уторак, 14. децембар 2010.

ЗАСАДИМО СРБИЈУ РУЖАМА, ТАКО НАС СУНЦЕ ОГРЕЈАЛО!

Наши славни преци пили су рујно вино, даншњи Срби брљаве од брље. Гледам француска поља и винограде,па погледам наше Cрбске у коров зарасле... гледам а срце ми се цепа од туге. колико јуче свака кућа имаде негован виноград...онда одоше сви у град и фабрике.. Французи пију своје вино и зараде камаре, ми смо заборавили да се вино прави и од грожђа..остали су нам само снови о камарама пара.

а вино пије Мусић Стеване у мајдану чисто сребрноме у свом двору господскоме... а кад вино пије Краљевићу Марко са старицом Јевросимом мајком.. а вино пије Дели Радивоје.. а вино пију у потаји... вино за славу.. вино за причест.. вино при умирању... вино се не користи у време поста, али се зато даје у исто времe болеснима као лек?! „не пиј водем не љуб удовице, бунар вода, свака грозничава, нег пиј винца а љуби девојке од вина је лице руменије, од девојке срце веселије”

„тешко вуку не једући меса, а јунаку не пијући вина”

све се заборавило... да, да, Срби кренули у град за модом...па ето им га град, срео сам те новогрђане и не видох да им нешто добро иде, а да су нерадници, јесу, и то да знаш какви.. док им се нудио посао у селу избегавали и набијали цену, сада им у граду послодавци спуштају... кирије високе, храна скупа а они себе све по стомаку, ајде, видећемо докле ће да се тако туку... коров и даље расте, колики ће да буде кад овим новогрђанима дође из дупета у главу?!

Срби дијаспоре само тртљају о парама, Срби у Србији о авионима и милионима, нико ђоком да мрдне, сви би нешто транфге франге... најспособнији су да продају што им је тата сачуво и да накриве кепс на лево уво...

шетам се овим светом и срећем разне људе...

прошле године сретнем сељака у једној европској држави а он са коњима и плугом оре па растура и то дубоку бразду! власник је читавих 10 ха обрадиве површине и нешто шуме! своје производе продаје боље него ови што имају механизацију и хибридне сорте семена...каже човек да има целу годину на расплагање и не зна шта би са вишком времена ако би купио трактор...вели још да пролази боље него они трактористи, здраву храну производи...

пре неки дан свратим код човека који има у дворишту стакленик, кућа му је у граду каже и овај да одлично зарађује али би било много боље да има могућност за већи стакленик, али град па не може...знате ваљда шта се гаји...

видо једног који у води гаји салату зелену и шаргарепу(нема копања, заливања..само пластична сакцијица)..вода му се из акваријума прелива и натапа базене са шаргарепом и салатом, само рибе храни!!!!!

срео сам и једног љутитог који каже да ће коприве да посади па нек расту годинама, биће за све и за фармацију и за питу, а овие дерикоже ће да добију средњи прст...

сад у овим горе наведеним уносним агробиснисима не видим технику ни ђубристику али видим добру зараду и неплаћање пореза гуликожама... зашта они користе вишак шушки, нема појма, срамота ме било да их питам...

други пут ћу о сточарству и о озбиљнијим пословима са машинама, средњем прсту порезницима и брчкању по мору, а све захваљујући средњем србском економском систему!

испричам ово причу Cрбским сељацима, кад они мени чопоративно: „лажеш!”

у Србији...

четрдесетогодишњи мушкарац живео и радио у граду, оставила га жена, требао да плаћа издржавање за децу, напустио посао, данас живи од мајкине пензије...заради годишње 20 000 копањем, цепањем дрва...може много више али неће, искоришћава мајку и ваћари познанике ...

педесетогодишњак, радио, није плаћао алиментацију, жена га тужила, он напустио посао, живи од мајчине пензије, не ради ништа и не жели, отишао на издржавање казне од четири месеца..

остао без посла, заради надницом до 30 000 динара годишње, у кући нема струје, воде, грејања, никада се не купа, кад пада киша крије се од ње...

брачни пар млађих пензионера, оставио стан деци у граду, данас живи на селу, једну пензију дали деци у граду, живе од оне једне и понешто раде на селу...дођу деца из града па однесу добар део произведеног..родитељи стежу каиш..

бака сва згурена од рада и уз то и болесна ради и привређује, дођу деца из града покупе што се може, одлазе а за њу ни пет пара не дају...

људи из града седамдесетогодишњаци, пензионери, имају имање на селу, обрађују га, произведено односе у град за потребу личну и продају...њихов педесетогодишњи неожењен и незапослен син их прати у стопу али се још није уватио за неку алатку а ждере мали ко ала и троши мамину пензију..

да не заборавим оне што дежурају по градским гробљима и прате сваку сахрану где се свакодневно наждеру и налоу вина и ракије..има и оних који знају све црквене славе па се тамо госте..

ни један од горе поменутих не размишља да ради, а и оно мало што ураде тако то чине да је не дај Боже. све је више људи који неће да раде, али зато трче викендом у село да се од старих родитеља огребу за потребе трбушине... да ови паразити којим случајем нечим омилосте своје родитеље, него не, само би да отму...родитељи стари, изнемогли, поцепани, ринтају, ови градски мазгови вуку и изигравају грађане...родитељи се осушили а њихове имеле зелене и дебеле.

редак случај, средовечни брачни пар који је остао без посла, имају децу и унуку, сви су заједно, привређују на два имања која се налазе у два разлицита простора, имају коза, свиња, оваца, бикова, крава и своју храну за животиње...беру се печурке, лековите траве, прави се зимница...интересантно, не жале се ни на народ, ни на државу, гледају своја посла и кажу да живе добро.

дај да ми нашу лепу Србијицу за почетак засадимо ружама, није скупо, није ни напорно и коров који данас расте ће нестати..тржиште светско је велико, биће места и за Србске руже... не заборавите да ако желите да будете срећни један дан, да се напијете, месец медени ће те доживети са вашом вољеном, а срећу за живот цели, неговањем цвећа... кад Србија буде у цвећу, попићете једну боцу вина, медовачу, ораховачу, па ће те са вашом верном љубом продужити медени месец на цео живот.

политика је била и биће курва, а ви сте почели да се курвате и ван граница својих могућости. не дозволите да се данашња Србија која је центар света поцепа по шавовима и нестане, а тиме и сви наши снови. немој да буде да се пробудите једног јутра, око вас, песак и шкорпиони, трљате очи, гледате, не верујете,фатаморгана, флора и фауна Србије, не, оаза, где је, одакле оволико песка?? имали сте све, данас ништа.... све изгубљено..

.

Нема коментара:

Постави коментар