среда, 18. фебруар 2015.

О СРБИМА КОЈИ БИ ДА ЖИВЕ НА ВЕРЕСИЈУ

СРБИН КОЈИ ЗАЈМИ ЈЕ ОЛОШ...СРБИМА СЕ НЕ ЗАЈМЕ ПАРЕ, ЈЕР КАДА ИМ ДАШ РУКОМ, МОРАШ ДА СВОЈ НОВАЦ ВРАЋАШ НОГОМ....
ЈЕФТИНО, ДОБРО И ДОЗВОЉЕНО ОРУЖЈЕ, ПРОТИВ СРБА КОЈИМА СУ У ОЧИМА ПАРЕ, УВЕК ТРАЖЕ НА ЗАЈАМ, ПРИЧАЈУ САМО О ПАРАМА, А ОЋЕ И ДА УКРАДУ....
ИМАТЕ ОНЕ БЕЗВРЕДНЕ СРБСКЕ КОВАНИЦЕ, МЕТАЛНИ НОВАЦ, ЗА СИЋУ МОЖ ДА НАБАВИТЕ ДОВОЉНО ДА НАПУНИТЕ ЈАЧУ СПОРТСКУ ЧАРАПУ.....
...
КАДА ВАМ СЕ ПОЈАВИ ДЕГЕНЕРИСАНИ СРБИН, НЕЗАВИСНО СА КОЈИМ РАЗЛОГОМ ВАС УЗНЕМИРАВА, НА УЛИЦИ, КУЋИ....НЕВАЖНО ДАЛИ СЕ ЗАЈЕБО ДА КАЖЕ, ДАЈ НА ЗАЈАМ, ПАРЕ ИЛИ ЖИВОТ...ЧИМ ЧУЈЕТЕ ПРВО СЛОВО, ГЛАС, П, УДАРИТЕ ГА СВОМ СНАГОМ ЧАРАПОМ НАПУЊЕНОМ КОВАНИЦАМА, ОНДА ТО ПОНОВИТЕ ВИШЕ ПУТА, ДА СЕ ОЛОШ НЕ ПРОБУДИ БРЗО, А КАДА СЕ ПРОБУДИ, ДА НЕ ЗНА НИ КАКО СЕ ЗОВЕ....
НАЈГОРИ СУ ТИ ТЗВ ПРИЈАТЕЉИ, КОЈИ ИМАЈУ ДОСТА ПРИЈАТЕЉА, ТАКВИ СВЕ ЗНАЈУ О ВАМА, НАРОЧИТО ВАС КОЈИ ИМАТЕ СТАБИЛНУ ЕКОНОМИЈУ....ОНИ МИСЛЕ ДА СЕ ВИ КУПАТЕ У ЛОВИ, И УВЕК ИМ ТРЕБА ЗА НЕШТО, ЗА ЛЕКОВЕ, ЗА ДЕЦУ И ТРИСТА РАЗЛОГА НАЂУ ДА ВАС ИЗВАЋАРЕ....ТА БАГРА НЕ ЗНА ДА АКО ИМАМ ДВА ДИНАРА ДА МЕНИ ТРЕБАЈУ, И ДА АКО ИМ ДАМ ПОЛА ОНДА НЕМАМ ДОВОЉНО ЗА СЕБЕ.....АЛИ ПАЈЗИ ОВО, ОБЗИРОМ ДА ТАКВИ ИМАЈУ КАКО РЕКОХ ДОСТА ПРИЈАТЕЉА ОНИ ЗАРЕЂАЈУ И ОД СВАКОГА ПО ДИНАР И НАКУПЕ ДЕСЕТ ДИНЏЕ-НАПРАВЕ ВИШАК, ДОК ВАС ДОВЕДУ У СИТУАЦИЈУ ДА СЕ ТУЧЕТЕ ПО СТОМАКУ...Е ПА АКО СТЕ ГЛУПИ ДАЈТЕ ИМ..
СРБИ СУ ТАКВА БЕЗРЕПА СТОКА ДА БИ ДА ЖИВЕ НА ГУЗОВЕ, АКО ИМ ДАШ, ЈЕДНО, ДРУГИ ПУТ, ТРЕЋИ ПУТ, А НЕ ДАШ ЧЕТВРТИ ТЕК СИ ТАДА НАЈЕБО, ОД КЛЕВЕТА ПА ДО ПРОВАЛЕ У ТВОЈОЈ КУЋИ СУ СПРЕМНИ ДА ИДУ, ЗАТО ПАМЕТ УГЛАВУ, НИКОМ И НИКАД!
ОВИХ ДАНА СЕ БУНЕ СРБИ КОЈИ ВОЛЕ ЖИВОТ НА ГУЗОВЕ ДА ИХ ЈЕ ШВАЈЦАРЦ ЗАЕБО,,,ИДУ ТАКО ДАЛЕКО ДА ОЋЕ НЕКО ДРУГИ ДА ВРАЋА БАНКАМА НОВАЦ КОЈИ СУ ОНИ ПОЗАЈМИЛИ....ДОК НИЈЕ БИЛО БАНАКА ЗАЈМИЛИ СЕ КОД ЗЕЛЕНАША И ЧИК ДА НЕ ВРАТЕ ЊИМА.....ПОСЛОВНО НЕСПОСОБНИМА ТРЕБА СТАРАТЕЉ...

О УМРЛИМ, ЧИТУЉАМА, КУКАЊУ, НАРИКАЧАМА И ГЛУПОСТИМА СРБСКИМ...

МАСО ДЕБИЛНА ЖАЛИТЕ СВОЈЕ НЕОЖАЉЕНЕ, А НЕ НЕКЕ КОЈИ СУ У ВАМА ВИДЕЛИ САМО ОВЦУ КОЈУ ЋЕ ДА ОШИШАЈУ, НЕБИТНО КАКО, ПЕВАЊЕМ, ГЛУМАТАЊЕМ, ЛАГАЊЕМ У ПОЛИТИЦИ, У КЊИГАМА...
ОНО-О ПОКОЈНИКУ СВЕ НАЈЛЕПШЕ, ЈЕ НАЈОДВРАТНИЈЕ ШТО ЈЕ ИКО ИКАДА МОГАО ДА НАПИШЕ, ЈЕР КАКВИХ САМ СКОТОВА ВИДЕО У ЖИВОТУ, А ДАНАС СУ РИКОТИЋИ, НИСУ ТРЕБАЛИ НИ ДА СЕ РОДЕ....
...
СЕЋАМ СЕ НЕКИХ ЧИТУЉА ДЕВЕДЕСЕТИХ КАДА СУ НОВИНЕ ЖИВЕЛЕ ОД ТИХ ХИСТЕРИЈА, ЧИТУЉЕ ДЕГЕНЕРИЦИМА ИЗ ПОДЗЕМЉА СУ ДАВАЛИ И ОНИ КОЈИ ИХ НИСУ НИ ЗНАЛИ, ЧАК И ОНИ КОЈИМА СУ ТИ СМРАДОВИ У ЖИВОТУ НАУДИЛИ....
ОВО СА ЦРКАВАЊЕМ НЕКИХ ЈАВНИХ ЛИЧНОСТИ И ВАШЕ ИНТЕРНЕТ ПРОСЕРАВАЊЕ СА НЕКОМ ТУГОМ И ПОМЕНОМ, МЕНИ ГОВОРИ ДА СТЕ СВИ ВИ СТОКА БЕЗРЕПА КОЈУ ЈЕ СЈЕБО МАС МЕДИЈ...СВИ ВИ СТЕ ГОЛА ГОВНА КОЈА НЕМАЈУ СВОЈЕ ЈА, УКУС, НЕГО ВАМ ЈЕ СВЕ НАМЕТНУТО...
ДА СТЕ БУДАЛЕ ЗНАМ, АЛИ ДА СТЕ НА КУБ ПОКАЗУЈЕТЕ И ОНИМ КАДА ИДЕТЕ ПО УЛИЦАМА И ПАЛИТЕ СВЕЋЕ НЕКОМ КРЕТЕНУ КОГА ЈЕ НЕКО РОКНУО ЗБОГ НЕЧАГА...ДА ЈЕ ТАЈ НЕКО БИО ВАЉАН, НЕБИ ГА КОКНУЛИ....АЛИ ВИ СТЕ СМРДЕ, ЗНАТЕ ДА СЕ ТО СНИМА, ПА АЈД МОЖДА И ВАША СЛИКА ИЗАЂЕ У НОВИНАМА, ТЕЛЕВИЗИЈИ....ТИХ ВАШИХ ПЕТ МИНУТА ПОПУЛАРНОСТИ ЈЕ СМРДЉИВО...УДАРИТЕ ТОМ ВАШОМ ПРАЗНОМ ТИКВОМ У ЗИД, ЈАКО, И ПРОБУДИТЕ СЕ ВЕЋ ЈЕДНОМ И ОКРЕНИТЕ ВАШЕМ БЕДНОМ ЖИВОТУ...
И ДА ВАС ПОДСЕТИМ ГАМАДИ..СВАКИ ДАН УМИРУ ЉУДИ, ДАЛЕКО БОЉИ, ПОШТЕНИЈИ, ЛЕПШИ, ПАМЕТНИЈИ, ОД ТИХ ВАШИХ ЈАВНИХ КУРТОНА...

САМО ДА НАМ НЕБО НЕ ПАДНЕ НА ГЛАВУ

НАШИ ПРЕЦИ СУ СЕ БОЈАЛИ САМО ДА ИМ НЕБО НЕ ПАДНЕ НА ГЛАВУ, ДАНАШЊИ СРБИ ИМАЈУ КО ЗНА КОЛИКО СТРАХОВА, ПРВИ И НАЈВЕЋИ ИМ ЈЕ ДА ЋЕ ОСТАТИ БЕЗ ДВЕ БАНКЕ КОЈЕ НЕМАЈУ...
МИ СМО ТОЛИКО ПОБЛЕНТАВИЛИ ДА НА ВЕСЕЉИМА ПУЦАМО У НЕБО, ОНДА НАМ ЂАВО КРИВ КАД ЗАГРМИ И ЗВИЗНЕ ГРОМ, КАД СЕ ОБЛАЦИ ПРОВААЛЕ....
МИ СМО ЗАСЛУЖИЛИ ДА ЖИВИМО У МРАКУ....НЕ ЗНАМ КОЈИ НАРОД ВИШЕ ПСУЈЕ СУНЦЕ ОД НАС, ТЕ СУНЦЕ ЖАРКО, СУНЦЕ КРВАВО, СУНЦЕ КАЛАИСАНО...УЗ СУНЦЕ ПСУЈЕМО БОГА И ЛЕБАЦ И МАЈКУ...ЧЕМУ МЕЖЕ ДА СЕ ...НАДА НАРОД КОМЕ СУ СВАКОДНЕВНЕ ПСОВКЕ СУНЦЕ, БОГ, ЛЕБА И МАЈКА..
народ Србије чека, а шта то чека? да му нешто падне снеба или да небо падне?
обилазећи Србију приметим једном приликом велико јато врабаца како леже на земљи, сви до једног подупрели крила и подигли ножице увис, гледам па не могу да верујем...
не бих лењ, приђох и упитах, чему, зашто, они углас:„чули смо да ће небо пасти па да га задржимо!”
изненадих се њиховој самоуверености па ћу:„мало вас је, мали сте, како замишљате да ће те успети?”
не трепнувши сви у глас:„знамо, покушаћемо, можда нам и успе!”
мислим нешто о српском рибјату, хммм, да смо ко ово сложно џивџанско јато не би требао нико да нас зове за собом, сви би ко један против нечастивх...
ма да смо и крдо свиња знали би да се скупимо у круг па по душманима , бојим се да смо крдо магараца које зна само да њаче.

"ИЗА СВАКОГ УСПЕШНОГ МУШКАРЦА СТОЈИ ЖЕНА"

И ПАЈЗИ ТИ ТО, СВАКА МИСЛИ ДА ЈЕ ОНА ТА КОЈА ГА ЈЕ УЧИНИЛА УСПЕШНИМ И НИ ЈЕДНА НИКАДА НИЈЕ ПОМИСЛИЛА ДА ЈЕ ЖЕНА НА КОЈУ СЕ МИСЛИ, МАЈКА!
СА КОЈИМ ПРАВОМ НЕКА АУТСАЈД ЖЕНА УМИШЉА ДА ЈЕ ОНА ЈЕДНОГ ГОТОВОГ МУШКАРЦА НАЧИНИЛА ВЕЛИКИМ, АКО ГА НИЈЕ РОДИЛА, НИЈЕ ВАСПИТАВАЛА, ШКОЛОВАЛА, НА ПУТ ИЗВЕЛА....МАЛО СУ ВАС ЗАЈЕБУЦНУЛИ СА НЕКАВИМ ТЗВ НАУЧНИМ ПОЈМОВИМА, ОВОГ ПУТА СА НЕКИМ ЕДИПОМ...
НЕКО ЋЕ РЕЋИ ДА САМ МАМИНО ДЕТЕ..ОМА ДА ОДГОВОРИМ И ДА ...ВАМ УШТЕДИМ ВРЕМЕ....ЈЕСТЕ, МАМИН И ТАТИН, КО И СВА НОРМАЛНА ДЕЦА.....И ДА ПИТАМ, СВЕ ЖЕНЕ, ОЋЕТЕЛИ ДА БУДЕТЕ СА НЕКИМ НЕСТАБИЛНИМ ИЛИ СТАБИЛНИМ УГЛАВУ, СИТУИРАНИМ ИЛИ КЛОШАРОМ, ЈАУНАКОМ ИЛИ СА НЕКИМ ОЛОШЕМ ИТД?
МОГАО САМ У ОВОМ СТАТУСУ ДА ПОМЕНЕМ И ТАТУ, АЛИ ДА НЕ КВАРИМ НОВОСКЛЕПАНУ МУДРОСТ ЗА КОЈУ СЕ БЕСЕ ОВЕ НЕСРЕЋНЕ ФЕМИНИСКИЊЕ.....МОРАМ ДА ДОДАМ ДА СУ ТОЛИКО УМИСЛИЛЕ ДА СУ НЕКИ ФАКТОР ПА ИСПАДА ДА СУ МУШКАРЦУ И КЛИЦУ СВОЈИМ ЧАРОБНИМ ДОДИРОМ УТИСНУЛЕ У ДУШУ:)))
"Моја мајка је била прворазредни изумитељ а постигла би много више да да није била удаљена од многобројних могућности савременог живота које он пружа.Изумела је многе направе.Ткала је најлепше нитима које је сама испрела, чак је и семе сијала,гајила биљке,одвајала влакна.Радила је неуморно,од зоре до касно у ноћ,а велики део одела који смо носили и наместај који смо имали у кући био је део њезиних руку.Када је прошла шездесету,њезини прсти су још толико спретни да би сплела три чвота на трепавици."
" У Срба мати је заиста име свето: она је стуб којим се човечија љубав и поштовање од земље диже у небо. Племенита једна реч чује се често и у песмама и у говору србском, кад је ко весео или жалостан: весела му мајка, жалосна му мајка!"

ВАСПИТАЊЕ

ПИТАЊИМА ДОВЕСТИ ДЕТЕ ДО ОДГОВОРА....
ШКОЛА БЕЗ ДИСЦИПЛИНЕ ЈЕ КО ВОДЕНИЦА БЕЗ ВОДЕ....ДОМ БЕЗ ДИСЦИПЛИНЕ ЈЕ КО И ВОДЕНИЦА БЕЗ ВОДЕ...
ТАМО ГДЕ ИМА ДИСЦИПЛИНЕ МОРА ДА ИМА И КАЗНЕ ЗА ОНОГА КО ЈЕ СЕ НЕ ПРИДРЖАВА...
ДЕТЕ, МАЈКА, ОТАЦ, НИСУ РАВНОПРАВНИ..ПОДРАЗУМЕВА СЕ ДА СЕ ВОЛЕ, АЛИ МАЈКА ИПАК ШЉИСНЕ ДЕТЕ ПОНЕКАД КАДА УЧИНИ НЕДОЛИЧНУ РАДЊУ...
ШТА МОЖЕМО ДАНАС ДА ВИДИМО И ЧУЈЕМО...УМЕСТО ДА РОДИТЕЉИ ПИТАЈУ ДЕЦУ, ДЕЦА ПИТАЈУ РОДИТЕЉЕ..КО КОГА ВАСПИТАВА У СРБИЈИ?!
ВАША КУЋА ЈЕ ВАШ БРОД, НА БРОДУ МОЖЕ ДА БУДЕ САМО ЈЕДНА КАПЕТАН, АКО БИ СЕ НЕКО ДРЗНУО ДА ПРЕУЗМЕ КОМАНДО, ТО ЈЕ ПОБУНА, ЈЕЛ ДА..ШТА У ТОМ СЛУЧАЈУ РАДИ КАПЕТАН?
ЗА ВАСПИТАЊЕ ДЕТЕТА ЈЕ ЗАДУЖЕНА МАЈКА ПА И ЗА КАЖЊАВАЊЕ, ОТАЦ ЈЕ, МА КАКО ЋЕ ОВО ЖЕНАМА ДА ЗВУЧИ НАДМЕНО И ШОВИНИСТИЧКИ, КО И ДИРЕКТОР У ШКОЛИ..ИЛИ КАПЕТАН НА БРОДУ...
КО СЕ ДАНАС БУНИ ПРОТИВ КАЖЊАВАЊА НЕПОСЛУШНЕ ДЕЦЕ И ДИЖЕ ДРЕКУ У ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ? ЖЕНЕ, БРЕ, И ТО СВЕ НЕКЕ РАЧЕПУЉЕ КОЈЕ НЕМАЈУ ДЕЦЕ, ИЛИ ИМАЈУ НЕКЕ КРЕТЕНЕ...ШТА ХОЋЕ СА ОВИМ? ПА ДА РАЗЈЕБУ И ОВО МАЛО ЗДРАВИХ ПОРОДИЦА, КАО И ДА ИЗБЕГНУ СВОЈУ ОДГОВОРНОСТ У ВАСПИТАЊУ, ЈЕР ИМ ЈЕ ЛАКШЕ ДА ДЕЦУ БАЦЕ У НЕКЕ ДРУШТВЕНЕ УСТАНОВЕ И ДА ЛАДЕ ПИЧКУ..
ЗАШТО СУ СРБСКА ДЕЦА СЈЕБЕНА У ГЛАВУ? ПА ЗАТО ШТО СУ ИМ МАЈКЕ РАДИЛЕ СВАШТА НЕШТО ШТО НЕ ВАЉА И НИСУ ВОДИЛЕ РАЧУНА О ВАСПИТАЊУ..
ШТА ЈЕ ДИСЦИПЛИНА? ТО ЈЕ РЕД, ПОРЕДАК, СТРОГОЋА...УЧЕЊЕ, НАУКА....САД БУДИТЕ ИСКРЕНИ ПА СЕ СЕТИТЕ КОЛИКО ПУТА ВАМ ЈЕ ДЕТЕ РЕКЛО ДА СМАРАТЕ...ПА ДО ТОГА ДА ВАС НАРАНЕ ГОВНИМА.....КО ЈЕ КРИВ ЗА ТО, ПА ВИ, НИКО ДРУГИ..
ИЗБАЦИТЕ ПРОЈЕКТОВАНЕ РЕЧИ, ПРЕБИЈАЊЕ, УБИЈАЊЕ, ЈЕР ИХ НИКО НЕ КОРИСТИ У ВАСПИТАЊУ ДЕЦЕ, ТО СЕ ДЕШАВА КОД УМОБОЛЕСНИХ ЉУДИ И ТО ЈЕ КРИМИНАЛ...ДЕБИЛНА МАСА СЕ ВАТА ЗА ТО И ИДЕ НА РУКУ ОНИМА КОЈИ ЋЕ КОЛИКО СУТРА ПО ДОНОШЕЊА НЕКОГ ЗАКОНА ДА ОДУЗИМАЈУ ДЕЦУ И ДА ИХ ПРОДАЈУ ПО СВЕТУ...
НАЈСТРОЖИЈА КАЗНА КОЈА СЕ ПРИМЕЊИВАЛА КОД НАС СРБА БИЛО ЈЕ ОДРИЦАЊЕ ОД ДЕТЕТА ЈАВНО, КАО И ТЕРАЊЕ НЕДОСТОЈНОГ ДЕТЕТА ОД КУЋЕ...А ДЕСИЛО СЕ ДА ЈЕ РОДИТЕЉ ПРЕСУДИО ДЕТЕТУ, ПАЗИ ДЕТЕ ЈЕ И ПУНОЛЕТНА ОСОБА, ОЦУ И МАЈЦИ, ЗА НЕКО УЧИЊЕНО НЕДЕЛО, А ШТО ЈА ОПРАВДАВАМ, ЈЕР АКО СИ НАПРАВИО ОЛОША, ОНДА ГА СЕ САМ РЕШИ ДА НЕ МАЛТРЕТИРА ОКОЛИНУ..
СЕЋАМ СЕ, А СИГУРАН САМ ДА СЕ И ВИ СЕЋАТЕ, МАС ХИСТЕРИЈЕ У СРБИЈИ И ХВАЛИСАЊЕ РОДИТЕЉА ДА ИМ ЈЕ СИН РЕКЕТАШ, ЋЕРКА КУРВА ЕЛИТНА, ПЕВАЉКА...И ДАНАС РОДИТЕЉИ ПОДИЖУ ГЛАВЕ ПОНОСНО АКО ИМ ЋЕРКА ПОБЕДИ НА НЕКОМ ТАКМИЧЕЊУ ЛЕПОТЕ, МАКАР ТО БИЛО КОД ЕРЕ ОЈДАНИЋА, ИЛИ НА НЕКОМ ТАКМИЧЕЊУ ЗА ПЕВАЉКЕ...
ЗАШТО ЈЕ ВЕЋИНА СРБА ЛИПОВ КУРАЦ А ТИМЕ И ЦЕЛА ЗАЈЕДНИЦА ВРБОВ КЛИН.....ВИ, СРБИ МОЈИ, НЕМАТЕ ПОРОДИЦУ, ВИ И НЕ ЗНАТЕ ШТА ЈЕ ПОРОДИЦА...
ПОРОДИЦА НИСУ МАМА И ТАТА И ВИ КОЈИ ЋЕТЕ НАПУСТИТИ ОЦА И МАЈКУ КАДА ВАС УВАТИ НЕКА РАЧЕПУЉА И РАЗЈЕБЕ СВЕ ШТО СУ ВАС УЧИЛИ РОДИТЕЉИ....
ПОРОДИЦУ ЧИНЕ, ДЕЦА, РОДИТЕЉИ И РОДИТЕЉИ РОДИТЕЉА, СВЕ ОСТАЛО ШТО СВРСТАВАТЕ У ПОРОДИЦУ ЈЕ КРЊЕ, СКРНАВО И НЕВАЉАШНО....
ТРИП У КОМЕ СТЕ СВИ ВИ, ТРИСТА НА САТ, САД И ОДМА, ЛОВА ДО КРОВА, ВАС ЈЕ И ДОВЕО ТУ ГДЕ СТЕ, А ВИ СТЕ СКОРО ПА СВИ У КУРЦУ И СВАКО МОЖЕ КАО ТАКВЕ ДА ВАС ИЗДРКА НА КАМЕНУ...
УЗМИТЕ СЕ УПАМЕТ, АКО ВАМ ИДЕ ТЕШКО, ОНДА УДАРИТЕ ГЛАВОМ У ЗИД, МОЖДА ВАМ СЕ УПАЛИ ЛАМПИЦА....
БОГАТСТВО СЕ СТИЧЕ ГЕНЕРАЦИЈАМА И МОГУЋЕ ЈЕ САМО АКО ИМАТЕ ПОРОДИЦУ ЈАКУ, ОВДЕ МИСЛИМ НА ДУХОВНО И МАТЕРИЈАЛНО БОГАСТВО, ДОК ОВО НА БРЗАКА ЈЕ СКОРО УВЕК КВАРНО....
СВЕ ВИШЕ СРБА КОРИСТИ ПОЈАМ, ЕДУКАЦИЈА, И ФРЉАЈУ СЕ СА ЊИМА, А НЕ ЗНАЈУ НИ ШТА ЗНАЧИ...БИЋУ ЗАХВАЛАН СВИМА КОЈИ МИСЛЕ ДА ЗНАЈУ ШТА ОДРЕЂУЈЕ, ДА И МЕНЕ КОНТРАША, СВЕГА И СВАЧЕГА МОДЕРНОГ, ОБЈАСНЕ ОВУ ОДРЕДНИЦУ КАКО НЕБИ УМРО КО БУДАЛА, ПОРЕД ВАС ТОЛИКИХ ЕДУКОВАНИХ СА ОГРОМНИМ АКТИВНИМ НЕЗНАЊЕМ...
ЧОВЕК ЈЕ СУШТИНА, ДОК СУ СВЕ ЛИЧНОСТИ, КВАЗИМОДО ФОРМЕ, БЕЗ СУШТИНЕ.....БОЈИМ СЕ ДА СРБИ ВЕЋИНОМ НЕ ЗНАЈУ ШТА ЈЕ ЕДУКАЦИЈА, АЛИ ИМ НЕ СМЕТА ДА ЈЕ ИЗБАБЛАЈУ... ЕДУКАЦИЈА НИКАКО НЕ МОЖ ДА БУДЕ ОБРАЗОВАЊЕ..ПОЂИТЕ ОД КОРЕНА РЕЧИ И ВИДЕЋЕТЕ ДА НЕ МОЖЕ ДА СЕ ПОВЕЖЕШ НИ ШВАЈС АПАРАТОМ СА ОБРАЗОМ:)) ОБРЕЗИВАЊЕ ЈЕ ВЕЋ ОДРЕДНИЦА КОЈА ЈОЈ ЈЕ БЛИЗУ ... КОД НАС СРБА СЕ КОРИСТИ ТЕРМИН ОБРАЗОВАЊЕ ЗА ШКОЛОВАЊЕ, А ТО ЈЕ НЕМОГУЋЕ, ЈЕР ЈЕ ОБРАЗОВАЊЕ ПРОЦЕС МЛОГО ДУГАЧАК И НИКАКО НЕ МОЖ ДА СЕ СТЕКНЕ У ШКОЛИ КАКВА ЈЕ ОНА ДАНАС, ПА И ШКОЛИ ОД ЈУЧЕ....ШКОЛА ЈЕ ГРАЂАНСКИ ПРОНАЛАЗАК КАКО БИ СЕ ЈЕДНО ДРУШТВО РАСЛОЈИЛО, ПОДЕЛИЛО..ПА ЋЕ ЕДУКАЦИЈА ДА БУДЕ ИЗДВАЈАЊЕ...ОВИ МАСОНЧИЋИ СЕ ИЗДВАЈАЈУ ИТД...СВАКО ТАЈНО УДРУЖЕЊЕ, ДРУЖИНА ЈЕ ДИРЕКНО АТАКОВАЊЕ НА ПОРЕДАК, А ТИМЕ И НА ЖИВОТ НАРОДА....АЛИ КОД НАС СРБА ЈЕ СВЕ ТУЂЕ ДРАЖЕ ОД ДОМАЋЕГ ПА И ОВЕ ОКУЛТНЕ ГРУПЕ КОЈЕ ЈЕ ДАНАС ТЕШКО ПОБРОЈАТИ ОБЗИРОМ ДА ИХ ИМА И ДА НИЧУ НОН СТОП:)
И ТАКО ТО, ИДЕТЕ У ШКОЛЕ ЗА ПАЧИЋЕ МАЛЕ, ЕДУКУЈЕТЕ СЕ, ДОЂЕТЕ ДО НЕКЕ ЂАГЕ, ПОЧНЕТЕ ДА МАШЕТЕ ЊОМ И ЈУРИТЕ КАРИЈЕРУ...ПА АЈД ДА ВИДИМО ШТА ЈЕ КАРИЈЕРА И ДА СЕ ПОСЕБНО ОСВРНЕМО НА ЖЕНЕ ОД КАРИЈЕРЕ.....
КАРИЈЕР БИ МУ БИЛО ПРЕВЕДЕНО НА СРБСКИ-ЖЕСТОКА ТРКА КОЊА...
КАРИЈЕРА ЈЕ ПАК ТРКАЛИШТЕ ЗА КОЛА...
КАРИЈЕРИЗАМ СЕ ВЕЋ УДАЉАВА ОД КОЊА, ТРКАЛИШТА И ДОВОДИ У ВЕЗУ СА НЕКИМ КО ЛАКО И БРЗО НАПРЕДУЈЕ У СЛУЖБИ, АЛИ НЕ РАДОМ, НЕГО ДОДВОРАВАЊЕМ И УВЛАЧЕЊЕМ У БУЉУ, ИЛИ ПРИМАЊЕМ У ПУЧКУ, ОНИМА ОД КОЈИХ ТО НАПРЕДОВАЊЕ ЗАВИСИ...
КАРИЈЕРИСТА/КИЊА ЈЕ ОНАЈ КО БЕЗОБЗИРНО РАДИ НА ПРАВЉЕЊУ КАРИЈЕРЕ, ЛАКТАЊЕМ И СВАЧИМ НЕЧИМ РУЖНИМ..
У СРБИЈИ СУ ТИ КАРИЈЕРИСТИ КО КАРИЈЕС, КАРИКАТУРЕ ИТД
МЕНИ БИ, А МИСЛИМ И СВИМ СРБИМА, БИО ПОТРЕБАН ЈЕДАН СЕЉАК КОЈИ НИЈЕ ИШАО У МАЛЕ И ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ, ДА МЕ И НАС ПОДУЧИ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ НАЧИНУ КУЛТИВИСАЊА СРБСКИХ ПОЉА, КАО И ЗНАЊУ ОКО ЖИВОТИЊА ДО МОМЕНТА КАДА СЕ КОТЕ, ПРАСЕ, ТЕЛЕ, ЈАГЊЕ...СВАКО ДРУГО ЗНАЊЕ НАМ НИЈЕ ПОТРЕБНО ЧАК ЈЕ И НА НАШУ ШТЕТУ, НАРОЧИТО ОНО КОЈЕ КАО ЗНА НЕКИ ДЕГЕНЕРИК У МАНТИЈИ..
ДАНАС У СРБИЈИ СУ НЕКИ НАСТАВНИЦИ, ПРОФЕСОРИ И КО ЗНА КАКВЕ СВЕ ТИТУЛЕ, УЧИТЕЉИ..НАЈАДНИЈЕ ЈЕ ДА ОВА БЕЗРЕПА СТОКА НИКАДА У ЖИВОТУ НИШТА НИЈЕ РАДИЛА И НЕ ЗНА НИШТА ДА РАДИ А УЧИ ДРУГЕ РАДУ?!

ФЕНГ ШУЈ, ЧУЈ:)))

СВЕ ЗА ВАШ ДОБАР ЖИВОТ, ЧАК ВАМ САВЕТУЈУ ГДЕ ДА ДРЖИТЕ ЛОВУ, ЈОШ ДА КАЖУ И ИЗ КОГ ЋОШКА КУЋЕ МОЖ ДА СЕ ВАДИ И НА КОЈУ СТРАНУ КУРАЦ ДА СЕ НОСИ:))
НЕКИ ДРУГИ ПАК ПРОНАЛАЗЕ ВОДУ ИСПОД КРЕВЕТА:)))
А БУДАЛЕ СЕ ВАТАЈУ НА СВЕ....
ПАЈЗИ САД ОВО...НЕКАДА ДАВНО САМ БИО У ПОСЕТИ ТАМО НЕГДЕ У СРБИЈИ И ГЛЕ ЧУДА.....КУЋА ОД ДЕБЕЛИХ ТЕСАНИХ ГРЕДА, КРОВ НА ЧЕТИРИ ВОДЕ, ПОКРИВЕНА ВЕЛИКИМ КАМЕНИМ ПЛОЧАМА, ЦЕНТРАЛНИ ДЕО КУЋЕ СА ИЗВОРОМ У ЈЕДНОМ КУТКУ, НА СРЕД КУЋЕ ОГЊИШТА ИДЕ Д...ИРЕКТНО ДИМ У КРОВ, ДОК УЗДИГНУТА ЗАСЕБНА ПРОСТОРИЈА, ПОД ОД ТЕСАНИХ ГРЕДА И ПЛАЉФОН ОД ТЕСАНИХ ГРЕДА КАО СПАВАЋА СОБА, ИСПРЕД, АЛИ У СКЛОПУ КУЋЕ, ОТВОРЕНА ПРОСТОР ТЕРАСА, ИСПОД ИСТОГ КРОВА, ПОРЕД У НАСТАВКУ ЈОШ ЈЕДНА СПАВАЋА СОБА, МАЊА....ИСПРЕД КУЋЕ ВИСОКИ ХРАСТ, ПОРЕД МАЛА КУЋИЦА ГДЕ СЕ ЧУВАЛИ МЛЕЧНИ ПРОИЗВОДИ...ДВОРИШТЕ БЕЗ ОГРАДЕ.....А ДАНАС ФЕГ ШУЈ, ЧУЈ И ВОДА ИСПОД КРЕВЕТА...
У ЦЕЛОЈ ПРИЧИ БЕЗ ВЕЗЕ, КО И УВЕК ОД МЕНЕ, СРБИ СВЕ ЗНАЈУ О ДРУГИМА, ДОК НИШТА НЕ ЗНАЈУ О СРБСКОМ ТРАДИЦИОНАЛНОМ ЖИВОТУ....КАДА СУ СРБИ ЈЕЛИ СУВЕ ШЉИВЕ И ОРАХЕ ЂОКА ИМ СЕ ДИЗАО ДО СТО ЧЕТВРТЕ, ДАНАС СА АФРИЧКОМ ШЉИВОМ ИМ СЕ НЕ ДИЖЕ НИ У ДВАЕС ПЕТОЈ:)))

склепан, клепан, стари ков..

наиђем данас на градилиште где су зидари припремали камење...приђем и виде да су окружени чекићима и длетима...
питам првог: „Шта радиш?”.
овај ми тупаво одговори: „Тешем камени блок”. ...
одшетам мало даље, до другог зидара и њему постави исто питање.
други зидар печалбарски рече: „Зарађујем својих четрдесет јеврића на дан!”.
заинтригира ме то што су му два србска зидара дала два различита одговора, тако да одем и до трећег па и њему исто питање.
трећи ми смирено одговори: „Зидам храм”.
...сличан заједнички облик егзистенције, али у своја три веома различита модуса.
Кроз историју препознајемо људе духа по томе што су читавим својим животом били посвећени неком вишем идеалу, неком несебичном задатку или идејама које надилазе пуко биолошко постојање.
Духовност није доступна само изузетним личностима и херојима људског рода. Са узвишеном духовношћу се срећемо, такође, и код обичних људи.

О ТРГОВИНИ ОРГАНИМА

СВАШТА СТЕ ПОСТАВЉАЛИ И КЕЊАЛИ, АЛИ СТВАРИ СТОЈЕ ОВАКО, МОГАО САМ ДА НАПИШЕМ И БЕЗ О, ВАКО, АЛИ БИ ДА ЗАОКРУЖИМ ПРИЧУ ЈЕР МИ ЈЕ ВЕЋ МУКА ОД ВАШЕГ СЕРЕНДАЊА КОЈЕ ДОЛАЗИ ИЗ МЕДИЈА....
КАД САМ БИО МАЛИ ПЛАШИЛИ СУ МЕ ЦРНИХ АУТОМОБИЛА КОЈИ КРАДУ ДЕЦУ....РОДОТЕЉСКО УПОЗОРЕЊЕ ЈЕ ИМАЛО СМИСЛА ЈЕР СУ НАС ДРЖАЛИ ВАН УЛИЦЕ И УПОЗОРАВАЛИ НА ОПАСНОСТ ОД НЕКИХ ЗЛИХ ДЕГЕНЕРИКА...
КОМУЊАРСКА ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ БИЛА НАЈВЕЋИ ИЗВОЗНИК ФЕТУСА, ОРГАНА, ДЕЦЕ, КРВИ....ВИШЕ ТРАНСПОРТА ИЗ ТЕ КОМУЊАРСКЕ ЈУГЕ КОЈУ МЛОГЕ БУДАЛЕТИНЕ ВОЛЕ ЈЕ ОТКРИВЕНО НА ПРЕЛАЗУ ИЗ СРБИЈЕ У МАЏАРСКУ.....
ТИТО ЈЕ ИМАО ЈЕДНОГ ПРИЈАТЕЉА И ТО НАЈБОЉЕГ ПОД ИМЕНОМ ХАЈЛЕ САЛАСИЈЕ..ОВАЈ ЛИК ЈЕ ЖИВЕО МЛОГО ДУГО, НИ ОН НЕ ЗНА КОЛИКО ДУГО И ТО ЈЕ ПРИПИСИВАО СПЕЦИЈАЛИТЕТУ НА ЊЕГОВОЈ ТРПЕЗИ ОД АБОРТИТАНИХ ФЕТУСА, А НЕБИ МЕ ИЗНЕНАДИЛО ДА ЈЕ ИМАО НА СТОЛУ И ТЕК ИЗВАЂЕНОГ СВЕЖЕГ...АКО ЈЕ ОН КРКАО ДЕЦУ ОНДА ЈЕ САСВИМ НОРМАЛНО ЗА ДЕГЕНЕРИКА ТИТА ДА ЈЕ И ОН УЖИВАО У ТОМ ЈЕЛУ...
ДЕЦА СУ У СРБИЈИ НЕСТАЈАЛА ИЗ ПОРОДИЛИШТА, НИКО НЕ ЗНА КОЛИКИ ЈЕ БРОЈ ПРОДАТИХ БЕБА КРЕТЕНИМА КОЈИ ЗБОГ НЕЧЕГА НИСУ МОГЛИ ДА ИМАЈУ ДЕЦЕ...
ИМАМО ИЗЈАВЕ ДОКТОРА ДА СУ ИЗВРШИЛИ ТОЛИКО АБОРТУСА У СРБИЈИ ДА БИ СЕ ДАНАС НАПУНИЛО НЕКОЛИКО ГРДОВА СА ЉУДИМА...СВЕ ЈЕ ТО РАЂЕНО ПО НАРЕЂЕЊУ ОДОЗГО, ОД ДИВНОГ ТИТЕ, ПАС МУ МАТЕР ЈЕБО....
КРВ ЈЕ У ВРЕМЕ ОНЕ ЈУГЕ УЗИМАНА НА ХИЉАДЕ ЛИТАРА И ПРОДАВАНА ПРЕКО ГРАНЕ А ЗА ПОТРЕБЕ СРБА ЈЕ УВЕК НЕДОСТАЈАЛА, КО И ДАНАС....
ФИРМА КОЈА ОКРЕЋЕ МЕЛЕОНЕ И НАЈБОГАТИЈА ЈЕ У СРБИЈИ ЋЕ БИДНЕ ЗАВОД ЗА ТРАНСФУЗИЈУ КРВИ....ЈЕБИГА НИЈЕ ЏАБА НЕКО НЕКАД РЕКО-СКУПО КО КРВ....
ОВО СА ОРРГАНИМА ЗА ТРАНСПЛАТАЦИЈУ ЈЕ ВЕЋ ПОСАО КОЈИ ЈЕ ТАКО ДОБРО РАЗВИЈЕН ДА ИМА ПАТРОЛА КОЈЕ СУ НОН СТОП У ЛОВУ НА КОРЕКТНОГ ДОНАТОРА, ЧАК ЈЕ И ФИЛМ СНИМЉЕН О ТОМЕ.....НАПРАСНО СУ ЉУДИ ЗДРАВИ КО ДРЕН УМИРАЛИ ЗБОГ НЕКИХ БЕЗАЗЛЕНИХ ПОВРЕДА У БОЛНИЦЦАМА СРБИЈЕ, И ГЛЕ ЧУДА И ДАНАС СЕ ИСТО ДЕШАВА, СРБСКЕ БОЛНИЦЕ ВИШЕ НЕ ЛЕЧЕ, НЕГО ОД БОЛЕСНИКА БИРАЈУ ПОДОБНЕ ДОНАТОРЕ....ОВИ НЕСРЕЋНИЦИ КОЈИ НЕСТАЈУ, ИМА НЕКИХ ШАЉИВЧИНА КОЈИ СЕ САКРИЈУ НЕКИ ДАН, АЛИ ВЕЋИНА ЗАВРШИ КО ДОНАРТОР ОРГАНА...
У СРБИЈИ СЕ ДОСЕТИЛА БАГРА ПА УВЕЛА НЕКИ ДОНОР КАРТОН КАО ФОЛ ДА ПОСЛЕ СМРТИ МОГУ ДА СЕ УЗМУ ОРГАНИ ДА БИ СЕ ПОМОГЛО НЕКОМЕ, АЛИ ФОРА ЈЕ У ТОМЕ ДА СЕ ОД МРТВАКА НЕ МОГУ УЗЕТИ ОРГАНИ А ШТО ГОВОРИ ДА СУ СЕ БУДАЛЕ ЗА ЖИВОТА ДАЛЕ ОВИМ ТРГОВЦИМА КОЈИ УБИРАЈУ ВЕЛИКУ КИНТУ ЗА ОВУ ВРСТУ ПОСЛА...
ПИШЕТЕ О КОСОВУ И УЗИМАЊУ ОРГАНА СРБА,А НИКО НЕ ПОМИЊЕ ДА ЈЕ ТО ПРАКТИКОВАНО ОД ПРВОГ ДАНА КАДА ЈЕ ПОЧЕО РАТ НА ПРОСТОРУ БИВШЕ КОМУЊАРСКЕ ЈУГОСАВИЈЕ И НИКО ДА ПОМЕНЕ ПРВУ ФИРМУ, ЛИНДА ЛОМА, КОЈА ЈЕ ПРВВИ ТРАНСАЦИЈОМ ОРГАНА И ДА ЈЕ СВЕ ДОБРО УИГРАН ПОСАО..
ДРАГИ МОЈИ СРБИ, КОЛИКО ГОД ДА ВАС ИМА И КОЛИКО ГОД ДА ВАМ СЕ СВИЂА ИЛИ НЕ СВИЂА,ИСТИНИТА ЈЕ, ДОК НА ВАМА ОСТАЈЕ ДА СЕ ЧУВАТЕ, ВАШУ ДЕЦУ И ВАШЕ ДРАГЕ И ДА УВЕК БУДЕТЕ У ВЕЗИ И ДА НАРОЧИТО ДЕЦУ УПОЗОРИТЕ НА ОВО И АКО БОГ ДА ДА ВАС СХВАТЕ И ДА НЕ ЛУЊАЈУ НА СУМЊИВА МЕСТА ГДЕ ВРЕБА ОПАСНОСТ СА СВИХ СТРАНА...И НЕ ЗАБОРАВИТЕ ДА СУ У СРБСКОМ РОДУ НАМНОЖИЛО ТАКВЕ БАГРЕ ДА БИ И МАЈКУ ПРОДАЛА ЗА КИНТУ...НЕКА ВАМ СВАКА САЛТКОРЕЧИВОСТ СРБИНА БУДЕ УПОЗОРЕЊЕ ДА НЕШТО МУЉА, ОД ОВОГА СА ОРГАНИМА ДО НЕКЕ ПРЕВАРЕ ЗА СИЋУ ОД СТОТКЕ ЈЕВРИЋА....АЈД САД ЗДРАВО НЕБИ ВАС ВИШЕ ЗАДРЖАВО И ПАМЕТ У БЛЕЈУ...

понедељак, 5. јануар 2015.

БЕСЕДА НАД БЕСЕДАМА

»Како можете купити или продати небо, топлину земље? Та идеја нам је страна.
Ако ми не посједујемо свјежину ваздуха и бистрину воде, како ви то можете купити?
Сваки дио те земље свет је за мој народ. Свака сјајна борова иглица, свака пјешчана обала, свака магла у танкој шуми, сваки инсект, свети су у памћењу и искуству мог народа. Сокови који круже кроз дрвеће носе сјећање на црвеног човјека.
Мртви бијели људи заборављају земљу свог рођења када оду у шетњу међу звијездама. Наши мртви никада не заборављају ову лијепу земљу, јер је она мајка црвеног човјека. Ми смо дио земље и она је дио нас. Мирисави цвијеће наше су сестре, јелен, коњ, велики орао, сви они су наша браћа. Стјеновити врхунци, сочни пашњаци, тијела понија и човјек - сви припадају истој породици.
Тако, кад велики поглавица из Вашингтона шаље глас да жели купити нашу земљу, тражи превише од нас. Велики поглавица шаље глас да ће нам сачувати мјесто тако да ћемо ми сами моћи живјети удобно. Он ће нам бити отац и ми ћемо бити његова ђеца. Ми ћемо разматрати нашу понуду да купите нашу земљу. Али то неће бити тако лако. Јер, та земља је света за нас.
Та сјајна вода што тече брзацима и ријекама није само вода већ и крв наших предака. Ако вам продамо земљу морате се сјетити да је то свето и морате учити вашу ђецу да је то свето и да сваки одраз у бистрој води језера прича догадаје и сјецања мог народа. Жубор воде гроб је оца мога.
Ријеке су наша браћа, оне нам утужују жед. Ријеке носе наше кануеи хране нашу ђецу. Ако вам продамо нашу земљу морате се сјетити и учити нашу ђецу да су ријеке наша браћа и ваша, и морате од сада дати ријекама доброту какву бисте пружили свакоме брату.
Ми знамо да бијели човјек не разумије наш живот. Један дио земље њему је исти као и други, јер он је странац који доде ноћу и узима од земље све што жели. Земља није његов брат него његов непријатељ и када је покори он креће даље. Он за собом оставља гробове отаца и не брине се. Он отима земљу од своје ђеце и не брине се. Гробови његових отаца и земља што му земљу рада заборављени су. Односи се према мајци земљи, према брату небу као према стварима што се могу купити, опљачкати, продати као стадо или сјајан накит. Његов апетит прождерат ће земљу и оставит само пустош.
Не знам. Наш начин живота је другачији него ваш. Изглед ваших градова боли очи црвеног човјека. Али можда због тога јер црвени човјек је дивљи и не разумије.
Нема мирног мјеста у градовима бијелог човјека. Нема мјеста да се чује отварање листова у прољеће или дрхтај крилаца вилиног коњица. Али, можда је то јер сам дивљи и не разумијем. Бука једино ђелује као увреда за уши. И шта је то живот ако човјек не може чути усамљени крик козорога или ноћу, препирку жаба у бари? Ја сам црвени човјек и не разумијем. Индијанац више воли благи звук вјетра кад се поиграва лицем мочваре као и мирис вјетра очишћен подневном кишом, намирисан боровином.
Ваздух је скупоцјен за црвеног човјека јер све живо дијели дах - животиња, дрво, човјек. Бијели човјек не изгледа као да опажа ваздух који дише. Као човјек који умире много дана он је отупио на смрад. Ако вам продамо нашу земљу морате се сјетити да је ваздух скупоцјен за нас, да ваздух дијели свој дух са свим животом који подржава. Вјетар је мом ђеду дао први дах, такоде ће прихватити и његов посљедњи уздах. Али, ако вам продамо нашу земљу морате је чувати као светињу, као мјесто гђе ће и бијели човјек моћи доћи да окуси вјетар што је засладен мирисом пољског цвијећа.
Тако ћемо разматрати вашу понуду да купите нашу земљу. Ако одлучимо да прихватимо, поставићу један услов: бијели човјек мора се односити према животињама ове земље као према својој браћи.
Ја сам дивљак и не разумијем неки други начин. Видио сам хиљаде распадајућих бизонау прерији што их је оставио бијели човјек устријеливши их из пролазећег воза. Ја сам дивљак и не разумијем како димећи гвоздени коњ може бити важнији него бизон кога ми убијамо само да останемо живи.
Шта је човјек без животиња? Ако све животиње оду, човјек ће умријети од велике усамљености духа. Шта год се десило животињама брзо ће се догодити и човјеку. Све ствари су повезане. Морате своју ђецу да је тло под њиховим ногама пепео њихових ђедова. Тако ће они поштовати земљу. Реците својој ђеци да је земља са нама у сродству. Уц
чите вашу ђецу као што чинимо ми с нашом да је земља наша мајка. Што год снаде земљу снаћиће и синове земље. Ако човјек пљује на тло, пљује на себе самог. То ми знамо: земља не припада човјеку; човјек припада земљи. То ми знамо. Све ствари су повезане као крв која уједињује породицу. Све ствари су повезане. Што год снаде земљу снаћиће и синове земље. Човјек не тка ткиво живота; он је само струк у томе. Шта год чини ткању чини и себи самоме. Чак и бијели човјек, чији Бог говори и шета сњиме као пријатељ с пријатељем, не може бити изузет од заједничке судбине. Ми можемо бити браца послије свега. Видећемо. Једну ствар знамо, коју ће бијели човјек једног дана открити - наш Бог је исти Бог. Ви сада можете мислити да га ви имате као што желите нашу земљу; али то не можете. Он је Бог човјека и његова самилост једнака је за црвеног човјека као и за бијелог. Та земља је дата Њему и шкодити земљи јесте презирати њеног Створитеља. Бијели такоде требају пролаз, можда брже него сва друга племена. Запрљајте ваш кревет и једне ноћи угушићете се у властизом смећу. Али у вашој пропасти свијетлиће сјајно, потпаљен снагом Бога који вас је донио на ту земљу и за неку посебну сврху дао вам власт над њоме као и над црвеним човјеком. Судбина је мистерија за нас јер ми не знамо кад ће сви бизони бити поклани и дивљи коњи припитомљени, тајни кутови шуме тешки због мириса многих људи и поглед на зреле брежуљке замрљан брбљајуцом жицом. Гђе је прашума? Отишла је. Гђе је орао? Отишао је. То је крај живљења и почетак борбе за преживљавање.« 1845. индијански поглавица написао америчком предсједнику

КО ЋЕ ВЕТАР ЛУДИ ЗАУЗДАТИ



Чујте ме Срби, децо Великог Бога Дажбога, и ви хришћани. Велики Бог Ватре Сварог учиниће да данас жив пламеном постанем небо, а пепелом земља. Судије моје досудиле су ми огањ, огњу сам се и сам обећао и Великом Богу Ватре Сварогу. Ово огњено приказање нека вам свима пкаже да и сад уз Великог Бога ватре пристајем.
Моћни су и неуништиви наши богови, већа је наша праотачка вера од ваше нове источне вере, о хришћани.
Ви имате велике зидане храмове од мрамора и опеке.
Ми имамо наше велике зелене храмове од грана, огранака лишћа
Ваше храмове зидају протомајстори, мајстори и зидари.
Наши храмови ничу сами из земље и расту до неба. Сваки ваш храм још увек може стати под гранату кошњу нашег храма. Пуна је шума наших храмова. Никада ви нећете моћи сазидати толико храмова колико наших никне и узрасте по нашим пољима и планинама.
Опомињем вас, хришћани, да су ваши храмови рушевни, јер их је љуцка рука градила. Ви никада нећете порушити наше зелене храмове, јер су их богови стварали, осим ако спречите клијање семену, раст младици, грање стаблу и подизање његово к Сунцу.
Лепши су лиснати сводови и зелене куполе наших светих стабала од купола ваших цркава, наши гранати лукови од ваших камених, живопис наших цветова од ваших обојених зидова, а плетиво наших грана и гранчица од ваших украса и резбарија.
Лепше је појање наших ветрова и птица од ваших појања и појаца. Литургију ветрова и киша у лишћу наших зелених храмова слушају сви наши богови.
Како цете, о хришћани, уништити наше богове кад су они реке, планине, Сунце, месец, и Звезде. Свете су нам све наше воде, реке, језера, извори и бунари. Вама је света само вода која тече из реке Јордан, а од свих наших вода само се она освећена у зделици. Кропљење светог дажда по нашим пољима и воћњацима обилно обавља наш Врховни Бог Дажбог. Реке су нам светилишта и светице. Клањамо се нашем Ибру и нашој Морави. Жртве им сами дајемо да их саме не узимају. Не можете нам их уништити, ако не зачепите изворе наших река, зауставите њихове токове и заравнате им корита. А шта ће вам рећи наш страшни бог ако то учините.
Малени сте, о хришћани, и бог вам је мален, да заравните наше највише Богове Планинске, Бога Троглава, Озрена, Златибора и друге, који нам од памтивека чувају стада, птице и звериње, бране нас од зла и дају уточиште у невољи.
На који начин мислите, о хришћани, забранити Пролећу и Весни Богињи да дође у наша поља, шуме и вртове. Од њеног даха и наших молитава отварају се пупови и разлистава лишће. Молитва за отварање пупова услиши нам и чује сваки пуп.
Знали смо пре вас чудотворно истицање мира. Цудотворније миришу наше липе, јеле и наше цвеће ливацко од ваших мириса из олтара и гробова.
Свуда нас чека по један бог, једна богиња и једно божанство. Један Бор је један Бог. Једна Бреза је једна Богиња. Не можете нас уништити.
Наш Јавор је Светац, а Јова Светица. У нашој Светој Шуми стопљено бденије чини Његова Светост Патријарх Храст, чува је велики Јаблан Пирг, а Столпник Чемпрес никада не силази са својих висина. На врху планине над шумом чинодејствује Велики Владика Бор. Н е можете нас уништити.
Побожан је и свет народ србски. Не можете нас уништити, чујте ме, о хришћани. За нас уз реку од искона клечи и клања се земљи, води и небу многочислени ред водочасних врба.
Чујете ли како у гранама Зовиним пупају свирке наших свирала, а испод коре Јавора, гудало тражи песму гусала о србским боговима и јунацима.
Имамо и ми кандила ноћних, звезда понајвише, у крошњама наших зелених храмова. Имамо наша опела. Листопади жутог лишћа у нашим шумама највећа су опела под небом у част умрлих пупова, увелог лишћа и огољених воћњака.
Зар мислите, о хришћани, да можете спречити долазак праскозорја и предвечерја, кад излази наша Звезда Даница да на небу одели дан од ноћи и ноћ од дана.
Све је наше изван домашаја ваше страшне рушилачке руке.
Како ћете, о хришћани, забранити Муњи и Грому да сева и грми из руку Бога Громовника Перуна. Зар се не бојите гнева његовога, о хришћани.
Како  мислите да скинете с неба нашег Бога Ноћи Месеца. Чиме мислите на небу угасити светлост нашег Бога Сунца Дажбога.
И питам вас, о хришћани, чиме мислите на земљи угасити Ватру нашег Бога Сварога. Зар овом ломачом. Никада ви нећете моћи угасити нашу свету Ватру. Можете је само упалити. Па запалите ову ломачу. Нек гори у част Великог Бога Ватре Сварога и свих старих србских богова.
Из књи­ге “Ви­јен­ци Не­ма­њи­ћа”,
ау­тор Ми­ле Ме­дић¨

понедељак, 22. децембар 2014.

ЖИВОТ ЈЕ РЕКА

нека деценија раније у мом животу.....гледао сам одсутно кроз прозор моје канцеларије....у неко доба ме из дневног сна пробуди куцање на вратима....уђе неко од мојих потрчкала па ће: - господине, само да вам јавим да је оних милион јеврића легло на ваш рачун.
промрмљам:- добро, добро....и додам : - де, реци ми, шта би ти да ти неко каже да си добио милиона еврића? шта би радио?
он, клатећи се у куковима и рукама ко да моли Бога:- о, па...не знам господине...ја се право да вам кажем нисам никад ни усудио да размишљам о тако великој суми....али...вероватно би мој живот био сасвим другачији - рече потрчкало.
одмерих га онако снисходљивог па:- другачији кажеш. био би радостан претпостављам?
- јако господине. мислим да се у ствари не бих трезнио недељу дана од славља.
- е, лепо...а видиш, мене та вест коју си ми управо саопштио новац уопште не занима. и сад ја тебе питам, шта који мој ја овде радим ако ме такве ствари више не радују? чему све ово?! шта је живот уопште? избацим серију питања гледајући овог мог радика у очи.
он ко и свако школовано ђаче:- па...не бих знао то господине. . .то је више овако...филозофско питање, морали би да питате неког мудраца за те ствари - рече потрчко сав збуњен.
јбг, шта ћу, уватила нека досада, запалим на тибет, касније до индије, думам, думам и цврц...ништа бре, празнина...
изнајмим једног дана чамац, чика на њему зарастао у русу косу и браду, загледан негде далеко у другу обалу реке. ...крмани чикица гангом, љушка се чамац ...мени паде на памети питање...ш т а ј е т о ж и в о т? и питах га истог момента.... он поћута неко време и не погледавши ме, загледан и даље у обалу преко пута... онда рече: -сине... живот, то ти је једна вееелика река ...
ма добро то - рекох, али шта је са новцем, банкама, јахтама, коцкарницама? шта са луксузним аутомобилима, кајлама, шта са хотелима, путовањима по целом свету, колекцијама слика и вина, ергелама коња . . . шта са љубавницама, раскалашним шопинзима, забавама...шта са тим?
чика се окрете, устаје па сав збуњен:- чекај бре ....па зар није само ...једна велика река...
ово је било моје задње путовање, све сам оставио и вратио се у село у коме сам провео најбоље дане детињстава..све је мирисало ко некад, бакина погача, мекике, ђувеч....а звезде ко и увек, свака на свом месту..

Тек сада, у овој кући, чија је таваница небо, која уместо зидова има отворен поглед на бескрајне шуме, осећам колико је све без значаја. Колико поклањамо пажње крајње не битним стварима, а заправо се удаљавамо од правих вредности, све у жељи за, наоко бољем животу.

А некада је овде, где сада стојим, све блистало. Ту, где је некада све мирисало на дуње, које је моја прабаба држала на свим креденцима и ормарима, сада је ушетао мирис самоће и туге. Питам се и сам, како то може мирисати самоћа и туга. Може, осетио сам то тада, док сам непомичан стајао на месту где је некада стајао шпорет, уз чију су ватру многе генерације одрасле. Док га нису угасили…

Поглед ми је прикован за зид који је остао читав. Шта је ту стајало? Да, како сам могао заборавити. Па ту је био кревет, на који сам обожавао да легнем, и да дремам док поред шпорета, баба прави колаче, који и сада миришу. Како је то могуће, да све тако јако доживљавам, као да се сада дешава? Тек после ових момената, у кући у којој сам одрастао, а које више скоро да нема, схватам неке ствари. Схватам зашто су се људи враћали да умру на своме прагу. Схватам зашто су носили са собом грумен родне земље. Али, не схватам нас, данас. Нас, којима ништа није вредно, којима није битно како се зовемо, чији смо. Одакле смо, одакле потичемо. Шта је то вредније? У шта се претварамо?

Да ли се ико од нас запита, којим заправо путем идемо? Више се не волимо, не поштујемо. Брат није брат, сестра није сестра. Сад је новац и брат и сестра. Моћ, положај, статус… Зар заиста мислимо да су то праве вредности? Зар је потребно да стојимо у кући без крова, да гледамо у даљину кроз место на којем су били зидови? Да ли тек кроз овакве спознаје, долазимо до суштине живота, до сазнања да има много лепих ствари које смо заборавили? Да ли нас тек губици, патње и бол враћају коренима, од који сви бежимо? Као без душе…

У свакодневној причи, сновима и књигама, сановницима живот се упоређује са возом у коме се путник клацка са једног места на друго.
Брзи возови протутње без заустављања, док неки, ко наши србски, иду клај клај, заустављајући се н
а свакој станици, наш је живот као пруга, испред и иза композиције.
На нама је да одлучимо где ћемо провести време, које називамо још и животом, у возу и његовом клопарању, ићи негде даље маштајући о неким сликама које никада нећемо видети, или пак сићи на једној лепој станици и пустити гвозденог коња да хукће кроз ноћ и дан...
Тешка одлука, клацкати се возом, буљити кроз прозор и ићи ко зна где, или оком соколовим, свешћу, осећајем, мудрошћу, зграбити своју ташну, сићи из воза и ући у последњи рај.
Море можда и није тако тешка како нам се чини, можда само требамо да прихватимо да смо сада ту, и да оно што је било, било је, а оно што ће бити не можемо контролисати, или можда можемо, бар онолико колико можемо, а паметни смо, јел да?
Ако само седимо у возу и само се нешто питамо, локомотива може врло брзо да дође до задње станице, а да то ми и не приметимо у вртлогу мисли, које су само то што јесу, мисли и неостварене идеје
Штруцкати се возом, не само да морамо да се помиримо са ситуацијом, него да упознајемо неке друге људе који нам се и не допадају, или помало допадају, да се мрштимо на разне ситуације које нисмо тако замишљали...до масе питања, сумњи, мисли од којих не можемо да спавамо, а што нам може сметати при доношењу праве одлуке.
Али као год, ипак морамо да одлучимо, без обзира на све.... зато треба бити искрен према себи, нек иду возови када хоће, нека неко други у њима уђе у инсомнију, нека другога затекне задња станици, ми излазимо да зауставимо време да не жалимо после за нечим што је могло да буде...сад, буди ту, живи телом и душом, пази на главу, али и на срце, зграби своје време и уживај!

О ЦАРЕВИНИ И ЦИВИЛИЗАЦИЈИ

ДА БИ СЕ НАПРАВИЛА ЦАРЕВИНА МОРА ДА СЕ ПРОЛИЈЕ МНОГО ТУЂЕ КРВИ..И ТАКО ТО НАШ ЦАР ПРОЛИ НАШУ КРВ.....НЕКО РАТУЈЕ ЗА ЛОВУ, ПО ОВОМЕ СУ ПОЗНАТИ СРБИ, ЧУВЕНЕ ДЕЛИЈЕ, ИЛИТИ ПСИ РАТА.....ТАКО ДА ЈЕДНИ РАТУЈУ ЗА ЦАРА, ДРУГИ ЗА ЛОВУ, ТРЕЋИ ЗА СЛАВУ, КО РАТУЈЕ ЗА СРБИЈУ, ТЛО?
У РАТУ ГИНУ МЛАДИ, ДОК ПО СВРШЕТКУ КРВАВОГ ЦАРЕВОГ ПИРА, МАТОРЕ ДРТИНЕ ПРИЧАЈУ, ПАРДОН ТРТЉАЈУ...У ЦЕЛОМ ОВОМ ЈАДУ, ИСТОРИЈА ПИШЕ САМО ИМЕ ЦАРА, КРАЉА, СМРДА КОЈИ НИ ГРАШКУ ЗНОЈА, НИ КАП КРВИ НИЈЕ ПРОЛИВО...
ГЛЕДАМ ОВЕ БЛЕНТАВЕ СРБЕ КАКО КЛИЧУ-ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ...ДА ВАС ПИТАМ ДЕГЕНЕРИЦИ, КОЈИ ЋЕ ВАМ КУРАЦ КРАЉ ПРЕ ОТАЏБИНЕ, И КОЈИ ЋЕ ВАМ КУРАЦ КРАЉ, ЈЕЛ СТЕ ТОЛИКО ГЛУПИ ДА НЕ ЗНАТЕ СВОЈ ЖИВОТ ДА ЖИВИТЕ....
ДА ВАС ПОДСЕТИМ, АКО НЕ ЗНАТЕ НИШТА О ИСТОРИЈИ И АРХЕОЛИГИЈИ, МИ СРБИ СМО ПРЕ ВИШЕ МИЛЕНИЈУМА ЖИВЕЛИ У АНАРХО СИСТЕМУ, СВИ СУ РАДИЛИ КОЛИКО СУ МОГЛИ И ИМАЛИ КОЛИКО ИМ ТРЕБА, КРВ СЕ НИЈЕ ПРОЛИВАЛА ИТД
ЈЕБО ВАС ВАС ЦАР, КРАЉ И ЦЕЛА ЊЕГОВА ЛОПОВСКА СВИТА!

 прво је човек посадио биљку и видевши како је порасла захваљујући сунцу испевао је оду сунцу, а то није пуко веровање ко што га данас дефинишу јадници, него веза човека и вишег..први поредак беше анархија-без господара...касније окултни режирају остало што видите око себе са свим и свачим, маса религија, храмова, идеологија, један хаос..
ЈЕДИНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА НА ПЛАНЕТИ ЗЕМЉИ КОЈА ЈЕ ПОСТОЈАЛА И ИЗА КОЈЕ ИМА АРХЕОЛОШКИХ ОСТАТАКА ЈЕ СРБСКА....

ДА ЈЕ ТАКО СВЕДОЧЕ ЛЕПЕНСКИ ВИР, ВИНЧА, ПЛОЧНИК...


ЈЕДИНА ЈЕ ЗАТО ШТО ЈЕ ТОЈ СРБСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ ВЛАДАЛА АНАРХИЈА И НИЈЕ БИЛО УНИФОРМИСАНИХ ВОЈНИКА И ПОПОВА..

СВЕ КАСНИЈЕ ДРУШТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, НЕБИТНО КОЈЕ, СУ ДАЛЕКО ОД ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ЈЕР ИМ ЈЕ МОЋ ПОЧИВАЛА, НЕ НА ИНТЕЛЕКТУ, НЕГО НА ЖИВОЈ СИЛИ, ОРУЖЈУ И ИДЕОЛОГИЈАМА/РЕЛИГИЈАМА, УНИФОРМИСАНИМ ГРУПАМА ВОЈНИКА И ПОПОВА.....

ПЕРСИРАЊЕ, ТИТУЛИСАЊЕ..

... КЛЕЧАЊЕ, МОЉАКАЊЕ И ОСТАЛО ШТО ИДЕ СА СНИХОДЉИВОШЋУ НИЈЕ УОПШТЕ СВОЈСТВЕНО СРБСКОЈ ТРАДИЦИЈИ.....КАО ОБИЧАЈ, МОДА, ПРОТОКОЛ, ДОБИЈА БОЛЕСНЕ РАЗМЕРЕ СА ХРИШЋАНСТВОМ...
СВАКО ЗНА ДА СЕ БОГУ НЕ ПЕРСИРА, АЛИ СУ ЛУКАВИ УВЕЛИ ПЕРСИРАЊЕ ЗА СВЕ ЛИКОВЕ КОЈИ СУ ИСПОД ТВОРЦА, АЈД РЕЦИТЕ ВИ МЕНИ ИМА ЛИ У У ЦЕЛОЈ ТОЈ СЦЕНОГРАФИЈИ ИШТА ШТО ИМА ВЕЗЕ СА МОЗГОМ?
ПО ТРАДИЦИЈИ, ХИЈЕРАХИЈА ПОСТОЈИ, АЛИ НЕ ПОСТОЈИ ТИТУЛИСАЊЕ КОЈЕ НАМ СЕ КО И СВА СРАЊА, НАРОЧИТО У ПОСЛЕДЊИХ СТО ГДИНА, НАМЕТНУЛО ИЗ ДЕГЕНЕРИСАНИХ ГРАДОВА, КАО ВИД НЕКЕ ФИНОЋЕ.....
О ЉУБЉЕЊУ РУКЕ БИ МОГАО ДОСТА ДА НАПИШЕМ, ПОМЕНУЋУ САМО ЈЕДАН ПОГАНИ ОБИЧАЈ ЉУБЉЕЊА РУКЕ ЖЕНАМА, ПАРДОН ДАМАМА, ОД НЕКИХ КАО ФИНИХ МУШКАРАЦА...АЈДЕ ВИ МЕНИ КАЖИТЕ ОДАКЛЕ ОВА ДРСКОСТ, ЈУЧЕ, ДАНАС, УБАЧЕНА У НЕКАКАВ БОН ТОН, КАО ЗНАК ОТМЕНОСТИ?
СРБИЈА ЈЕ ДРЖАВА ДИНАСТИЈА СВЕГА И СВАЧЕГА, ДИНАСТИЈЕ КРАЉЕВА, ДИНАСТИЈЕ ПОЛИТИЧАРА, ДИНАСТИЈЕ ГЛУМАЦА, ПЕВАЧА, ИЗДАЈНИКА, КУРТОНА...МИСЛИМ ........МРШ БРЕ СВИ У СТО ПИЧКИ МАТЕРИНА, ГОМИЛО ПОГАНА, ПАС ВАМ СВИМА ОДРЕДА ЈЕБО МАТЕР КУРВАЊСКУ!!!!
О ДАМАМА, ТИМ КАО НЕКИМ ПИЧКАМА ИЗ ЧИЈИХ ЦИПЕЛА ДЕГЕНЕРИЦИ ПИЈУ НЕКИ АЛКОХОЛ...БЕМ ЛИ ГА ШТА МОГУ СВЕ ДА НАПИШЕМ...ПРВО ЈЕ ДА ЈЕ ДАМА АКО ИДЕМО У КОРЕН РЕЧИ НЕШТО САСВИМ ДРУГО НИКАКО ОБЈЕКАТ У КОЈИ СЕ НАБИЈА КУРАЦ И ДРНАДА, АЛИ АЈ ОБЈАСНИ СРБИМА ДА СУ СЕ ИЗГУБИЛИ У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ....

О СМЕХУ

НАСМЕЈТЕ СЕ ЛЕПО УСНАМА, НЕБУДИТЕ КОЊ И НЕ ПОКАЗУЈТЕ ЗУБЕ, ЛАКО МОЖЕТЕ ДА СТИГНЕТЕ НА ФБ СА ЛЕПИМ РАГА ЗУБИЋИМА....
КЕЖЕЊЕ ИЛИ АКО ВАМ ЈЕ БОЉЕ ОСМЕХ НИЈЕ НИКАКАВ ЗНАК УЧТИВОСТИ..У НАС СЕ КАЖЕ ЗА ТАКЕ ДА СЕ СМЕЈУ КО ЛУДИ НА БРАШНО, ЧИМЕ ПОКАТУЈЕТЕ ДА СТЕ БЛЕНТАВИ, НЕИСКРЕНИ КОЈИ БИ СВОЈУ ТУПАВОСТ ДА САКРИЈУ БЕЗВЕЗНИМ ОСМЕСИМА...
ОСМЕХ ЈЕ РЕЗЕРВИСАН ЗА ОСОБЕ КОЈЕ СУ ВАМ БЛИСКЕ, ТАКО ДА ЈЕ ОВО НАПАДНО КЕЖЕЊЕ НА СВАКОМ МЕСТУ, ПРОДАВНИЦАМА, КАФАНЧУГАМА ОДВРАТНО...ЗАТО ПРЕСТАНИТЕ ДА СЕ КЛИБЕРИТЕ, МАСО ДЕГЕНЕРИСАНА...
ВИ КОЈИ СТЕ ПРИ ЗДРАВОЈ ПАМЕТИ НЕЋЕТЕ УЗВРАЋАТИ ОСМЕХ ТЕК ТАКО ЧАК НИ ОНИМА КОЈЕ ПОЗНАЈЕТЕ ЈЕР НЕКАДА НИСТЕ НА ИЗВОЛТЕ СВАКОМЕ ЗА РАЗГОВОР...
НАСМЕШИТЕ СЕ НЕКОМЕ КО ВАМ ЈЕ ДРАГ КОГА ДОБРО ПОЗНАЈЕТЕ ДА НЕ УЂЕТЕ У СИТУАЦИЈУ ДА ВАС НЕКО ПИТА-СЕ ПОЗНАЈЕМО МИ...
ОСМЕХУЈЕМО СЕ КАДА СМО РАСПОЛОЖЕНИ, КАДА СМО СА НЕКИМ КО НАМ ЈЕ ДРАГ...ЊИМЕ ПОКАЗУЈЕМО СВОЈУ ИСКРЕНОСТ, ПРИЈАТЕЉСТВО, НАКОЛНОСТ И ТАДА ЈЕ ОК БИТИ ОПУШТЕН...СВЕ ДРУГО КЛИБЕРЕЊЕ, НАРОЧИТО НА ПОСЛУ ЈЕ СРАЊЕ И ГЛУМА...
БЕЗРАЗЛОЖНИ ОСМЕСИ УВЕК КРИЈУ НЕКИ КУРАЦ...
ОСМЕХ ЈЕ ИЗРАЗ ЧОВЕКОВОГ СТАЊА ПА ОТАЛЕ КИСЕЛИ, ВЕСЕЛИ, ХИСТЕРИЧНИ, КОЊСКИ, НАМЕШТЕНИ..А ПОКАЗАТИ СВОЈЕ ОСЕЋАЊЕ БШ СВАКОМЕ НИЈЕ ПАМЕТНО....
МЕНИ СУ ИШЛИ НА КУРАЦ ТУПАВЦИ КОЈИ СУ ПРИЧАЛИ НЕКЕ ГЛУПЕ ВИЦЕВЕ, НАРОЧИТО ДЕО СРБА КОЈИ СУ ЦЕПАЛИ НЕКИ КАО ЕНГЛЕСКИ ХУМОР, МАДА ТАКВОГ И НЕМА У ТОЈ ДЕГЕНЕРИСАНОЈ НАЦИЈИ КОД КОЈЕ ЈЕ СВЕ ГЛУМАТАЊЕ И НАКОН ЗАВРШЕТКА ТОГ КАО ИНТЕЛЕКТ ВИЦА ДРСКО БЕЗ ПАРДОНА ИЗБАЦИВАЛИ ОНО ДА НЕ РРАЗУМЕТЕ ФАЗОН...
ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ОВЕ ЈАВНЕ ЛИЧНОСТИ И ЊИХОВО КЛИБЕРЕЊЕ, ПОЧНИТЕ ДА АНАЛИЗИРАТЕ ОВЕ ЈЕБИВЕТРЕ ИЗ ПОЛИТИКЕ..ПА АКО ОЋЕТЕ УБАЦИТЕ НЕШТО У НАСТАВКУ..

О КОМУНИКАЦИЈИ

ПИСМЕНА КОМУНИКАЦИЈА ЈЕ НИЖИ ОБЛИК РАЗМЕНЕ ИНФОРМАЦИЈА!
УСМЕНИ ПРЕНОС ИНФО ЈЕ ИЗЊЕДРИО НАРОДНУ КЊИЖЕВНОСТ КОЈУ НЕ МОЖЕ ЈЕДАН ШКОЛОВАНИ ДУДУК ДА РАЗУМЕ БЕЗ РЕЧНИКА..
КАДА ВАС ВЕЋ ДАВИМ ДА ПОМЕНЕМ И ТЕЛЕПОРТАЦИЈУ ЗА КОЈУ СЕ МИСЛИ ДА ЈЕ НАУЧНА ФАНТАСТИКА, АЛИ НИЈЕ, СВАКО СЕ ОД НАС ДВА ПУТА У ЖИВОТУ ТЕЛЕПОТРИРА...
ИМА И ТЕЛЕГОНИЈЕ-ПРИВЛАЧЕЊА НА ДАЉИНУ ИТД ДА НЕ СКРЕНЕМ СА ТЕМЕ МЛОГО ДАЛЕКО..ХТЕДОХ ДА КАЖЕМ ДА ЈЕ ШКОЛОВАНИ ЛИК ОГРАНИЧЕН У ПОРЂЕЊУ СА ЧОВЕКОМ ВАСПИТАНИМ НА СРБСКОМ НАРОДНОМ-СЕЉАЧКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ, ЈЕР ЈЕ УСКОУСМЕРЕНО СЈЕБАН У ТИКВИ....
И ТАКО ТО, ВРХ КОМУНИКАЦИЈЕ ЈЕ ТЕЛЕПАТИЈА...
АКО БИ ИШАО ДАЉЕ У ПРИЧУ, ОНДА ИМАМО СЛИКУ ДА ЈЕ НЕКОЋ НЕ ТАКО ДАВНО ЈЕДАН ДЕЧАК ОД ПЕТНАЕСТ ГОДИНА ВАСПИТАН НА СЕЛУ ИМАО ВИШЕ ЗНАЊА ОД ДАНАШЊИХ СВРШЕНИХ СТУДЕНАТА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА....ДАКЛЕМ ИМАМО КОРИСНО И НЕКОРИСНО ЗНАЊЕ..ДАНАШЊА ШКОЛА ОБУЧАВА НЕЗНАЛИЦЕ КОЈИ СА СВОЈИМ ЗНАЊЕМ МОГУ ДА УЧЕСТВУЈУ НА НЕКОМ КВИЗУ УЗ ОБАВЕЗНОГ КВИСКА И НИШТА ВИШЕ, ОСИМ ДА СЕ СЛИКАЈУ СА СВОЈИМ ДИПЛОМАМА ...
СРБСКИ ПОЛИТИЧАРИ, ВЕЋИНОМ, СУ УОБРАЗИЛИ ДА НЕШТО ЗНАЈУ, ПА ИЗ ТЕ ЊИХОВЕ БЕДНЕ УОБРАЗИЉЕ ВРЕЂАЈУ ДРУГЕ, НАРОЧИТО ГЛАСАЧКО ТЕЛО, ДА СУ ГЛУПИ, СЕЉАЦИ, А СТВАРНО СУ ОГРАНИЧЕНИ....МЕНИ ЈЕ МРСКО ДА СЛУШАМ ГУБУ У СКУПШТИНИ ЈЕР, КО ШТО НАВЕДОХ, ВЕЋИНА ОД ЊИХ НЕБИ МОГЛА САМНОМ ДА ПРИЧА НИ НЕКИ МИНУТ, ИЗ ПРОСТОГ РАЗЛОГА ШТО НЕ ТРПИМ ТРТЉАРОШЕ КОЈИ ИЗБАЦУЈУ ФЛОСКУЛЕ И ФРЉАЈУ СЕ НЕКИМ ОДРЕДНИЦАМА КОЈИМА НЕ ЗНАЈУ ЗНАЧЕЊЕ, ТАКО ДА БИ ДОБИЛИ ПЉУВАЧКУ ПО СРЕД ПОГАНОГ ЛИЦА, УЗ ОБАВЕЗНУ СРБСКУ СОЧНУ ПСОВКУ....
ДОКТОРАТИ КОЈЕ СУ КАО НАПИСАЛИ ГОВНАРИ И КОЈИ МАШУ ДИПЛОМАМА И ТИТУЛАМА У СРБИЈИ СУ БЕЗВРЕДНИ И СКОРО ПА СВИ ПЛАГИЈАТИ, ДОК НИКО ОД ТИХ ТЗВ ДОКТОРА НЕМА НИ ЈЕДНО ДЕЛО У ЖИВОТУ, ЧАК НЕ ЗНАЈУ ЕКСЕР ДА УКУЦАЈУ.....ДАКЛЕМ СВАКИ СЕЉАК, ПОЉОПРИВРЕДНИ ПРОИЗВОЂАЧ ЈЕ СВОЈЕ ТЕОРИСКО ЗНАЊЕ ПРЕТВОРИО У ДЕЛО И СА ПУНИМ ПРАВОМ МОЖЕ ДА НОСИ ТИТУЛУ ДОКТОРА У СВОМ ПОСЛУ, НАРОЧИТО ОНИ КОЈИ СЕ БАВЕ ПРОИЗВОДЊОМ ЗДРАВЕ ХРАНЕ НА ТРАДИЦИОНАЛНИ НАЧИН...

РАЗГОВОР ДВА ПЕСНИКА О ВРЕДНОСТИ ШКОЛОВАЊА

Скини ми, бабо, с чела облаке, Не дај ме, бабо, у просјаке. А пропос просјака. Јеси ли ти познавао старога деда Гецу?
- Како га не би познавао, кад је купио мој салаш, а његов син Лаза мени је стари друг и пријатељ.
- Дакле, купио твој салаш и стекао милијоне, је ли?
- Тако је.
- А је ли деда Геца био много писмен? - Није знао ни писати ни читати.
- Гле, молим те, па како то?
Деда Геца неписмен купио салаш и стекао милијоне, а ти писмен, као најписменији, продао салаш неписменом, и не само да ниси ништа стекао, него си растекао и оно мало што се затекло и, да није оне мраке народне пензијице, готово да би могао, поред све своје писмености, узвикнути: Ево ме, бабо, у просјаке!
А трговац? - Трговац, неписмен? То се сад не може ни помислити. - А Панајота? - Који Панајота? - Панајота Велијанос. Умро је јесенас у Атини и оставио своме народу сто милијона динара што их је стекао тргујући, а за живота је још био поклонио Атини за више милијона дом за народну библијотеку. Тај трговац једва је знао потписати своје име. - Сећам се, читао сам у новинама. То је заиста неразумљиво. - Шта и шта не разумемо што се догађа у свету! Али ја ти кажем и смео бих се опкладити, како та ствар стоји данас - "ко год данас читат' не зна" - да их је више што их је писменост, преписменост, преученост отерала у просијаке, него оних што су просијаци ради неписмености.
Да видимо другу област. Узми политику, државност, управу. - Зар и ту можеш допустити неписменост? - Не пита се што ја допустам, него може ли и је ли кадгод и скоро могло бити, да неписмен човек буде велики државник. Ти знаш кнеза Милоша? - Милоша "Великог"? А ко га не зна! Хоћеш да кажеш да је и он био неписмен, па опет не само велики војвода него још већи државник, владар? То су необичне прилике. А да какав би тек био да је знао писати и читати, бар колико Карађорђе, коме није сметала писменост да буде и добар јунак и управник? - Заиста не би Милошу ништа помогло да је знао писати ма и лепше од Карађорђа, као што би и Карађорђе исто онаки био, све да није надро оно мало ситне књиге у Крушедолу или у цесаревој војсци.
Али манимо се политике и државне управе, него пређимо на поље које је ближе и теби и мени и нашем разговору, на поље књижевности. - Зар и књижевности? Оно, до душе, имају и неписмени књижевници - - Особито "дневни" књижевници, новинари. - Ако ти се такови допадају, може ти бити, то је ствар укуса. - Нису ми ти неписменици на уму, и ако баш они доказују да писменост сама по себи, каква таква, није довољна узданица за развитак ума. Него ћемо опет погледати у далеку старину. Један пример. Знаш да је Александар Велики био као најславнији цар од како је света и века, а мучно да је било и писменијега, кад помислиш да му је учитељ био Аристотел. Па тај најславији од најписменијих царева завидео је ради славе само једном - - О "срећни младићу", узвикнуо је на гробу Ахилову, "што си нашао Омира да ти славу опева!" - Је ли то? - То, да. - А Омир је био неписмен, паче слеп, дакле бољи неписмени од писменога, qуод ерат демонстрандум!
Дижите школе, Деца вас моле! - ? - Да. - Зашто?
- Јер то није истина. Није истина да деца кога моле да диже школе. - Разуме се, добра деца. - Ни најбоља. Правој, здравој деци није стало до школе. Она неће никога молити да диже школе, бар неће то чинити без наговора или сугестије, неће то чинити посебице. Оно дете што онако преклиње свога бабу као оно твоје, то није право и здраво дете како га је Бог створио, то је неки стармали, то је дете, не твоје песничке масте, јер та се никад не одваја од онога што је Бог створио, него дете твоје педагошке рефлексије, то је дете какво ти мислиш да би требало да буде.
- Ја сам му метнуо у уста оно што мислим да је најбоље за њега. - Детету не треба метати у уста речи које нису детиње, бар песник то не треба да чини. А те речи заиста нису детиње. - Ако нису данас, биће сутра. То је дете будућности, лепше будућности. - Лепше? Како коме. Ако је теби лепше да се деца радјају као стармали, као неки дрвени философи, паметнија од свог оца, као оно твоје, може ти бити. На срећу не може још нико догледати тог времена, те ће још дуго права и здрава деца према школи бити онака како их спомиње Шекспир у "Ромеу и Јулији":
Кад идем к драгој, дете из школе, Кад од ње пођем, ка' у школу ђак. - То је давно било, свет је напредовао.
- Тако је писао писмени, преписмени и натписмени Шекспир пре триста година. А знаш ли како сад пева неписмени народ, наш народ, у иначе понајписменијој Војводини, о томе? У Срему и Бачкој можеш и данас чути како певају момци и девојке, свигарци и свигарице:
Није мени до школе, Ни до школских ђака, Већ је мени до момака И до девојака.
То је прâво, то је здраво, то је народно дете, као што га је Бог створио, исто као и оно Шекспирово, а оно твоје, то је аутомата, оно зна већ како се "скидају с чела облаци", зна да не треба "штедети ради добра" свога подмлатка, оно већ гледа у будућност, зна да ће бити "људи, ал' Срба неће", зна од чега може "да србско име јоште просије..." Том детету не треба више никаква школа, то се дете учено родило. Само не знам на кога је, кад му је баба онако тврд и туп, да дете мора онолико да га преклиње ради онога, на што би иначе требао отац да упућује сина

ТРЕБАЛО БИ ОВАКО..

За председника, министра и других у влади једнога слободнога народа право је задовољство када представницима тога народа може објавити да ће отаџбина бити спашена. Сав народ је узбуђен, све је у покрету, све гори од жеље за борбом... 
Један део народа поћи ће на границу, други ће копати ровове, а трећи са кочевима у руци бранити градове. Београд ће свесрдно помагати те напоре, општински ће комесари на свечан начин објавити грађанима да се наоружају и похитају у одбрану отаџбине.
У томе тренутку, господо, ви ћете моћи да објавите да је престоница одиста задужила целу Србију; у томе ће тренутку Народна скупштина постати одбор за вођење рата.
Ми захтевамо да и ви сарађујете са нама у управљању овим узвишеним покретом народа, именујући комесаре који ће нас потпомагати у извожењу ових великих мера. Ми захтевамо да сваки онај који би одбио личну службу или примање оружја буде кажњен смрћу.
Ми захтевамо да се грађани обуче да би се могло управљати њиховим покретима; ми захтевамо да се у све округе пошаљу улаци да обавесте народ о одлукама које ви будете донели.
Звоно које ће овога часа звонити неће бити знак за узбуну; то ће бити знак за општи народни јуриш на непријатеља отаџбине. Да га победимо, треба имати смелости, само смелости и увек смелости и - Србија је спашена!
позната прича са малецком изменом;)
знате да србска тзв елита из скупштине није ни за гофњиву мотку..
сетите се овога кад будете ишли на гласање...сетите се педерастог који унисти војску, сетите се цигана који проддаде косовске Србе, крмка који би да отуђји Војводину...
како се данас односе према Србима на Косову, тако ће се сутра односити према Србима у Топлици, Нишу, Параћину, Зајечару...

О РАСНИМ СРБКИЊАМА

"Србкиња је царица дома, домаћинства и деце. Девојка, сестра, жена и мати - четири ове србске речи јасно су, санскритског корена... Дева означава божанство и девојку. И заиста у Срба права девојка сматра се за једно више биће, за нешто свето и узвишено. 
У јужним крајевима Србије, где европска "госпођа култура" још није избезобразила народ, пред девојком устају и старци и бабе. У великом народном епу опеване су са поштовањем девојке, сестра и мајка. Жена као жена нити је опевана толико нити с таквим поштовањем. И уколико је опевана, није без примесе ироније и шале. Међутим нигде није употребљена иронија и шала кад је реч о девојци, сестри и мајци.
Над свима њима блиста као јутарња звезда царица Милица, удовица последњег цара српског Лазара, посеченог од Турака на Косову пољу. Србкиња као јунакиња у народној борби за ослобођење од Турака светитељка је свога рода.
Кнегиња Љубица пре сто и двадесет година охрабрила је разбијену србску војску и повела је понова на бојиште против Турака. Турци су били разбијени, и Србија ослободјена.
Сличних кнегињи, знаних и незнаних, велики је број. А шта да кажемо о србкињи као кућаници и васпитачици деце? То су у главном све србкиње. Оне представљају реткост од интелигенције и вештине.
Свака Србскиња, знаде по десет заната. Зна и да кува јела и меси хлеб и сири млеко и тка и везе и шије и плете и гаји живину и негује цвеце и прави сапун и спрема зимницу, и Бог зна колико још послова, који су у Европи строго раздељени и предузети сваки на по се од стручњака.
У новије време Србкиња се јавља још и као изврсна болничарка и милосрдна сестра. Потреба ју је упутила и на тај нови посао због последњих ратова за ослобођење свих Срба од Турака и од Аустријанаца.
Па ипак тај племенити посао није нов за Србкиње. Можда су га оне знале и вршиле пре свих осталих жена у Европи. 
Као прва ратна милосрдна сестра, неговатељка рањеника, спомиње се Косовка девојка из 1389. године. Засукавши рукаве та славна девојка је прала ране србским витезима на пољу Косову и изнемогле рањенике залагала белим хлебом и појила црвеним вином. 
Духом свих тих великих жена из србске прошлости живи и дише и савремена србкиња у огромној већини."
"Моја мајка је била прворазредни изумитељ а постигла би много више да да није била удаљена од многобројних могућности савременог живота које он пружа.Изумела је многе направе.Ткала је најлепше нитима које је сама испрела, чак је и семе сијала,гајила биљке,одвајала влакна.Радила је неуморно,од зоре до касно у ноћ,а велики део одела који смо носили и наместај који смо имали у кући био је део њезиних руку.Када је прошла шездесету,њезини прсти су још толико спретни да би сплела три чвота на трепавици."
У Срба мати је заиста име свето: она је стуб којим се човечија љубав и поштовање од земље диже у небо. Племенита једна реч чује се често и у песмама и у говору србском, кад је ко весео или жалостан: весела му мајка, жалосна му мајка!
РЕЦИ ЉИЉАНЕ, СРПКИЊЕ ХЕРОЈА, КОЈЕ ЦЕ СЕ УВЕК ПАМТИТИ !
"Браницу Србију и кад будем мртва!"
Љиљана Зикић-Карадјордјевић, војник-добровољац Војске Југославије, погинула 1.априла 1999.године у рејону села Љубенић, општина Пећ. Одликована Орденом за заслуге у области одбране и безбедности
Сестра у Срба име је свето: њезина љубав стоји измедју љубави мајке и верне љубе. Она је другом за година наших невиних, прва радост живота, као звезда јутрења изнад тек отвореног цвећа. 
Сестра, ако је старија, има нешто од матере, ако ли млађа, нешто од кћери: Бог је ставља у домаће светилисте да опет буде кћер и мати друге породице, да буде веза света међу две куће, медђ два племена; да иде да прими ново име, а да не изгуби прво своје. У песмама, као и у обичајима србским, жена је, као БОГИЊА поштована.
Србкиња се не забавља тананим размишљањем и дугим зборењем као жена у многим књигама гласовитим, али она МИСЛИ ОСЕЋАЊА СВОЈА...
 "У највећем броју слаучајева, жена је или само љубавница, или само мајка. 
Францускиња није супруга него љубавница и мајка; Талијанка је супруга и мајка; Шпањолка је мајка, а Рускиња је љубавница. 
СРБКИЊА ЈЕ ОД СВИХ ДРУГАЧИЈА: КАДА ЈЕ НАЈЧИСТИЈИ ТИП, ОНА ЈЕ ЧОВЕКУ СЕСТРА.".. Дучић

О РАТНИЦИМА

ПИТАШЕ МЕ НЕКИ ШТА ЈЕ ПАТРИОТИЗАМ ЗА МЕНЕ...Е ПА ДА ВАМ КАЖЕМ, ВАМА ИНТЕРНЕТ РАТНИЦИМА, ВАМА КАФАНСКИМ ЈУНАЦИМА, ВАМА ДЕГЕНЕРИЦИМА, ТРТОМУДИМА, ШУНТАВЦИМА...
ПАТРИОТИЗАМ ЈЕ КАДА СВАКИ ДАН УЧИНИТЕ, НАПРАВИТЕ, НЕШТО ЛЕПО У СРБИЈИ, ПОЧНИТЕ ОД СВОЈЕ КУЋЕ И ДВОРИШТА, ОНДА ИЗАЂИТЕ НА УЛИЦУ, ПА У РЕКУ..ПОСАДИТЕ НЕКИ ЦВЕТ, НЕКО ДРВО...
ОНАЈ КО СТВАРА ТАЈ ЋЕ И ДА БРАНИ СТВОРЕНО, ЈЕР ДУХ РАТНИКА НИЈЕ САМО ДА СЕ ОПАШЕ И СМРДЉА, НЕГО ДА СТВАРА А КАД ТРЕБА ДА БРАНИ...
ОВЕ ЈАЈАРЕ ШТО СЕ САМО ЖАЛЕ И БЕГАЛИ БИ НЕГДЕ И СМРАДА КОЈИ ЈЕ ДАВНО ПОБЕГАО, ПРВИ НЕК СЕ НОСЕ, ДРУГИ НЕК ОСТАНУ У ТОЈ ПИЧКИ МАТЕРИНИ...ЗА ОВЕ КОЈИ БИ ОМУДИНУ, КОЈИ БИ ДА ИЗ ГРАДА И НЕКОГ БЕТОНСКОГ КАВЕЗА ПАМЕТУЈУ А ИМАЈУ НЕШТО НА СЕЛУ УВЕО БИ ТАКВЕ ПОРЕЗЕ НА НАПУШТЕНЕ КУЋЕ ДА БИ МОРАЛИ ДА ПРОДАЈУ СТАН ДА БИ ГА ПЛАТИЛИ....
НЕКИ СПОРТИСТА РЕЧЕ ДА СУ ДАНАШЊИ СРБИ НИКАВИ РОДОЉУБИ, ДЕЧКО ЈЕ У ПРАВУ..
О РАТНИЦИМА....СВАКО ЛИ ЈЕ УМИСЛИО ДА ЈЕ РАТНИК...ЈЕДНО ЈЕ УМИСЛИТИ А ДРУГО БИТИ...РАТНИК ЈЕ СТАЊЕ ДУХА....ЧИТАЛИ СТЕ ДА АМЕРИЧКИ ВОЈНИЦИ НОСЕ ПЕЛЕНЕ, НЕЋЕ МЕ ИЗНЕНАДИТИ ДА ЋЕ И СРБИМА ДА УВАЛЕ ПЕЛЕНЕ...ГДЕ БРЕ УСРАН ЉУД МОЖ ДА БУДЕ РАТНИК, БРЕЕ:)))
НАВЕШЋУ ВАМ ПРИМЕР ИЗ ЏАПАНА КАДА САМУРАЈ ПРЕ ОДЛАСКА НА БОЈИШТЕ ОБАВИ ФИЗИОЛОШКЕ ПОТРЕБЕ, ОКУПА СЕ, ОБУЧЕ ЧИСТЕ АЉИНЕ И МИРНО ОДЛАЗИ У БОЈ....ВИ САД УПОРЕДИТЕ САМУРАЈА СА ОВИМ ДАНАШЊИМ УСРАНИМ РАЗБОЈНИЦИМА...
РАТНИК ЈЕ ЕСТЕТА, РАТНИК ЈЕ ПЕСНИК...РАТНИК ЈЕ СТВАРАЛАЦ, У МИРУ СТВАРА ДА БИ У РАТУ БРАНИО СТВОРЕНО...КОЈИ СУ КУРАЦ ДАНАШЊИ ТЗВ РАТНИЦИ КОЈИ НИШТА ДРУГО НЕ ЗНАЈУ НЕГО ДА ДРЖЕ НЕКО АУТОМАТСКО ОРУЖЈЕ И ПОВУКУ ОРОЗ....СВИ СУ РАЗБОЈНИЦИ А ТО СЕ ВИДИ ПО СРАЊИМА КОЈА ОСТАЈУ ПОСЛЕ ЊИХ НА РАТИШТИМА...ВИТЕШТВО НЕ ПОСТОЈИ МЕЂУ ДАНАШЊИМ ЉУДИМА....
И НЕМО ДА ВАМ ПАДНЕ НАПАМЕТ ДА МЕШАТЕ РАТНИКА И ТОПОВСКО МЕСО!
ХЕРОЈ БРАНИ ДРУГЕ ОД НАСИЉА...У СРБИЈИ ЈЕ ИЗГЛАСАН ЗАКОН КОЈИ САНКЦИОНИШЕ ХЕРОЈСКО ДЕЛО, ПОРЕД СВИХ ДЕБИЛНИХ ЗАКОНА ОСТАЈЕ ДА СЕ ИЗГЛАСА И ЗАКОН КОЈИМ БИ СЕ ЈУНАЦИМА ЗАБРАНИЛО ДА САМИ СЕБЕ БРАНЕ..ТИМЕ БИ СРБИЈА ОТВОРИЛА ВРАТА СВИМ СИЕЏИЈАМА СВЕТА..ОСТАО БИ САМО ЈОШ ЈЕДАН ЗАКОН КОЈИ СЛЕДИ...ДА СКИНЕТЕ ГАЋЕ ДА ВАС ПЕДЕРИ КАРАЈУ СПРЕДА ОД РЕДА, ОТПОЗАДИ РЕДА РАДИ...

ЧОВЕК ИМА САМО ЈЕДНИНУ, ЉУДИ САМО МНОЖИНУ..

тешко је бити човек у љуцкој заједници...ти у клин а сви у плочу..људи су од лудила, човек је од чела....тако ја мимо граматичких правила пишем, љуцки, мада би коректно било, лудски...гомила, маса, руља, јесте неартикулисано, манито, згужвано, неурачунљиво...
ДУШЕНИ КВАР КОД ЉУДИ ЈЕ ЛУДИЛО
ЉУД ЈЕ ЈЕДАН ЛУД ВЕЋ ДВОЈИЦА ЛУДИХ СУ
ЉУДИ ЛУДАЦИ, СВИ СУ ЛУДИ... 
ЛУД ЈЕ ЗАЛУД И СА НЈИМ ЈЕ СВЕ УЗАЛУД
ЧОВЕК ЈЕ ОД ПОЧЕТКА, ЧУВАК КОЈИ СА ДРУГИМ
ЧУВАЦИМА ЧИНИ КЛАН..
ЧУВАЦИ...ЧЛАНОВИ...КЛАНОВИ..ЧЛОНОВИ...ЧЛОВЕКИ...ЧУВАКИ
ЧЛАНОВИ ЧИНЕ ЦЕЛИНУ А ЦЕЛИНОМ УПРАВЉА
ЧЕЛНИК
ЧЛАНОВИ КЛАНА СУ РОЂАЦИ, ПРИПАДАЈУ ИСТОМ
КОЛЕНУ И НЕ КЛЕЧЕ ДРУГИМ КЛАНОВИМА...
ЧЛАНОВИ КЛАНА КЛЕЧЕ У РИТУАЛУ ПРОИЗВОЂЕЊА
У РАТНИКА, ВИТЕЗА КАДА УСТАЈАЊЕМ ПОСТАЈЕ МУШКО!
УСПРАВЉАЊЕМ ПОСТАО ЈЕ
ЧУВАК, ЧЕЛО ВЕК, ЧЕЛНИК, ЧЛАН ЗАШТИЋЕНОГ КРУГА,ЧЕЉАДЕ...
човек има само једнину, људи само множину..људи ваздуше, човек зрачи..човек је суштина, људи су личности, ликови, маске, настале манипулацијом, обликовањем, медијима, школом, религијом, идеологијом...човек може и сам, људи не могу без људи...људи су човеку вуци, човек је увек човек и човеку и међу лудим људима...