У једној земљи, на брдовитом балкану живели су некада људи…њихово царство је било последњи рај на земљи…ко у песми …… Царство Љубави.
У том царству владао је ред, безбрижност, заједништво и задовољство, свака кућа беше бели двор, на сваком двору верна љуба а поред ње витез који јој свако дело посвећује…
Не беше таквог народа нигде на свету, народ тај је живео по правилима неба, свако је сваком помагао, тешио, поштовао, волео, није било оних са два лица, злобе, љубоморе…осмеси на лицу су долазили из срца, љубав из душе…
Било је у царству, осим суза радосница и суза жалосница, за изгубљеним драгим особама, али сада нећемо о томе…
У овом царсту љубави је било лакше, него у данашњем свету, наћи створење које вас привлачи…сви су били искрени и нико није ни помишљао да крије љубав…русе косе и чаробњаци су пазили свој народ.
Али једног дана нека се паметна “гузица” појавила са досетком да човек има ограничен број осмеха, те да их треба под хитно ускратити као и да се не сме неограничени број пута рећи “Волим те”
По том паметњаковићу енергија љубави није бесконачна, него ограничена и да постоји опасност када се истроши да доведе до болести и смрти.
У том царству владао је ред, безбрижност, заједништво и задовољство, свака кућа беше бели двор, на сваком двору верна љуба а поред ње витез који јој свако дело посвећује…
Не беше таквог народа нигде на свету, народ тај је живео по правилима неба, свако је сваком помагао, тешио, поштовао, волео, није било оних са два лица, злобе, љубоморе…осмеси на лицу су долазили из срца, љубав из душе…
Било је у царству, осим суза радосница и суза жалосница, за изгубљеним драгим особама, али сада нећемо о томе…
У овом царсту љубави је било лакше, него у данашњем свету, наћи створење које вас привлачи…сви су били искрени и нико није ни помишљао да крије љубав…русе косе и чаробњаци су пазили свој народ.
Али једног дана нека се паметна “гузица” појавила са досетком да човек има ограничен број осмеха, те да их треба под хитно ускратити као и да се не сме неограничени број пута рећи “Волим те”
По том паметњаковићу енергија љубави није бесконачна, него ограничена и да постоји опасност када се истроши да доведе до болести и смрти.
Овај тупавац се досетио да почне са производњом лажних осмеха и лажне љубави, брзе боље је сео и почео да пише књигу….
Пре него што је књига почела да се продаје у царству је пуштена вест да несебично давање љубави и осмеха одузима дане живота.
До тада непознати осећаји и стања завладали су у царству љубави, нико више није слушао мудре речи, русих глава и чаробњаке, сви су им се исмевали…
Пре него што је књига почела да се продаје у царству је пуштена вест да несебично давање љубави и осмеха одузима дане живота.
До тада непознати осећаји и стања завладали су у царству љубави, нико више није слушао мудре речи, русих глава и чаробњаке, сви су им се исмевали…
Љубомора... ”Мислим да њој дајеш висе праве љубави него мени”…. ”поклонила си ми лажни осмех ,а њему искрени”....
Страх... ”Шта ако ми нико никада не пружи праву љубав?!”
Лаж ... ”ма,наравно да ти дајем праву љубав!”
Сумња … ”је ли његов осмех прави или га је књига томе научила?”
Да све буде јос горе, почело је са трговином љубављу:”Волећу те искрено, ако и ти мене тако волиш!”…
”Поклонићу ти прави осмех, ако ти мени даш делић искрене пажње!”
”Поклонићу ти прави осмех, ако ти мени даш делић искрене пажње!”
Ново знање је довело до формирања групица , класа, подкласа , кружока. Унутар групе делила би се искрена љубав, а члановима другог друштва пружала би се она лажна.
Не лези враже, а ђаво не оре и не копа, унутар друштва се догађало да се појави лажни осмех! Одједном нико ни у кога није имао...
Поверења….”Воли ли ме стварно?”....”Даје ли другоме праву љубав?”.. “Да не посећује Хектора”...
”Добра књига” добри књишки мољци, упијали ко луди, још боља школа глуме…тако да је лажна љубав била слика и прилика праве, стварно је било тешко од ока проценити који је осмех искрен, а који лажан, која је љубав права, а која лажна..чувању искрених осмеха и љубави само за посебне људе.
Људи су оболевали, лица су била бледа, очи без сјаја, душа празна…чак се чинило како тежи облик болести имају они који дају више лажне љубави и који, исто такву, љубав добијају….
Бољка је дрмала царство, вакцине се измишљале, једном су мислили да су криве птице, други пут свиње…
Људи су оболевали, лица су била бледа, очи без сјаја, душа празна…чак се чинило како тежи облик болести имају они који дају више лажне љубави и који, исто такву, љубав добијају….
Бољка је дрмала царство, вакцине се измишљале, једном су мислили да су криве птице, други пут свиње…
Ишло тако, док нису схватили да су преварени …тада почеше да бацају глупе књиге и рецепте за срећан живот….позваше русе главе и чаробњаке, приредише велику славу у част љубави…..
Један од чаробњака се обратио свом народу:”Најдражи моји, живели сте у заблуд,. продавац магле вас је завео и обогатио се на вашој наивности! Но, желим да му, богатство које је стекао, варајући вас, донесе срећу. Желим да пронађе Праву Љубав и да схвати како је никакво материјално богатство не може надокнадити.
Слободно се волите искреном љубављу, нека свака честица, такве љубави, коју поклоните ближењем, попут грудве снега, што се котрља низ брег, постаје све већа, и већа, и већа...враћа вама и руши сваку недаћу пред вама!
Живела љубав, Моћна и Бесконачна!
Нема коментара:
Постави коментар