Ево што пише Хрватима маџарски проф. Балоги: "Отада бораху се хрватски аркербузири највише под именом 'Маџар' све до године 1623, кад добише њихово тацније ознацење. Али се ни доцније нису увек звали 'Хрвати', вец се појављују цесто под именом Власи, Инзулани, Пољаци, Турци, цак и Цигани".
Мемоарима Аустриског двораи: " "Хрватцки пандури су носили црвене капуљаце, као јаницари, због цега су их доцније Французи називали црвени капуцинери. Иза тога су добили и црвене огртаце (шињеле) које су носили преко голог тела а око врата сал(ту цувену крабату), због цега су названи просто црвенокабаницари" (Цалповиц), ИИ књ. ст. 365).
Карлајл овако описује Хрватске у једној примедби (немацки превод оригинала) ИИИ. 281; књ. XИИ, кап. ИX): "Хрватски прави пандур је пешак: дугацак, мршав, неопран дрипац, у широким турским цакширама, помало го у горњем делу (тела)и обавезно сал око врата(опет цувена марама око врата); носи врло дугу пушку и разне пиштоље и ножеве око паса: прави (специфицни) лакеј!"
У проспекту историског романа Пандурски пуковник Тренк стоји између осталог о њима: "Њихово оријентално наоружање, њихова цесто питорескна ношња, њихова појава уопште била је оригинална у највишем степену. У колико су били према непријатељу изврсни, ускоро су постали страшило за све становнике услед пљацке, дивљих свирепости и ужасних насиља . . . њих је углавном изглед на пљачку и плен покренуо да напусте своју кућу ."
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар