КАКО ЧОВЕК ДА НЕ ПСУЈЕ

Говор командира прве чете, Четрдесетог пешадијског пука, капетана Луке Ђурашковића,
војницима на дан 26. маја 1940. у Помореки, код Брезовица. (Чета постројена у развијеном фронту, присутни водници)

„Слушај 'амо! Ми живимо у озбиљно доба и сваки од вас знаде зашто сте ту. Сви сте скоро већ старији и жењени људи, ви читате новине, је ли тако. Ако нам ко пружи рат, јебо га отац, ми ћемо прихватити и ратовати. У том случају, јебо му пас матер, морали би ми да примимо борбу, па макар сви изгинули. То би било од нас часно, је л' тако! Наши суседи 'Талијани, е то су курве једне. Они, јебо им пас матер, боје се ратовања, а хоће да добију земљу без крви. Они, фукаре једне, кажу да имају право на Далмацију. Јесте, добиће, али курац. Је л' тако? А зар ми немамо право на Трст, Истру и друге наше крајеве? Па дабоме да имамо! Сада се праве пријатељи, а сутра напали би нас, курве једне! Јер вам је то јасно! Јебо им пас матер, само нека дођу, послаћемо их у пизду материну!

Друго: ми, јужни Словени, били смо и јесмо најбољи војници Европе. Је л' тако? Дабоме да је тако и тако треба да буде! Мусолини је доста учинио за Италију. Он је много дао Италијанима, ал' их никад неће начинити храбрима, макар им курац дао, неће моћи да им да срце јуначко. Је л' тако? Је л' вам јасно!

Е, друго кажу 'Талијани. Они веле: код нас је све моторизовано. Наши су митраљези ФИАТ, наши су тенкови ФИАТ, наши су авиони ФИАТ и шта све ја знам... у пичку материну. Знамо ми то, али је у њих и срце ФИАТ, јебо их свети Јероним на небу. Само има једно, они нас не знају, пичка им материна! Је л' тако? Дабоме, баш тако, и тако треба да буде.

Друго: хоће да нам буду куратори, да гарантују наше границе, пизда им материна. 'Талијани и ко зна који курци - Немци, Енглези, Французи, Јапанци, Кинези и други, па чак и Друштво народа. А шта се нас тичу њихове гаранције, пизда им материна. Знамо ми шта су то гаранције. Курац гаранције. Јебо им пас матер, гаранцијску и курварску!

Друго: Сви ви знате да се наша војска најбоље храни. Је л' тако? Е, кад је тако, онда храна треба да буде још сто пута боља. Имамо куваре, јебо им пас матер, још и не ваљају. Па добро где су ти кувари, јебо им пас матер свима одреда. Дежурни, дедер зовни ми куваре, пизда им материна... Па добро кувари, јебо вас свети Јероним на небу, послаћу вас све да терате митраљезе у брда, у пизду материну, па да видимо да ли ће храна бити боља... Јебо вам пас матер куварску! Је л' тако? (Кувар Тробец јавља се: ”Али господине капетане, из гриза се не море...„) -”Куш, ништа те нисам питао. Марш у пизду материну. Јебо ти пас матер куварску. Кад те распиздим претворићу те одма' у митраљез.„

Друго: Где је ту онај кога су убиле гаће? Ај, ту је! Е, баш тебе ћу послати на 'Талијане, јебо те митрополит. И ти си ми курчев војник и убиле те гаће... Слушај 'амо и шта се смејеш?... Сви ви знате да има и других којима се хоће наша земља, пизда им материна! Ено горе оне циганске курве, кажу да им припада Срем, Банат и Барања. Па добро, пизда им материна татарска, сто не дођу да узму пола Славоније и Хрватске, јебали их њихови грофови, јебо пас матер њима и Хортију и Телекију и грофици Марици!

Друго: је л' идете ви онако, преко ноци мало у Домжале? А? Знам вас ја добро. Све ја знам, је л' тако? Е, видите то не сме тако да буде. У нас постоји преки суд, па ту нема више шале. Одма' те стрељају, јебо те фараон!... Да ли ви мислите тако?... Ево иде ти командир негде тамо у пизду материну, водници шта ја знам где, јебо их Бог, и онако ништа не ваљају, поднаредници седе у кафани, а ви - у Домжале? Па ти сад лепо дођу 'Талијани, пизда им материна! Како би то све изгледало! И како би нас фино удесили... мајку им зицароску! Па то не сме да буде. Јер вам јасно? Не може то тако код нас да буде, како је било код Чеха. А, јок... Ето и то су курве које се уопште не боре, него само полажу оружје, кукавице, јебо им пас матер и њима! Па ево и Пољаци, јебо их свети Јероним, борили се... борили, а њихова господа министри - туп у авионе, беже курве авионима право у Париз. Ништа мање у пизду материну, да тамо тобоже владају, али само коме, пичка им мајчина! У нас не сме да буде тако и не може да буде тако, наравно.

Друго: Није то све што сам вам казао. Ама сви ви знате, па ви сте паметни људи. Ишли сте по свету и сигурно сте видели лепу варош Темишвар? Е видите кажу Румуни, јебо их Бог отац: ”То је наше„! Па добро сад, пичка му материна, шта је онда наше? За који смо красни ми онда овде и шта ми да бранимо, кад ништа није наше? Пизда им материна! Па, шта ми плаћамо толико порез, кад је ово туђе? Је л' тако? Онда од нас неће добити нико ништа! Даћемо им курац тврд, и то тврд за много година. Нека дођу ако су јунаци, а ми ћемо с њима право у пизду материну, преко Драве и Саве, па макар сви изгинули!! Је л' тако?! И је л' вам јасно?! Е па дабоме да јесте, јер другчије не може и не сме да буде! Наравно! ... А сад, водниче, дај људима вољно!”