СРБСКЕ НАРОДНЕ МУДРОСТИ

Ако је ко луд, не буди му друг.

Ако другог поштујеш за себе не брини.

Ако дуго живе скупа, животиње се заволе, а људи се замрзе.

Ако хоћеш да пљунеш, пљуни у шаку.

Ако је го, али је соко.

Ако је и колиба, наша је.

Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.

Ако не умије рећи, умије лећи.

Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла.

Ако сам переш веш ожени се или најури жену.

Ако си ти вук, нијесам ни ја ћук.

Ако ти могу купити капу, памет не могу.

Ако жену тучеш, своју срећу тучеш.

Ако знаш шта ти је било, не знаш шта ће ти бити.

Бадава је добро семе кад је рђаво орање.

Батина има два краја.

Бери жеље покрај себе!

Бисер не ваља пред свиње просипати.

Бивши пријатељ је гори него непријатељ.

Бјежи куд ти је воља, од себе не утјече.

Благо нестаде, враг остаде.

Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна.

Богат је ко није дужан, а млад ко је здрав.

Богат је онај који више произведе, него што поједе.

Богата је тешко даровати, сита госта још теже частити.

Богатство ретко мења ћуд набоље.

Бол се свлада стрпљивошћу.

Болан се пита, а здравом се даје.

Болест на колима долази, а на длаку излази.

Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне.

Боље је добро слушати, него лоше заповедати.

Боље је доброга служити, него рђаву заповиједати.

Боље је и мало с благословом, неголи и доста с проклетством.

Боље је имати рђаву годину, него рђава сусједа.

Боље је не почети, него не дочети.

Боље је немати, него отимати.

Боље је незналица но тврдоглавица.

Боље је поклизнути ногом него језиком.

Боље је с мудрим плакати него с лудим певати.

Боље је свашта јести, него свашта говорити.

Боље је своје јаје него туђа кокош.

Боље је у колиби пјевати него у двору плакати.

Боље мршав мир него дебела парница.

Боље се оградити добрим комшијом него добром оградом.

Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити.

Боље слеп очима, него слеп памећу.

Бољи је добар глас него златан пас.

Бољи је и црн колач него празна торба.

Брак без деце је дан без сунца.

Бравије је губице, а вучије гузице.

Брдо се с брдом не може састати, а живи се људи састану.

Бучи већма ко мање разлога има.

Будалу не треба тражити, сама се јави.

Види мајку па проси девојку.

Више вреди што жена уштеди него што муж заради.

Вода свашта опере, до црна образа.

Вода све однесе, а срамоту не може.

Времену се ваља покоравати.

Вук длаку мења, ал ћуд никада.

Вук који штреца не једе месо.

Где је чија кућа ту је и средина света.

Где је сова излегла сокола.

Где је стида, ту је и поштења.

Где кучка лоче ту и лаје.

Где миш не цијуче, ту ни пиле не пијуче.

Где се ништа не може помоћи лепо је осмехнути се.

Где се пије примакни се, где се бије одмакни се.

Где жена бучи ту муж мучи.

Где злато господује, разлог се не чује.

Где злато говори, уста ћуте.

Гину они што се смеју уочи битке.

Гладан пас и на газду лаје.

Гладног не теши, већ нахрани.

Глава је старија од књиге.

Господском смијеху и ведру небу не ваља вјеровати, јер се зачас промијени.

Гвозђе реже и дрво и камен, ал' и њега рђа једе.

Да га земља не вуче себи, полетео би.

Да је срце тврђе од камена опет би га растопило злато.

Да је стећи ко што рећи, сви би богати били.

Да не боле, не б' се ране звале.

Да није ветрова, пауци би небо премрежили.

Да падне и на леђа, разбио би нос.

Даровни колач често у грлу запне.

Далеко од очију, далеко од срца.

Девојка која жури на састанак већ је закаснила.

Добар човек увек остаје почетник.

Добавио се ка ћелав капе.

Добра крава се и у штали прода !

Добра није где се паметни не слушају.

Добра овца много не блеји, али много вуне даје.

Добра жена поштује мужа, па да је као певац.

Добре комшије подижу цену кући и добром имању.

Добро је ласно заборавити, а зло никада.

Добро је тешко видети, а лако се позна.

Добро ми је и бољем се надам.

Добро се не позна док се не изгуби.

Добру човеку све добро стоји.

Док је леђа, биће и самара.

Док је шиба танка, треба је исправљати.

Док живиш, доликује ти да се надаш.

Драгом често опраштај, себи никад.

Дрво без гране и човек без мане - не могу бити.

Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.

Држи се новог пута и старог пријатеља.

Дубока вода је бистра, а плитка мутна.

Ђе брат брата не воли, ту нема среће.

Ђе је срећа, ту је и несрећа.

Ђе није жене, ту није ни куће.

Ђе се год састану људи, оцјењују друге, а себе не.

Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују.

Жедан коњ не бира мутну воду.

Залуду ми бисер кад ми грло дави.

Због сирота сунце грије.

Зид руши влага, а човека брига.

Злато је чисто и у прљавој кеси.

И крме рокне кад му се човјек јави.

И људе послушај, и своје памети имај.

И лонцем о камен или каменом о лонац, тешко лонцу свакојако.

И најмудрији да прода све што има, не може да купи све што нема.

И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.

И вук вије јер га рђа бије!

И зид има уши, и плот има очи.

Иде време, носи бреме.

Или не покушавај, или доврши.

Инат је несрећан занат.

Изреке су украс говора.

Јак корен дуге младаре пушта.

Једног гледа, двојица се надају.

Једном се лебац ломи.

Јефтина роба касу празни.

Језик кости нема, али кости ломи.

Кад би се све памети изнеле на вашар, свак би се своје машио.

Кад Бог даје не питај чији је син.

Кад човек тоне и за врело гвожђе се хвата.

Кад је воље и зло иде на боље.

Кад легнеш значи - предао си се.

Кад највише грми, најмање кише пада.

Кад се прасе наједе онда корито превали.

Кад се воде напијеш не мути извор за собом.

Кад султан назебе, раја кија.

Како дошло онако и прошло.

Ко ће наплести узица за туђих губица?

Ко касно бразду заоре у јесен чичак обере.

Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.

Ко људе не слуша, ни човек није.

Ко лопову гледа кроз прсте и сам је лопов.

Ко много збори - или много зна или много лаже.

Ко нема сокола и кукавици се весели.

Ко носи, не проси.

Ко прати туђ посао, свој заборавља.

Ко са дјецом љеже, запишан се диже.

Ко се Бога не боји и људи не стиди, бежи од њега.

Ко се пред једним клања, показује другом леђа.

Ко се сели, тај се не весели.

Ко спретније тражи, лакше добије.

Ко у крчму иде, туђу децу храни.

Ко у небо пљује на образ му пада.

Ко зависи од другог, треба и његовом псу да се умиљава.

Ко жели да пева, увек ће наћи песму.

Која се не рекне, она се не чује.

Који коња сламом храни, сам кола вуче.

Кривац се и сенке боји.

Купуј прво суседа, па после кућу.

Лаје ко пас на звезде.

Лако ти је плитку воду замутити и будалу наљутити

Лакше је скувати жељезо него савладати женину тврдоглавост.

Лако је здравоме болеснога саветовати.

Лепу жену и виноград поред пута не треба имати.

Људи се по одјелу сретају, а по памети прате.

Људи су густо посијани, али ријетко ничу.

Луди бој бију, а мудри вино пију.

Много часова треба док се истина сахрани.

Много је мачки цело печење.

На једну главу не може се две капе.

На силу се не може волети.

Надури се ко ћуран на буњишту.

Најчешће опече потајни жар.

Најпре испред своје куће почисти.

Највише се воле људи који имају исте врлине, највише се мрзе који имају исте мане.

Не бој се онога коме ниси добро учинио.

Не хватај се у коло ако не знаш играти.

Не лаје куја села ради, него ради себе.

Не плаши вука с' козијом мјешином.

Не вичи, оно што те је снашло нећеш тако отерати.

Не зна да бесједи, а не уме да ћути.

Неће куче на куче.

Неће крушка испод трешње.

Нема лета док се не закикоће луг.

Нема ништа несносније од богате жене.

Нема зиме док не падне иње.

Немогоше поједоше, а некће се све попише.

Ни најбољи петао не може да измени време.

Није вук ничије среће изио.

Никад зао на горега неће.

Нико не уме да се весели као сиротиња.

Ништа није тако лоше да не може бити горе.

Нов бунар копај, у стар не пљуј.

Новци ситно звече, ал' се далеко чују.

О јаране, боле ли те ране?

О непријатељу не говори зло, него мисли.

Обоје је зло: и свима веровати, и никоме.

Од самоће ништа горе нема.

Онај ко те се боји кад си присутан, мрзи те кад си одсутан.

Ономе, ко уме да чека, временом све долази.

Осмехни се свакоме јутру.

Отето - проклето.

Откуд сам се надао да ме сунце огрије, отуда ме лед бије.

Паметна глава - стотину руку.

Паметан се учи на туђим а будала на сопственим грешкама.

Подноси, а не тужи на оно што избећи не можеш.

Пошто се кола сломе, многи пут казују.

Позајми рукама па тражи ногама.

Прав се смије, а крив се крије.

Рђа једе гвожђе, а туга срце.

Сачувај се Боже, од мирног сина код опаке снаје.

Слабо слови, али добро лови.

Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.

Срдитом попу празни бисази.

Срећан је онај који седи у својој кући.

Стари вук, пасја спрдачина.

Старост је болест од које свако умире.

Страх је већ пола несреће.

Свак за се козе пасе!

Свуда прођи, али кући дођи.

Тешко волу у јарму и човеку у најму.

Трипут мери а једанпут сеци.

Туђе је све лијепо, ал је своје најљепше.

У гладним очима сваки је комад мали.

Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.

Цвет је најлепши док је неубран.

Чело, очи и поглед врло често лажу, а говор најчешће.

Четири ствари могу да униште човека: рђава земља, зла жена, лош пород и мртво имање.

Чија сила, тога и правда.

Чисти рачуни - добри пријатељи.

Човек има само оно што даје.

Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.

Човек се позна у три случаја: у јелу, у богатству и у пијанству.

Човек се прима према оделу које носи а испраћа према духу.

Човек се учи док је жив, па опет луд умре.

Човек жели да је од свакога бољи, а од сина да је гори.

Чувај беле новце за црне дане.

Чувај се многих ако се не бојиш појединаца.

Чувај се оних који кроз смех уједају.

Чувај се онога ко ставља образ под опанак.

Чувај се тихе воде и пса који ћути.

Што данас не потрошиш, то си стекао.

Што је свачије, то је ничије.

Што је више брдо, то је дубља доља.

Што мачка коти, миша лови.

Што више силе, више и зла.