце однела. Ја не знам да л и ти мене љубиш; нека је стоти део моје љубави према теби, па би био срећан.
Збиља, ја сам чудан постао и не могу себи да објасним откуда ми је овако. Мени се чини да си ти равнодушна према мени, но ја те молим и преклињем немој тако.
Зато, ходи душо, од мене не стрепи, ај те много љубим, мој цвете лепи. Па ходи, мила моја, на уста ми и груди моја падни. За пољупцем твојим срце ми жуди. Хоћу, злато моје, за тобом да полудим. На те мислим када звездица увече сине, ан те мислим кад ноћ мине, на те мислим и кад зора сване, мој анделе, мој мио дане! На те мислим у сну и на јави; с тобом ми се, злато моје, моја душа и мисли моје баве. На те мислим пла ма гђе сад био, мој дивотни дане! Ходи, злато моје, да животом данем, љубав моју твојом утоли. Хајд смијлуј с срцу моме што се теби сада моли! Где се љубав створи, ту и верност цвати, а неверно срце само клетва прати. Ја се надам да нећеш остати таква као досад, но да ћеш мојој жељи изаћи у сусрет, јер кога љубим и волим, тога нема да ко тако може, јер то чиним безгранично, а кога мрзим то смртнок чиним. Јави се, болан, твом верном и сад несретном."
Поздрав Др М. К.