Обични људи често живе у илузији и верују да је тамо, на Западу, народ слободнији, више информисан, више индивидуалан и тешко се предаје програмирању и пропагандистичком залуђивању. То су илузије. Нема никаквих посебних тешкоћа у програмирању тих западних "индивидуалаца". Погледајте са којом лакоћом се намеће и шири нова мода, музика. А оно што је тачно за моду, то је тачно и за друге појаве, до најбољих књига за читање. Мода код дужине сукње и мода код политичких идеја и парола подједнако се шири....
/..У свести људи је током времена ушло много велелепних али магловитих представа-демократија, грађанско друштво, правна држава итд. Нико од политичара који су се клели у своју приврженост тим добрим идолима није изложио суштину појма. Прихватити језик противника или чак пријатеља-значи неосетно постати његов заробљеник. Чак и када речи другачије схватиш неголи саговорник, у његовим си рукама пошто не владаш смислом који иза те речи стоји, а који је често вишезначан и чак скривен. То је несумњив губитал у свакој расправи.
Показало се да је положај човека још тежи-прешавши на језик неодређених појмова, изгубио је могућност општења и дијалога са "својима" па чак и са самим собом. Логика се поцепала тако да човек више није у стању да формулише и до краја осмисли чак ни прилично једноставан проблем. Мишљење огромних маса људи и политичара који заступају њихове интересе постало је некохерентно, људи не могу да повежу крај с крајем и развију пројекат који би их објединио-ни пројекат отпора, ни пројекат изласка из кризе. Они чак не могу ни да јасно изразе шта би то хтели.
Прихвативши уместо јасно усвојених животних појмова појмове-идоле, идеолошке фантоме чији смисао није одређен, народ је доспело је у руке политичких пробисвета. Подржавајући или одбацујући понуђене пројекте који предодређују њихову сопствену судбину и судбину њихове деце и унука, милиони људи су се управљали према лутајућем пламену својих фантазија.
Шопенхауер у "Афоризмима животне мудрости" пише: "Звезда водиља наше делатности уместо представе фантазије морају бити јасно усвојени појмови. Обично се дешава обрнуто. Ако поближе истражимо, уверићемо се да на крају крајева пресудни глас у свим нашим делима немају појмови ни промишљање, већ управо уобразиља која у лепу представу заодева оно што би желела да нам наметне".
Идеолошка машинераја путем мас медија обавила је велики посао на разарању колективног историјског памћења друштва. Оцрњени су, исмејани, побркани символи-међаши националне историје. Затим је створен хаос у систему мера, оцена па чак и временског следа догађаја који образују историјску слику. Поткопана је способност друштва да изгради колективно памћење чак и сасвим недавних догађаја-они су по истеку свега неколико месеци истискивани, брисани из памћења. Друштво у целини и сваки појединац изгубили су могућност анализирања прошлости и коришћења њених поука за одређивање сопственог става у сукобима данашњице.
Један од првих Шопенхауреових савета у "Афоризмима животне мудрости" гласи: "Да бисмо живели сасвим разумно и из сопственог искуства извлачили у њему саджане поруке, потребно је да се чешће присећамо прошлости и преиспитујемо све што смо притом проживели, учинили, спознали и осећали, да поредимо своје раније судове са садашњим, да поредимо своје задатке и напоре с резултатима"..
Сви наведени поступци дејствовања на друштвену свест који човека чине беспомоћним против манипулације, по завршетку ппројекције се још суровије примењују током заплене и прерасподеле опште-народног власништва и личне својине претежне већине грађана..../ из књиге"Манипулација свешћу"
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар