САМО ДА НАМ НЕБО НЕ ПАДНЕ НА ГЛАВУ

НАШИ ПРЕЦИ СУ СЕ БОЈАЛИ САМО ДА ИМ НЕБО НЕ ПАДНЕ НА ГЛАВУ, ДАНАШЊИ СРБИ ИМАЈУ КО ЗНА КОЛИКО СТРАХОВА, ПРВИ И НАЈВЕЋИ ИМ ЈЕ ДА ЋЕ ОСТАТИ БЕЗ ДВЕ БАНКЕ КОЈЕ НЕМАЈУ...
МИ СМО ТОЛИКО ПОБЛЕНТАВИЛИ ДА НА ВЕСЕЉИМА ПУЦАМО У НЕБО, ОНДА НАМ ЂАВО КРИВ КАД ЗАГРМИ И ЗВИЗНЕ ГРОМ, КАД СЕ ОБЛАЦИ ПРОВААЛЕ....
МИ СМО ЗАСЛУЖИЛИ ДА ЖИВИМО У МРАКУ....НЕ ЗНАМ КОЈИ НАРОД ВИШЕ ПСУЈЕ СУНЦЕ ОД НАС, ТЕ СУНЦЕ ЖАРКО, СУНЦЕ КРВАВО, СУНЦЕ КАЛАИСАНО...УЗ СУНЦЕ ПСУЈЕМО БОГА И ЛЕБАЦ И МАЈКУ...ЧЕМУ МЕЖЕ ДА СЕ ...НАДА НАРОД КОМЕ СУ СВАКОДНЕВНЕ ПСОВКЕ СУНЦЕ, БОГ, ЛЕБА И МАЈКА..

народ Србије чека, а шта то чека? да му нешто падне снеба или да небо падне?
обилазећи Србију приметим једном приликом велико јато врабаца како леже на земљи, сви до једног подупрели крила и подигли ножице увис, гледам па не могу да верујем...
не бих лењ, приђох и упитах, чему, зашто, они углас:„чули смо да ће небо пасти па да га задржимо!”
изненадих се њиховој самоуверености па ћу:„мало вас је, мали сте, како замишљате да ће те успети?”
не трепнувши сви у глас:„знамо, покушаћемо, можда нам и успе!”
мислим нешто о српском рибјату, хммм, да смо ко ово сложно џивџанско јато не би требао нико да нас зове за собом, сви би ко један против нечастивх...
ма да смо и крдо свиња знали би да се скупимо у круг па по душманима , бојим се да смо крдо магараца које зна само да њаче.