понедељак, 17. јануар 2011.

ЕПИДЕМИЈА КУГЕ У СРБИЈИ

ево нечега доживљеног....сретнеш негде неког србу поздравим га, почнемо необавезну причу, кад ето ти некаквог хрчка који га познаје....пљунем ја хрчка, кад ће мој србо:" шта ти је бре па ово је мој пријатељ и добар хрват"

сретнем дрогог србу и све по протоколу...ете ти мује, завалим шлајмарицу по мујиној њушци а мој србо дрекну:" који ти је, па овај муја је наш!"

сретнем трећег србу итд кад ето ти шипца, пас му матер и сито, шлајм по сред челенке, мој србо диго дреку, брани шипца који долази код њега на славу итд...неки дан је ухапшено 56 србе у Сведској који су са сипцима диловали дрогу.

одакле толико шпијуна око нас...
знате оно кад седи група срба и прича, за другим столом неки самац ,начуљио уши и слуша, па се смејуљи, па би да се придружи...и придружи се.
паметни срби, из така, испљују овакву сплачину, али они други га кући одведу, испричају све, целу историју о србима за столом..касније те сплачине шугословенске, или неки полутани који никад нису Срби него нешто друго, шире причу са додатим филом...
ништа нам нису боље ни цркве, обрати пажњу следећи пут на оне који се мувају а на литургију. не присуствују...
куд нас поган, других сада већ нација, покривају, туд и ове наше сплачине, не ору и не копају, него цинкаре.
на интернету редовно се испричају срби са хрватима, ма само што се још не изљубе, хрват их кара ситно калуђерски а ови ко кучићи, туц, муц, ав, кив, кив...пази и то се ради о „србендама” који у интернет кафану улазе са оним громогласним-помози Бог! Бог их сатро.
такви шљамови из наших редова су гори и опаснији, него ова погана стока данашњих странаца из нашег сокака...

Нација може да преживи будале, па и оне амбициозне. Али, издају изнутра, никако.
Непријатељ пред вратима мање је страшан, јер је познат и он носи своју заставу отворено. Док се издајник креће слободно међу онима унутар градских капија, његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се чак и у кулоарима владе. Такав издајник нам се не појављује као издајник; он прича гласом који је жртвама близак и пријатан; његово лице и начин одевања слично је њиховом и он оживљава ону поквареност која лежи дубоко у срцу сваког човека. Издајник разара душу нације; он ради скривено и незнано у ноћној тмини, подривајући темеље града; он шири заразу у телу политике, све док она његовој болести не подлегне. Мање би требало да се плашимо убице...и тако од Тулија до нас... нема већег зла, од зла домаћега!

Нема коментара:

Постави коментар