СРБИН ИЛИ СРБИЈАНАЦ

Неке државе су именоване по географским појмовима, а неке државе су именоване по народима који их чине. Од Црне Горе, као географског појма, добијени су и придев "црногорски", и нација Црногорац. Од назива народа "Срби" изведен је и придев "србски" и име државе "Србија". Од имена државе "Србија" - не изводи се придев "србијски". Придев "србски" изводи се само од имена народа "Срби". Србима се не може наметнути назив државе "Сербиен" или "Србиан", како би се извео придев "србијански".

Када је 1882. г. Милан Обреновић проглашен за србског краља, одмах се у србски правопис умешала инострана политика. Из Беча је тада стигла протестна нота и објашњење да краљ Милан не може бити србски, него србијански краљ, како не би угрожавао интересе Хабзбуршке монархије на Балкану, јер не живе сви Срби у србској држави, него и у хабзбуршком царству.

Слабији и паметнији попушта, па је тако урадио и краљ Милан, променивши своју титулу "Србског краља" у титулу "Краљ Србије". Краљу Милану није ни на памет пало да преузме немачки придев "србијански".

Од државе "Србиен" изводи се и назив народа "Србијанци". (?) Срби се јеже од тога имена. Кад кажу: "Хеј ти, Србијанац", сваки ће Србин рећи: "Ја нисам Србијанац, ја сам Србин!" - било из ког да је краја. Само странци дају фирмама и деци србијанска имена, а ако се назив упелцовао и код неког Србина, онда је то из незнања.

Србски правопис, граматика и језик кажу "европски парламент", а не "европијански парламент". Исто тако србски језик каже "српбка влада", а никако "србијанска влада". Ако желимо да помажемо у превођењу страним партнерима, онда је пожељно говорити "Влада Србије" и "Од Србије влада...