Поштовани пријатељи,
ово писмо започињем МОЛБОМ - само Вас молим да га прочитате.
Уствари, молим Вас да почнете са читањем овог писма, а ако наиђете на било шта што мислите да није нормално и реално - одустаните.
Ако сте, случајно, већ добили ово писмо, ја Вас молим да ми опростите на грешци.
Разлог мог обраћања Вама је више него позитиван и хуман - настојим да допринесем бољем животу становника Србије.
Да нисам неки сањар доказујем дипломом ПМФ-а, Одсека за туризмолошке науке, радним искуством у струци у JAT АIR LIFT-у и више од осамнаест година борбе за једну те исту идеју.
Да мислим озбиљно да ову тему успешно приведем крају доказује око 3.500 е-маил адреса и неколико стотина фаxова на које шаљем ово писмо, као и чињеница да сам купио CD са контактима Срба у дијаспори.
Ово писмо упућујем свима који могу да помогну.
Ово писмо је покушај да објасним Србима да можемо много боље живети ако се посветимо СЕОСКОМ ТУРИЗМУ. Суштина мог настојања је да докажем:
1. Да би страни туристи у великом броју веома радо долазили у наша села ради одмора,
2. Да би од тога сви у Србији имали велике користи
3. Да укажем шта је потребно да се уради.
Нормалним људима, а предпостављам да Ви то јесте, то би требало да је довољно да бар мало времена посвете овоме о чему пишем. Ја ништа више не тражим.
Након читања сваки нормалан човек би требало да реагује или тако што ће ми саопштити у чему то грешим или ће дати све од себе да се ова наша шанса искористи. Овде не може бити ништа између. Ћутање се не може прихватити и ја ћу га третирати као ИЗДАЈУ СРПСТВА. Свако би требало да буде толико способан да на основу аргумената које сам изнео једноставно закључи да ли сам у праву или не. Ако нисам у праву, тада би свако пуним устима могао да ми каже да сам неозбиљан човек, сањар или - обична будала. На томе би свакоме био веома захвалан.
Писма сам упутио на оне који спадају у српску елиту и све за које сматрам да могу помоћи!
У овом делу писма само ћу да напоменем да је највећа препрека да искористимо природне ресурсе које поседујемо, недостатак СВЕСТИ. Сходно томе, свако од Вас може да утиче да се та свест промени, само ако то жели.
Кад нису знали за нафту, Арапи су живели као бедуини.
Кад нису знали за туризам, приморци су се селили у Америку...
За неколико деценија неко ће рећи: "Кад нису знали да се од СЕОСКОГ ТУРИЗМА мозе боље живети, Срби су живели најбедније у Европи"?
Као најважније у тој својој борби сматрам да је потребно доказати да Србија има изванредне услове за организовање правог одмора и да би велики број иностраних туриста веома радо долазио у наше туристичке центре, пре свега у наша села. Очигледно је да ми Срби, али и становници Србије уопште, генерално гледано, нисмо свесни тих могућности. У томе је наша трагедија. Због тога ми живимо овако бедно. Као да се надамо да ће нам неко други помоћи. Не, ми сами себи морамо помоћи. Ви можете помоћи Србији!!!
Наш сељак који се већ бави овим видом туризма је свестан могућности јер се више од двадесет година о томе “шушка” и ту и тамо људи долазе у села ради одмора. Свесни су и политичари, нарочито у министарству туризма који већ деценијама припремају СТРАТЕГИЈУ развоја туризма (убацити цитат са сајта). Свесни су и новинари који веома често извештавају на ову тему (нарочито ако их неко позове на бесплатну гозбу). Требало би да су свесни и наши људи у дијаспори јер је у свету све више туризма који као префикс користе GREEN, RURAL, RANCH, VILLAGE, SUSTAINABLE...
Ипак, ми као нација нисмо свега тога свесни, јер ништа не радимо да искористимо природна богатства које поседујемо.
Да ли Ви, поштовани читаоче ових редова, себе сматрате Србином или становником Србије? Да ли сматрате да Вам је свест петогодишњака?
Да ли имате бар толико слободног времена да процените аргументе којима доказујем да се у Србији може много боље живети ако се сви становници Србије, и сви они којима је Србија на срцу, удруже и заједно почну да стварају услове за бољи живот свих нас?
Да ли Ви желите да се у Србији боље живи? Да ли сте спремни да дате свој допринос том будућем бољем животу у Србији?
Ја знам да је многима најважније здравље, породица, бизнис, каријера, функција, слава, моћ - како коме, али се надам да ћете пронаћи бар толико времена колико је потребно да прочитате неколико писама попут овог. После тога се понашајте онако како Вам савест допушта.
Ово писмо упућујем на е-маил адресе свих најодговорнијих и најутицајнијих људи у Србији и дијаспори али и оних тзв. “малих” који могу много да помогну (преко 2400). Циљ писма је да се нешто конкретно покрене и да се што је могуће брже изађе из кризе у којој се наше друштво налази толико дуго времена.
Писмо је својевремено упућено премијеру Коштуници и неколицини министара који својим деловањем могу одлучујуће да помогну, председнику Тадићу, амбасадорима СЦГ у свету, великим и малим медијима у Србији и дијаспори, синдикатима, СПЦ у земљи и дијаспори, принчевима и принцезама, председницима општина, локалним Туристичким организацијама, привредним субјектима, власницима приватних компанија, естрадним звездама, познатим спортистима...
Човек је природно биће, део природе и њему је место у природи. Међутим, стицајем разних околности, човек се “одметнуо” у такве просторе које називамо градовима у којима се живи на доста неприродан начин. Ја то могу да тврдим, јер сам и сам становник града, од рођења. Да бих доказао те своје тврдње само ћу да Вас упитам да ли је нормално да човек живи у шуми вискоких зграда, са много бетона, асфалта, аутомобила...?
Око половине становника Србије данас живи у селима, а они који живе у градовима у највећој мери су дошли са села. Другим речима и њима би требало да буде јасно да је у селима живот много ближи природи него што је то у градовима. Међутим, живот у селима је тежак и због тога сви беже у градове. Томе је допринео и Јосип Броз, јер је желео да ствара пролетере.
Али, тај живот у селима је природан и због тога неопходан, бар привремено - за људе који живе у великим градовима.
Да ли сам у праву или не лако ћете да се уверите ако сами упоредите да ли је за човекова чула пријатније да гледа високе зграде или дрвеће, да шета асфалтом или травом, да удише смог или чист ваздух, да пије coca-colu или виски или чисту воду и домаћу ракију, да гледа мноштво аутомобила или домаће животиње, да једе хамбургер и pizzu или једнодневно јаје, кајмак и пршут...
Сада би требало да свима буде јасно да људи одлазе на годишњи одмор због неповољних животних услова у градовима и због тешког рада у индустрији, а не због тога што се физички уморе. Било би нелогично да се физички уморан човек одлучује на додатан напор да прелажењем неколико стотина километара да би се одморио када то може да уради у у својој кући много јефтиније. Човеку је потребна чиста и незагађена природа да би одморио сва своја чула и због тога је човек постао туриста.
Човек је постао туриста на одређеном степену развоја индустрије, захваљујући развоју саобраћаја као и све већем слободном времену и платама. Морске обале су у почетку биле заиста погодне за одмор али се то данас баш не може рећи са сигурношћу. Ограниченост морске обале топлих мора, велика изграђеност и мноштво туриста стварају управо оне животне услове због којих човек привремено одлази из градова и постаје туриста.
Надам се да сам био веома јасан објашњавајући да људи морају да путују ради одмарања и да ће туризма бити док буде људи. Уверен сам да Вам је јасно да је прави одмор могућ једино у чистој и незагађеној природи. Јасно је и да су обале топлих мора већ толико урбанизоване и препуне туриста да је тамо скоро немогуће да се човек одмори у правом смислу те речи.
Додајмо овоме да је већ сада туризам најразвијенија индустрија у свету и да број туриста расте из године у годину. Генерални секретар WТО (Светска Туристицка Организација) г. Francesko Frangialli је прогнозирао да ће у свету 2020. године бити 1.6 милијарди иностраних туриста годишње. То је више него 100% више него што је било 2003. године. Да ли је реално очекивати да ће нпр. у препуној Будви у току главне туристичке сезоне моћи да се смести још толико људи када се зна да је већ ових година тамо прави људски мравињак. А како је тек у већим туристичким центрима на Медитерану? А шта се може очекивати за неколико година?
Намеће се питање где ће да се шири туристички покрет у Европи? Ако се погледа мапа Европе лако је уочити да је немогуће очекивати ширења туризма на северу, средини, истоку и западу континента. Укратко, земље Балканског полуострва имају најбоље природне и климатске вредности у својим континенталним деловима, а Србија је од свих најлепша и има највеће перспективе. Ширење је могуће у Африци али пре свега у зимским месецима.
У свету је већ присутна ова проблематика и реакција на то је позната већ неколико година. Данас постоје термини RURAL, VILLAGE, SUSTAINABLE, RANCH, GREEN, AGRI... испред речи TOURISM и то јасно указује да туристи све више желе да промене свој начин одмарања.
Иако је сам одмор много пријатнији у условима какви владају у селима него што је то случај на мору, ипак је требало да дође до засићености туриста купалишним туризмом да би почело да се размишља о промени начина одмарања.
Сада ћу да наведем разлоге на основу којих тврдим да је СЕОСКИ ТУРИЗАМ наша огромна шанса за бољи живот:
- за прави одмор неопходни су чиста природа, повољна клима и разонода и активност туриста,
- број туриста у свету је све већи а Генерални секретар WТО Francesko Frangialli предвиђа да ће 2020. у свету бити 1.6 милијарди иностраних туриста,
- обале топлих мора су већ препуне туриста, аутомобила, хотела...,
- 2002. године у Београду је одржан семинар о СЕОСКОМ ТУРИЗМУ у организацији ТОS-а и WТО (Светска Туристицка Организација) и потврђено је да имамо изванредне услове за организацију одмора у селима,
- у свету је присутна тенденција ширења туризма од обала ка континенту и овај вид туризма већ постоји у многим земљама,
- многима лекари забрањују боравак на мору због високих температура,
- многи би желели да промене начин одмарања,
- све је више странака ЗЕЛЕНИХ, заштитника природе, еко-туризма...,
- наш географски положај је идеалан, јер се налази у близини емитивних туристичких земаља,
- наша клима је веома повољна, јер је топлија од оне на северу и западу Европе а пријатнија од оне на југу,
- наши медији, веома често објаве нешто у прилог СЕОСКОГ ТУРИЗМА,
- пет министара туризма, рачунајући и Б. Димитријевића, писмено су ми потврдили да је СЕОСКИ ТУРИЗАМ наша велика шанса,
- наши сељаци, ти дивни и паметни људи, понос Србије, спремни су да примају туристе,
- наша историја, култура и фолклор су веома важан фактор у формирању туристичке понуде
- странци су ми својим писмима потврдили да би се они радо одмарали у нашим селима.
Да ли неко може да демантује ове моје тврдње?
Да ли сам ја овде нешто измислио?
Да ли ово није довољно?
Упитајте се, поштовани пријатељи и земљаци!
За оне који делују деструктивно и који би покушали да демантују моје тврдње говорећи да је све горе наведено тачно “али, шта би туристи радили у селима?”, навешћу следеће активности:
- шетње кроз предивне пејзаже и по чистом ваздуху, преко планина, ливада, шума, воћњака, потока...
- јахање коња, вожња бицикла, планинарење или пешачење у истим условима, пецање, лов, голф...
- велики број веома атрактивних сеоских послова - кошење, плашћење сена, млевење жита, брање воћа, печење ракије, рад у башти, рад с домаћим животињама, припремање зимнице, плетење, штрикање...
- мали фудбал, кошарка, одбојка, рукомет, пливање, голф ... у објектима који се могу изградити као било где друго али у много лепшем амбијенту и пријатнијој клими,
- обилазак старих цркава, манастира, археолошких ископина, посета старим занатлијама, мобама, вашарима, поселима, свадбама...
- камповање, фолклорне приредбе, кафићи, ресторани, диско-клубови...
Ово су само неке од могућих активности, а коначан списак је тешко направити, јер је увек могуће нешто ново додати, комбиновати с неким другим програмом (бање, посета градовима, крстарење Дунавом, посета салашима...) или модификовати.
Овде је неопходно нагласити да се у предивне пејзаже и пријатну климу изванредно уклапа велика душа наших сељака што је често пута највећи адут у туристичкој понуди. Да бих то потврдио само ћу навести изјаве туриста из Француске који су недавно боравили у селу Трипкова (на путу Златибор-Кремна) да су одушевљени нашим фолклором, храном, ваздухом и - дивним људима.
-------
Па, људи моји, да ли смо ми као нација свесни колико богатство поседујемо? Наш сељак, онај који се већ бави овим туризмом, јесте свестан.
Новинари који пишу о овом виду туризма јесу свесни.
Министри туризма су, бар у одговорима које су мени написали, показали да су свесни.
А ми ипак таворимо! У чему је проблем?
Верујем да ће се свако од Вас који читате ову серију писама много изненадити и изнервирати када у следећем писму буде видео колику користи можемо имати ако се одлучимо да странцима понудимо одмор у селима Србије.
Када би неки геолог објавио и доказао да је пронашао вредно нафтно налазиште, тада би се то одмах далеко чуло и надлежни у држави одмах би предузели читав низ потребних мера како би се то налазиште експлоатисало. Народ би био весео, јер би се отворило много нових радних места, живело би се боље...
Туризам је у свету најразвијенија грана привреде, јер запошљава преко две стотине милиона људи и због тога што се у туризму остварује 10% бруто националног дохотка.
Још мало теорије о туризму - туризам има тзв. мултипликативне ефекте, јер делује скоро на сваку привредну и непривредну грану. Туризам представља невидљиви извоз и цене које се у туризму реализују много су повољније него када је у питању класични извоз (наравно, ово важи за међународни туризам).
Али, будимо конкретни:
- ако једно домаћинство (четири собе, 8 лежаја) прима странце 200 дана годишње по цени од само 20 Евра за пансион, добиће 32.000 Евра. У Србији око 50% становништва живи у селима!!!
Помножите!
- дода ли се овоме приход од саобраћаја, ванпансионске потрошње, екскурзија...онда је приход још већи, и мерио би се милијардама евра годишње,
- запослио би се велики број радника у грађевинарству, индустрији грађевинског материјала, дрвно-прерађивачкој и прехрамбеној индустрији, саобраћају, угоститељству... и отворила би се нова радна места,
- вишак радника из градова вратио би се у села,
- зауставило би се "бежање" младих из села у градове,
- спречила би се "Бела куга" и смањио број неожењених и неудатих,
- нација би била поштеђена психичког пропадања,
- побољшао би се међународни углед Србије,
- наш сељак не би морао да иде на пијацу и читав дан чека купце и прода јаје, нпр. за 5 динара - он би то јаје продао туристи у тањиру за 2 Евра.
Зар све ово што сам изнео није реално?
Зар ово није веће богатство од прљаве нафте?
Да ли је могуће да ми као нација нисмо свесни ових чињеница и ових могућности?
Да ли за нас има спаса?
Шта је потребно урадити да се ове наше природне лепоте и вредности искористе?
Поновићу, ово писамо шаљем на око 2.400 е-маил адреса, од највиших државних институција надлежних за организацију и квалитет живота свих становника Србије и политичких странака па до медија, локалних органа власти, привредних субјеката и појединаца...
Намера ми је да помогнем да се код нас промени начин размишљања и деловања у циљу стварања услова за достојанствен зивот.
Идеју која ми се налази у глави више од осамнаест година, да се од СЕОСКОГ ТУРИЗМА у Србији може одлично живети, покушао сам да објасним као дипломирани туризмолог, а не као лаик.
Објаснио сам да су наша села прелепа и као створена за прави одмор, да баш такве услове за одмор прижељкује велики број људи у развијеним земљама и навео сам слична мишљења наших министара и медија - и нико ме није демантовао. То би требало да значи да су моје тврдње апсолутно тачне.
Навео сам и колике користи бисмо имали ако бисмо се, као нација, посветили овом питању. Ни ту ме нико није демантовао.
До сада нико није демантовао моје тврдње. Напротив, они који су ми одговорили урадили су то веома потврдно.
Извините, али о чему се овде ради? Ко је овде луд?
Да нисам у праву сасвим сигурно је да би ми неко одржао лекцију о томе…. значи, у праву сам. Али како је могуће да сам ја у праву, а да нико у држави о овоме не води рачуна? Нико ништа не прдузима!
Колико ја знам, а ову област пратим годинама, сви министри туризма су се правдали да нам недостају средства и да они припремају СТРАТЕГИЈУ развоја туризма. Тако је наставио и садашњи министер. Сви они говоре да је потребно донети стратегију развоја туризма и у оквиру ње стратегију развоја сеоског туризма али то никако не успевају већ толико година.
Посматрано као нација, ми се понашамо веома збуњено - као прасе на раскрсници. Ми не знамо ста је то чиме бисмо требало да се бавимо, ми немамо СТРАТЕГИЈУ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА, ми се понашамо као да смо у магли.
СЕОСКИ ТУРИЗАМ заслужује да се о његовим могућностима донесе коначно мишљење у држави и да о томе буду обавештени сви наши становници. Ја одговорно тврдим да је то наша највећа шанса за бољи живот али дозвољавам да неко има и мало другачије мишљење и да докаже да имамо и неке боље могућности (можда да конкуришемо земљама Запада у производњи аутомобила, компјутера, авиона? -
Али, оно што је несумљиво то је да је овај вид одмора наша велика шанса (уз пољопривреду).
Уосталом, да није тако онда би сви министри туризма који су написали да се слажу с мојим тврдњама, као и новинари који скоро свакодневно извештавају о условима одмора у нашим селима, били лажови и требало би их казнити. Њих треба на неки начин казнити у сваком случају јер не обављају своју јавну дужност онако како би требало. Како је могуће да министар туризма не пориче овакве и сличне тврдњ,е а да притом ништа не предузима да овакве изванредне природне услове искористи за добробит свих? Како је могуће да га (да их, јер их је било шесторо) за то нико не прозива? Како је могуће да новинари, “сервис народа” пишу о овим могућностима али никако да темељно анализирају читав проблем, предложе његово решење и именују кривце? Овако нешто могуће је једино у Србији.
Постовани пријатељи, сваки нормалан човек када прочита једно овакво писмо требало би да реагује на три могућа нацина:
- да аргументима демантује моје тврдње, ако може,
- да каже да га проблематика не интересује и да му више не шаљем оваква писма,
- да да свој допринос како би се проблем решио.
Забијање главе у песак, или понашање у стилу она три симпатична мајмунчића који симболично показују да ништа нису чули, ништа видели и да ништа неће рећи, не би одговарало нивоу људи којима се обраћам за помоћ.
Ја не желим да се помирим са оваквом ситуацијом, не желим да будем ној, не желим да и даље живим бедно, не желим да такав живот наставе и моја деца и због тога покушавам да ово стање променим...
С поштовањем,
дипломирани туризмолог
Бранислав Бајагић
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар