Свети Сава, циганин и чобанин

Једном Свети Сава замркне на путу, далеко од манастира, села и вароши, па буде пригнан да потражи конак код једног циганина, који је боравио ту у близини. Лупи шаком у његова врата и ова се одмах отворише. Кад је циганин видео Светога Саву, помисли да је Бог, па се почне изговарати како може да га прими на конак, али му нема шта за вечеру дати, јер нема хлеба. "Зар баш ништа данас ниси испросио?" упита га Свети Сава. "Ништа, ама баш ништа, господине; много су гадни ови наши људи. Не даду ни Богу тамјана. Ваздан данас циганка ишла по селу и просила, па вечерас донела празну торбу; хоће циганчићи да ми помру од глади", одговори лажљиви циганин. "Да Бог да, како ми право казао онако ти Бог дао, и тако довека имао!" рече Свети Сава циганину па се диже и оде даље. Од тог дана су цигани проклети, те су и дан дањи навек гладни, навек траже и навек немају. После овог Свети Сава отиде једном чобанину, коме је била колиба у близини, да код њега потражи конак. Чобанин га лепо дочека, принесе му за вечеру кајмака и сира, слатка и кисела млека, меда и хлеба, и стане нудити свеца да једе. По вечери простире сена у једном ћоску од колибе, па по сену разастире кабаницу и јастук, рекавши: " Ти си уморан од пута, но ево лези, те се мало одмори. "Свети Сава преноћи ту, а сутра дан, при поласку, каза домаћину: " Да Бог да, навек био здрав и весео; овце ти се хиљадиле; дебели хлад од густог дрвета ти био покривач, а мека зелена трава простирач; са таквим животом био потпуно задовољан и за бољим не пожелео! " Ето зашто су чобани навек задовољни са својим животом.

Народна приповетка