ТОПЛИЦА, ПОСЛЕДЊИ РАЈ НА ЗЕМЉИ, ЗАШТИЋЕНА КРСТАСТИМ ГОРАМА

давно је написано о Топлици, последњем рају: "земља је врло плодородна, мада брдовита, наводњавају је реке...безбројни вртови су пуни плодова, села су врло лепо грађена једноставносавршеним алатима(сетите се црнотравских самоуких зидара који једноставним алатом направе вишеспратну кућу)....живот је толико диван, да на њему не живе људи него богови....овде сами од себе једни за другима расту плодови који служе за исхрану становништава..људи не знају ни за какве бриге и живе лепше и боље него житељи градова(место сваког разврата)...о болестима они једноставно нису имали појма(нека ваша храна буде ваш лек....болести су досле са грабљивим хордама) а сав њихов живот је био весеље и радост(сећам људи који су са песмом на уснама одлазили да раде)...злата и сребра имали су на претек и ценили их мање него што ми ценимо гвожђе"Од Јустинијановог Царичиног града, места где се вршило масовно покрштавање Срба, преко Радана и Равне планине стиже се до села Иван-куле, у топличком крају, једне од најистуренијих јужних тачака Србије. Остаци куле још увек постоје на једном високом и чудесном брежуљку, са кога се види село по којем је добило назив, али и Свињиште, место Јустинијаногог рођења....

Место је величаствено, о кули осим гавранова који се у њеним пукотинама гнезде, нико не брине; добро су је загризли зуби минулих векова. Иванова кула је врху велелепног брежуљка, стратешког, величанственијег од куле светионика..... Некада се, код нас Срба, користила светлост за преношење порука на даљину. Иванова кула је служила за преношење сигнала, ватром и димом, на даљину, баш као и код Индијанаца. Топлица је центар света...Топлица је дала највећу јунакињу новије србске историје Амазонку Милунку Савић. Рођена 1888. у рашком селу Копривница, борила се у балканским ратовима 1912. и 1913. као добровољац. У Првом светском рату била је поднаредник у Другом пуку и нарочито се истакла као бомбаш у Колубарској бици. У борбама је рањавана девет пута. За вишеструко херојство у Краљевини Југославији одликована је Карађорђевом звездом са мачевима и медаљом Милош Обилић, а у Француској је добила два ордена Легије части. Једина је жена у свету која је одликована француским орденом Ратни крст са златном палмом....

Археолози тврде, да су људи који су живели у Топлици били на далеко вишем ступњу развијености, него што се мислило до сада. Технологија је била напредна, развијена је била привреда, трговина, комуникација, уметност, религија... још увек се чује прича о Крњем граду као највећем трговачком центру који се простирао од Јастребца до Топлице. На основу досадашњих истраживања, археолози су закључили да је на Плочнику постојала напредна цивилизација у којој је доминирао матријархат. На основу пронађених статуета, накита и делова одеће, може се слободно рећи да су се Топличанке врло слободно облачиле и понашале и да су девојке из неолита биле врло сличне данашњим.....водиле рачуна о свом изгледу, што што се види на основу пронађене статуете девојке са фризуром, уским струком и кратком сукњом, која има мали топ и ланац са привеском, девојка какву и данас можемо видети на улицама Србије....

Простор на коме су живели племените Србкиње/Срби, називао се племенштина, земља није могла да се дели, зато што је била опште имање целог племена на коме су сви једнако уживалали... Жене су уживале своју слободу, водиле економију, бирале, одлучивале, имале своје судове...за сиромаштво се у ово доба није знало. Овај пример је лепа одбрана високој претхришћанској култури коју су баштинили Стари Срби. Нажалост обичај је да се предхришћанске цивилизације сматрају поганим, инфериорним од хришћанске... Сетимо ли се како су апологете хришћанства, преводили нехрићане у хришћанство, рушењем старих велелепних храмова, сечом глава, утамањивањем народа, ломачама и свакојаким справама за мучење...неће бити тешко да се направи паралела

Најупорнији Срби су заговарали стари поредак у коме нико није могао да буде роб, као у Византији, нажалост ту своју упорност су платили главом. Наши преци су живели у друштву без државе, облик идеалног поретка који данас неки називају анархизмом. Да смо остали да живимо по моделу племенштине, данашњи политичари не би могла бахато да се понашају и да упорно раде на стваранју паразитског друштва....паразита у предхришћанском периоду није било... Имамо прилике да често прочитамо у нечијој штампи о насиљу над женама, кога у моделу наше племенштине није било, иако је и тада мушкарац физички био јачи од жене, јачи да, али тај предхришћански добрица је жену поставио на пиједестал и обожавао је, верујући да је Земља у ствари жена. Али нама Србима није било суђено да се самостално развијамо и напредујемо, већ је у наш живот ушло много помодарних глупости са стране, који су искварили наше лепе и чисте српске обичаје. Насупрот српском племенском животу, у коме се јасно и лепо огледао културни дух целокупног србског друшетва, стајала је византијска империја са својом лажном, извештаченом културом, морално палом и материјалнм стањем да не може бити горе. Ако неко жели, могу овоме да додам како је Србкиња, по примању помодарних глупости, скинута са пиједестала и гурнута тамо где јој није место као Господарици Живота....касније се из једне помодарне глупости улазило у другу, из друге у трећу, да би данас били ту где смо...Има пуно нешто сваста лепо у Топлици, питомој афродизиској долини, прође човек цео свет равнодушан, ал кад у Топлицу уђе, сва чула се пробуде....

По подацима Републичког завода за статистику, у Србији је протекле године било 8.622 разведена брака, од укупно 41.083 склопљених - што значи да је једна петина брачних заједница доживела „бродолом“. И, док су рекордери средине у којима се од хиљаду венчаних више од половине разведе - а са 85,5 одсто развода предњачи Пчињски округ - Топлица је на последњем месту, са 40 неуспелих заједница. Иако се статистика не бави разлозима због којих се супружници најчешће разилазе, приметно је да бракови све краће трају - што многи правдају лошом економском ситуацијом. Топличани су и ту изузетак. Економски моменат није одлучујући на топлицком подручју, где су најчешћи разлози за развод неверство једног од брачних другова. У Србији је број развода повећан за два пута у односу на период од пре десет година, а од 2005. константно расте. Истовремено, у Топлици бележе смањење: у прокупачком центру за социјални рад, током претходне године, регистрована су четири захтева мање у односу на 2007, а у 2009. години поднет је само један захтев за развод....кад се улази у Прокупље пуца поглед, на крај, са свих страна окрузен планинама, Копаоник, Јастребац, мали и велики,Видојевицу, Пасјачу, Радан...која природа...надам се да они који знају шта је природа, знају и да овакви простори окрузени планинама имају вертикалне ваздућне стубове, башка што је овај крај са највећшим термалним базеном у Европи, са најстаријом бањом-Вича, на сваком кораку терме, недалеко Ђавоља варош и шта год хоћете.... Божа Илић, Раде Драинац, Мића Лазовић, Боки Милосевић, Лео Мартин.....и многи други све моји сељаци...а тек Милан Топлица, Косанчић Иван, Југ Богдан, Царица Милица....Гвоздени пук-све јунак до јунака и све моји сељаци....Три најпродаваније воде у Југославији, Раденска, Кнјаз Милош, Милан Топлица.....ове прве две су још увек на тржишту, где је Милан Топлица? Дивац је хтео да загризе више него што је могао, зашто није купио "Милана Топлицу"? зашто нема воде "Милан Топлица" на србском тржишту иако је боља од две наведене? све три су продаване у истим зеленим стакленим флашама, наравно са различитом етикетом...коме и зашто је било у циљу да уништи минералну воду "Милан Топлица", "Прокупац" и масу винограда са аутохтоном сором винове лозе? Милан Топлица је пуњен у Вичи, негде око десетак километара од епиценра Балкана, данас фабрика напуштена, Прокупац је украден од Београда, некада једна фирма, данас две, најгоре од свега што су винову лозу, "Прокупац" уништили, некада хектари винограда више не постоје, чак је и мој, на једном брду, зарастао у коров, некада километарски редови, кола са грожђем, ка Прокупуцну" више не постоје...ко да су они измислили оно..што јужније то тужније...иако ово исто не важи ни код једног тзв западњака...Археолошка налазишта у околини Куршумлије из римског и византијског доба су: римске терме у Бацу из ИИИ века, римска базилика на ушцу Косанице у Топлицу из ВИИ века, предмети, опеке и новац надени у Куршумлијској бањи као и надгробни споменик који је подигла једна свештеничка породица из Рима богињи Нимфи, заштитници лековитих вода у знак захвалности за излечење у овој бањи, новооткривени остаци већег сакралног објекта, у Добром Долу, остаци водовода у Куршумлији и Луковској бањи, римска и грчка гробља у околини Пролом Бање и др.

Велики српски жупан Стеван Немања је своју историјску мисију почео у данашњој Куршумлији. Пре него што постаје велики жупан, њему су припадале области око реке Топлице, Ибра и Расине. Данашња Куршумлија је била седиште Немањине државе и он је овде имао свој двор. У близини своје прве престонице, Немања је саградио своје прве задужбине, манастире Св. Богородицу (саграђен 1159. године, у њему се замонашила Немањина жена Ана као Анастазија) и Св. Николу (грађен од 1165. до 1168. год.).Манастири су били покривени оловним плочама које су бљештале на сунцу и виделе се надалеко, па је по њима народ своја станишта назвао Беле Цркве. Тај назив ће Куршумлија задржати до половине 18. века (у Дубровачким књигама се под овим именом последњи пут помиње 1753. године). Поред тога што је Куршумлија једно време била Немањина престоница, од успостављања аутокефалности Српске Православне Цркве 1219-1220. године, она је и седиште Белоцркванске епископије, а од оснивања Српске Патријаршије, седиште архиепископије.поднебље Топлице је јединствено у свету и по најбржем зарастању перлома костију, зато што светлосна, топлотна, електрична, магнетна енергија постоје у вертикалном топличком стубу који без посебне физикалне терапије благотворно делује на зарастање прелома.за специјализовано медицинско лечење, уколико се не верује у моћ природе, постоји Курсумлиска бања, као и Рибарска са крушевачке стране Јастребца, па ко воли нек изволи, могу да ћаскају са докторима.. остеопороза је непозната становницима Топлице...најбољи пример јаког скелета је, Весна Вуловић, која је преживела пад ЈАТ-овог авиона...кућа њених родитеља је на неких сто педесет метара од Корабље...