Глед’о сам вам метаније,
Кад варате Бога жива;
Глед’о сам вас, где се пије,
Где се једе и ужива.
Слуш’о сам вас, кад кунете
Своје стадо, своје верне,
И кад Тајни призовете,
Лицемерни, лицемерне!
Глед’о сам вас – не да нисам,
Кад разблудом успламтите;
Глед’о сам вас, не да нисам,
Лицемерни, упамтите!
Ђура Јакшић
Кад је Димитрије Обрадовић, шегрт темишварски, дошао у Хопово с намером да се посвети, то није био манастир аскета, већ се у њему водио развратан зивот. У Хопово, као и у друге фрушкогорске манастире, слегали су се калуђери са свих страна: из Срема, Баната, Бачке, Србије, Лике, Босне, а било их је чак из Турске, Грчке, Бугарске и Русије (Москве). У манастиру су у то време нашли уточисте сви они који су желели да лако и добро живе и који су избегавали војну обавезу. Тако је у то време било монаха 13-годишњих дечака и јеромонаха 16-годишњих младића. Било је то доба када су се калуђери борили медђ собом да приграбе што више винограда, воћњака и ливада у личну својину и продају што више вина и ракије. Њихово понашање било је раскалашно. Скитали су по Иригу и околини, опијали се по кафанама и заподевали туче. У одевању и личној хигијени били су јако запуштени. Због оваквог стања митрополит Павле Ненадовић је издао наредбу о понашању и одевању калудјера.О раду и животу у Хопову најбоље говори гозба приређена 7. априла 1759. године поводом доласка царског комесара ради решавања неких спорова манастира са спахилуком. На гозби, тога дана, у Хопову је поједено два вола, 15 телади, 16 јагањаца, два прасета, осам пари ћурана, четири пара гусака, десет пари кокошију и 172 оке рибе, а попијено је 3 акова ракије, 29 акова новог вина, једна двојка новог и једна двојка старог црног вина.
За манастирску славу 1758. године, кад је Доситеј већ био у манастиру, спремљено је: 123 оке меса, пет ћурана, две ћурке, једно прасе и довољно ситне живине, а за госте -калудјере из Сланкамена, који су тога дана постили, 200 ока рибе, један шаран од осам ока, 19 ока рена, 14 ока масла и 17 ока меког сира. У Хопову се риба толико ценила да је 1759. године братија из манастира наредила да се ископа велики рибњак, а пиће се толико волело и трошило да је једна од најтежих манастирских казни била уздржавање за одредјено време од вина и ракије. Наша сва наука -говорио је игуман Теодор МИлутиновиц -је у томе да познамо колико је коме вину и шљивовици година.
Време које је Доситеј провео у Хопову од посебног је значаја за његов умни развитак и духовни живот. Ту је његов аскетски занос дошао до врхунца. Дошло је до прелома у његовом животу и нагло су почела да слабе његова верска убедјења..На поласку из Хопова игуман Теодор Милутиновиц дарова Доситеју скоро сву своју уштедјевину рекавши му: "Иди из манастира... извади из главе то своје светњицење. Томе се данас разумни људи ругају... Ко се данас за свеца издаје, или је какава лажа, или фантазира... Тражи науку!
Кад варате Бога жива;
Глед’о сам вас, где се пије,
Где се једе и ужива.
Слуш’о сам вас, кад кунете
Своје стадо, своје верне,
И кад Тајни призовете,
Лицемерни, лицемерне!
Глед’о сам вас – не да нисам,
Кад разблудом успламтите;
Глед’о сам вас, не да нисам,
Лицемерни, упамтите!
Ђура Јакшић
Кад је Димитрије Обрадовић, шегрт темишварски, дошао у Хопово с намером да се посвети, то није био манастир аскета, већ се у њему водио развратан зивот. У Хопово, као и у друге фрушкогорске манастире, слегали су се калуђери са свих страна: из Срема, Баната, Бачке, Србије, Лике, Босне, а било их је чак из Турске, Грчке, Бугарске и Русије (Москве). У манастиру су у то време нашли уточисте сви они који су желели да лако и добро живе и који су избегавали војну обавезу. Тако је у то време било монаха 13-годишњих дечака и јеромонаха 16-годишњих младића. Било је то доба када су се калуђери борили медђ собом да приграбе што више винограда, воћњака и ливада у личну својину и продају што више вина и ракије. Њихово понашање било је раскалашно. Скитали су по Иригу и околини, опијали се по кафанама и заподевали туче. У одевању и личној хигијени били су јако запуштени. Због оваквог стања митрополит Павле Ненадовић је издао наредбу о понашању и одевању калудјера.О раду и животу у Хопову најбоље говори гозба приређена 7. априла 1759. године поводом доласка царског комесара ради решавања неких спорова манастира са спахилуком. На гозби, тога дана, у Хопову је поједено два вола, 15 телади, 16 јагањаца, два прасета, осам пари ћурана, четири пара гусака, десет пари кокошију и 172 оке рибе, а попијено је 3 акова ракије, 29 акова новог вина, једна двојка новог и једна двојка старог црног вина.
За манастирску славу 1758. године, кад је Доситеј већ био у манастиру, спремљено је: 123 оке меса, пет ћурана, две ћурке, једно прасе и довољно ситне живине, а за госте -калудјере из Сланкамена, који су тога дана постили, 200 ока рибе, један шаран од осам ока, 19 ока рена, 14 ока масла и 17 ока меког сира. У Хопову се риба толико ценила да је 1759. године братија из манастира наредила да се ископа велики рибњак, а пиће се толико волело и трошило да је једна од најтежих манастирских казни била уздржавање за одредјено време од вина и ракије. Наша сва наука -говорио је игуман Теодор МИлутиновиц -је у томе да познамо колико је коме вину и шљивовици година.
Време које је Доситеј провео у Хопову од посебног је значаја за његов умни развитак и духовни живот. Ту је његов аскетски занос дошао до врхунца. Дошло је до прелома у његовом животу и нагло су почела да слабе његова верска убедјења..На поласку из Хопова игуман Теодор Милутиновиц дарова Доситеју скоро сву своју уштедјевину рекавши му: "Иди из манастира... извади из главе то своје светњицење. Томе се данас разумни људи ругају... Ко се данас за свеца издаје, или је какава лажа, или фантазира... Тражи науку!
Нема коментара:
Постави коментар