Hello! My name is Forrest, Forrest Gump!

Прича о Форесту Гампу, становнику Алабаме са урођеним коефицијентом интелигенције 75%. То је својеврсни "амерички геније", као што га и назива официр у америчкој војсци:"God damn it, Gump! You're a goddamn genius. You must have a goddamn I.Q. of 160!" Чиме је Форест Гамп заслужио овакве похвале? Само тиме што је на питање "Зашто си овде дошао?" одговорио: "Да радим оно што ми кажете". Овај "гад-демн џиниез" ништа друго није радиo осим оно што му неко каже, и стално се представљао ко је и одакле је: "Мај нејм из Форест, Форест Гамп, фром Aлабaма". А кад су га послали у Вијетнам, он је кренуо, не знајући ни куда иде ни зашто. Једино је знао да је то "whole other country" (скроз друга држава). Са њим је био и његов земљак са сличним коефицијентом интелигенције (таквих је ваљда много у Америци):

Америка је расистичко друштво. Ако црнац почини злочин, по изласку из затвора имаће грдних проблема да нађе посао и да издржава породицу. Ти људи онда често завршавају на црном тржишту радне снаге. За исти преступ, црнац ће добити десет година затвора, а белац условну казну од неколико месеци. Тако је то. Црни људи у САД немају заштиту правног система, па ако један црнац убије другог - никога није брига. Ту владају двоструки стандарди. Мислим да је то могуће променити, али Америка треба да, пре свега, буде искрена према самој себи и према својој историји. Она је сазидана на насиљу када су током запоседања земље убијани староседеоци, па онда када су довођени робови из Африке.

Већина људи затвара очи пред многим стварима и верује само у „амерички сан”. То је, по њима - кућица са баштом и белом оградом, аутомобил и пас. А само десет одсто људи заиста то и има, док је насиље свуда - како у сиротињским гетима, тако и на богатом Беверли Хилсу.

Прошле године, у „граду анђела” забележено је 8.000 пушкарања, у којима је погинуло 657 људи

од 300 000 000 американаца, само 40 000 000 има пасош, док је само 20 000 000 користило пасош у некој прилици-у ову групу улазе србоамериканци који једном у десет година посете Србију.
иду ли американци ван свог сокака на годишњи одмор?
за 5 000 000 робијаша знамо да немају куд да мрдну, осим једног дела до електричне столице....20 000 000 бескућника нема куд, осим до првих контејнера..

дали би неко био љубазан да нам исприча, из свог угла, тамни део америчке медаље, хвала:)