ВИНО ЈЕ ЛЕК

..што је тамније и гушће, то је здравије. Корисне су 1 до 3 чаше црног вина дневно јер чувају здравље и продужавају живот, док испијање већих колична води супротним ефектима. Неки пороци су оправдани, тврде љубитељи добре капљице, и при том из "рукава" извлаче добро познати аргумент о великој љубави између здравља и црног вина. Можда места за панику не би било да с тим оправдањем учестало не "машу" они који желе да прикрију претерано уживање у "капљици која поправља крвну слику". Па шта онда радити, питају се сви који брину о свом здрављу? Пити или не пити? Наиме, опште је познато да све врсте воћа, а посебно неке врсте грожда и то оног црног, садрже материје који чувају наше здравље - а када их има у грожђу, има х и у вину... Но, исто тако се зна да нико не може да каже "напијте се црног вина" и све ће бити у реду. Очигледно, од избегавања па до претераног уживања у црном вину, најбоље је изабрати златну средину.
Ни о једној другој намирници није изрецено толико позитивних, романтичних, па чак и луцкастих изрека као о вину. "То је најлепши и најчистији напитак", рекао је Платон, "Вино је добро за тело и душу. Природа никад није људској врсти дала тако богат дар као што је вино!" Истина је, пак, да је вино намирница која садржи алкохол, али не спада у лекове, а још мање је универзални лек који "отклања све проблеме". Чињеница је да вино, као екстракт грожда, садржи све природне материје које се успешно могу издвајати у чистом стању. Управо је тај податак подстакао др Давида Голдберга са Универзитета у Торонту да анализира сва досадашња истраживања о вину: само с једним циљем, а тај је да утврди узрочну везу између вина и здравља! Његови резултати су изузетно занимљиви. Све је започело пре 15 година када је Селвин Легер са сарадницима објавио студију, која је показала да мешу становницима земаља који уживају у црном вину има мало смртних случајева од срчаног удара! Та студија би прошла незапажено да се у "целу причу" није укљуцио Француз, др Серж Рено, који се истим проблемом позабавио у својој студији, која је касније добила популарни назив "француски парадокс". Рено се послужио подацима Светске здравствене организације о односу између потрошње млека и појаве болести срца и крвних судова срца, тврдећи да је млечна маст највећи кривац за настајање срчаних болести. Но, показало се да становници неких француских градова троше велке количине млека, а опет не пате од болести срца и крвних судова! Наиме, према "доброј старој француској традицији", они су свакодневно пили црно вино! Слична истраживања спроведена су и у Сан Дијегу, у Калифорнији, и резултати су били идентични. Зато је Голдберг закљуцио: где год се пије црно вино, смртност од болести срца и крвних судова је мања. Здравствени арсенал Након тог открића, требало је још само утврдити шта се догада када се потрошња црног вина смањује или повећава, и која материја из црног вина делује "лековито", да ли је то алкохол или нешто друго? Тако је пред научнике постављен тежак задатак: да испитају сваку материју из вина и научно докажу њену делотворност. Прво су успели да докажу да је вино делотворно само у малим количинама, а то значи када се узима 1 до 3 чаше дневно. "Испијање" већих количина нема добар учинак, напротив, води порасту смртности. Новија истраживања су указала да јак учинак фенолних материја из вина (оних које му дају горак и опор укус), а меду којима се истичу кверцетин и његови сродници флавоноиди. Напокон је откривен и ресвератрол, за који је експериментално доказано да успорава згрушавање крви. Истраживачи са Универзитета у Висконсину и Дејвис у Калифорнији дефинитивно су потврдили да антиоксиданси, односно флавоноиди из црног вина спречавају оксидацију лошег холестерола што значајно успорава таложење масних наслага на зидовима артерија. Поклоњене године Не чуди што су након 1992. године, када су истраживачи с Харварда укључили црно вино међу 8 проверених начина заштите од болести срца и крвних судова срца, неке државе озбиљно схватиле улогу умерених колицина алкохолних пића у заштити здравља свог становништва. Истовремено с црним вином у службени "арсенал оружја" против болести срца крвних судова срца тада је "убачен" и аспирин. Да би се прецизно измерила количина ресвератрола у црном грожду требало је развити више аналитичких метода. Досадашња истраживања показују да највише ресверватрола садржи сорта Каберне сувињон, а затим долазе сорте Мускат тамни и Мушкат бронзани! Пошто опна црног грожда обилује ресверватролом, троп који остаје након цеђења тог грожда врло је здрав под условом да нису коришћена хемијска заштитна средства (бакар сулфат). Што је вино тамније то је боље! Док цаша црног густог вина садржи просецно 640 микрограма ресвератрола, шака кикирикија садржи само 73 микрограма, а готови суплементи садрже до 600 микрограма ресвератрола: дакле, мање него у једној чаши црног вина. У црном вину има и других фенолних материја, флавоноида (око 100 мг у 1 литри) које спречавају оксиданцију лошег (ЛДЛ) холестерола. У целом том процесу етанол, односно обични алкохол, служи као отапало. Љубитељи црног вина с разлогом могу да ликују, јер не само да штити срце, већ својим поклоницима црно вино "дарује" и по коју годину. Он који га пију живе дуже, доказале су финска студија из 1995. године, те позната и цењена Харвардска студија из 1997. године. Занимљиво, обе студије су показале велику здравствену предност оних који умерено пију или пак оне који пију превише! У научном часопису "Бритисх Медицал Јоурнал" објављени су подаци истраживања о црном вину, Каберне сувињон, који су провели научници са Универзитета у јужној Калифорнији. И то истраживање је потврдило све налазе финске и харвардске студије. Злобници ће реци: "Ништа чудно, па студију је платио произвођач вина". Медутим, ту примедбу треба заборавти, јер једноставно не могу сви налази бити плаћени! Управо због тога треба издвојити данску студију из 1995. године у којој је у току 12 година испитано 13.000 мушкараца и жена од 30 до 70 година. Студија је показала да су они који су пили црно вино имали 50 посто мањи ризик од срцаних болести у односу на оне који никада нису пили вино! Зато је проф.др Мортен Гронбаек, вода истраживачког тима закључио: "Од болести срца и крвних судова срца највише се умире, а црно вино штити управо тај систем". Фенолне материје из црног вина спречавају настајање крвних угрушака у крвним судовима срца и мозга. Црно вино није лек, али је изванредно корисна и здравствено препоручљива намирница, јер спречава оно најгоре - изненадни крај жвота. Велика предност у малој чаши
Проф.др Џон Пезуто и његови сарадници са Универзитета Илиноис у Чикагу нису ни сањали да ће од 1.000 истражених биљних врста активну супстанцу ресвератрол управо наћи у црном грожђу.
Будући да највише расвератрола има у опни црног грожда, јасно је да га има и у црном вину, просецно 5 мг у 1 литри.
Како се уз ручак може попити око 0,5 литре вина, ради се о малој количини ресвереатрола, па не чуде бројни покушаји да се сушењем вино концентрише, а вински прах претвори у таблете.
Експерименти на животињама, којима је у ту сврху провоциран настанак рака, показали су да је доза од 500 мг ресвератрола била довољна да спречи појаву рака! Но, експерименти на људима, досад, нису извршени!
Докторка Џоан Мансон, у својој књизи "Спречавање срчаног удара" објављеној 1996. годне, закључује: "Једна или две чаше црног вина дневно могу да смање ризик од преране смрти за 20 до 40 посто. Зашто људи то не користе?" Хранљиве материје (у 100 г вина) витамин А витамин Д3 витамин Б1 витамин Б2 витамин Б6 натриј калијум калцијум фосфор магнезијум гвожде фруктоза глицерол етанол екстрактивне материје ...