СРБИ У ЗАГРЕБУ

Тамо негде 1860 године у загребу се јавља штосмајеров покрет "југославизам". Штросмајер је немачко чедо и непријатељ Срба...
Штросмајер је био богат свестеник а како у тадашњем Загребу као и у целој Хрватској није било нуичега ни историског ни краљевског он је знао да ни турист који је артист, ни онај ко је археолог не може онамо нац
ћи никакве занимљивости. Зато се овај свештеник решио да од Загреба направи малу Фиренцу у којој би он био Лоренцо Медичи.
Најпре је у Ђакову направио велику катедралу са више луксуза него укуса. Први је покренуо идеју да загреб има универзитет и за то дао 60000 форинти.Затим је подигао Југословенску академију за коју се причало да вреди 3000000 форинти а помогао је да се дигне и Народна библиотека и музеј и тако то почиње у земљи без људи.
Загреб је до 1941 имао сасвим другу слику да би је ендехазије преко ноћи променила, када је одједаред грунуо огроман број становника које су усташе довукле повећавајући свој апарат: из Херцеговине, Лике, Далмације, Славоније. Данасња Хрватск је верски чиста земља сто посто католичка!


"До 41. године Срби представљају велику и снажну групацију у Загребу. Пре свега, Срби имају институције вредне поштовања, имају моћну организацију која се зове "Привредник", коју је основао Владимир Матијевић, да би обезбедио даровити подмладак у занатству. Затим, имали смо најјачу банку у Југославији, осим Народне банке, наравно. То је била Србска банка, у Јуришићевој улици.
Србска банка била је једина која је пребродила крах берзе тридесетих година, када је пропала и Прва хрватска штедионица.


Значи, Срби су имали врло велику економску базу, а имали су и јаке интелектуалне снаге на Универзитету: председник Југославенске академије био је Србин Гавра Манојловић


Затим, Срби су у позоришту имали серију великих глумаца који су били обожавани, носили репертоар. Подсећам вас на Љубишу Јовановића који у Загребу почиње каријеру. Ту су и Страхиња Петровић, Мила Димитријевић, Дејан Дубајић, Александар Биницки, Иво Рајић, Срби који су квалитетом својих људи могли да импонују, а не да имају инфериорну улогу, без обзира на то сто је постојао латентни антагонизам клерикалних кругова и франковаца који су бушкали и роварили.


Рецимо део, у Илици, где су низ великих, моћних трговина држали Срби. Најбоље стофове могли сте купити у радњи "Бачић и Вурдеља".
Најфинији деликатесни дућан, где је било од тице млеко, био је "Брадић и Цикара".
Најбоља козна галантерија у Загребу била је Милана Пуђе.
И црквена општина била је врло јака, са сјајним свестеничким кадром, мислим на старог проту Димитрија Витковића, црквеног писца и историчара.".. Медаковић